Полицијски гласник

СТРАНА 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4

касу и потом деле између свих агената, те на тај начии сваком припадне, од прилике, 40 динара за три месеца. Једна од првих реФорама у полицији требала би да буде та, да се побољша положај агената. Заиста је неправедно оставити ове бедпике са платом од једва 2.000 динара годишње, кад они врше тако важне послове у друштву, у коме се, мало по мало, све плате повишавају из године у годину из разлога тога, што поскупљавају животне потребе. Ако хоћемо да имамо једну озбиљну криминалну полицију и веште и занату одане агенте, треба истима дати положај према одговорности, која на љима лежи. Сравњена са полицијом енглеском у овом погледу, довољно је да покаже, како Французи рђаво схваћају важност постојања једне полиције, чији агенти не животаре. Често сам се у Лондону сретао са енглеским агентима и нростим инспекторима, који имађаху плату Јзавну оној коју примају први шеФови у Паризу. Утврђивање награда за давање потказивачима, стварање законских одредаба, које би овлашћивале судију да примени олакшавне околности за потказиваче у случајевима, које сам означио и неодложно иобољшање положаја агената, — реФорме су, које полиција будућности не сме да занемари и које, у интересу свију, треба што је могуће пре и остварити. Већ неколико пута до сада поновио сам, да се плашах иолитике и да иајвећи доказ благовољења мојих тнеФова према мени беше тај, што ме од исте удалише. Па ипак, у пркос свега тога, било је случајева, скопчаних са полицијском службом, у којима сам и по а®ерама, које задираху у политику, морао делати, испуњавајући своју чиновничку дужност. Једна од најузбуднијих успомена на ова невољна делања на терену, који ми се не допадаше, беше прогонство оногједног малог принца анамитског, Биоп§- Сћасг-а, чија несрећна судбина од тада узбуди новинаре. Ја цитирам ову успомену да бих показао, до кога степена полицијски чиновник, који мора скрупулозно да испуни мисију, која му је поверена, — треба да остане незналац узрока, који су диктовали дела, која он извршава. Од тада се, без сумње са разлогом, многи заинтересоваше успоменом на овог малог егозотичног принца, чија удовица и наследпик ншве у беди, у једном меблираном хотелу, иа левој обали Сене. Кад добих наређење да га прогнам, задоволшх се да послушам своје шефове, који га оптуживаху да је неиријатељ француске и да испуним, као што то и морах, заповести, које су ми биле издате. Беше то врло мали, мршав, веома слабуњав принц азијатски, кога ми је ваљало потражити у једној меблираној кући, у улици „Јасоћ. (< Кад протестова против његовог изгнања сакрајњом срџбом и нењући се у кола, која га пред кућом чекаху, задрма официрски крст Почасне Легије, који носаше на прсима, узвикујући својим поквареним говором : »Ја пријатељ Француске ® једва се само неколико уличних зијала заустављаше. Јадник не имађаше потребних услова за произвођење драме на улици: изгледаше да је пре створен за комедију. Убрзо се умири и тихо говорећи тешко и тражећи речи, којима би могао да искаже мисли, — хтеде да ме обавести, како је жртва Француских чиновника у Анаму, чија сам имена поборавио, који су имали, вели, само један циљ: да га заваде са оцем. Мало по мало предаваше се судби која га је снашла; говораше са дирљивом благошћу о своме положају и Фамилији и ја пикад нећу заборавити причање његово о извесним њиховим чудноватим обичајима. Рече нам да беше син краља Нородама и мајке овога, те је иа тај начин био у исто време син и унук своје мајке, брат и син свога оца. Изгледа, да у Анаму не постоји родооскрвнење, ну ови обичаји крајњег истока мора да производе извесну забуну у Фамилијарним односима, погато се услед њихових потомака у правој и побочној линији, стварају разноврсне и многобројне рођачке везе.

То је, мислим, једина интересантна ствар, коју ми износе мали принц Виоп§' Сћасг. На станици Лионској предадох га двојици агената, који су га имали одвести до Алгира, одакле је убрзо његов мали мртвачки сандук отпутовао за земљу његових очева. У оном времену, кад се ово дешавало, ја искрено признајем, да ми је ово прогонство, које је било тако брзо чак и брутално, пошто приморасмо малог принца да узме први воз за Марсељ, — оставило једну, без мало индиФерентну успомену. Чудио сам се само томе, како је могао бити оФицир Почасне Легије, кад се говораше да је Француски непријатељ; мишљах, а и сад сам тога мишљења, да никако не би требало, чак ни под видом за странце, израђивати »црвену пантљику« непријатељима отаџбине. Треба да споменем и то, да је публика, која се од дана прогонства тако заинтересовала за судбину удовице и сина прогнатог принца, — примила у почетку врло радо његово изгнанство. Једва ако неколико новинара, који су се увек одликовали опозицијом, донесоше неколико чланака у којима бламираху владу због бруталног поступка према малом принцу. Мишљење се потом променило и ја сам то исто учинио сада, када сам се ослободио администативних навика и постао део добре публике. Као и сви други, тако сам и сам био дирнут, читајући причу о тужној смрти овог малог принца, на афричком копну, и бедном стању његове удовице и сина. После свега питао сам се, каква беше потреба да ова јадна мала жута лутка, по изгледу неспособна да нанесе зла ма коме то било, — издахне далеко од свега онога што љубљаше, на оној алгирској земљи са незгодном климом за људе његове расе. Разлози политички изгледали су ми веома гадни и нечовечански. И још једанпут сам себи честитао, гато сам се целог века страшио ових ствари, које остављају тако рђаву усиомену чак и код оних, Јгоји су се, као ја, дотакли само иолитике, па и то онда, када беху приморани да се покоре заповестима својих шеФова. Док говорим о овим мојим полуполитичким успоменама, хоћу узгред да споменем једну аФеру, која ми је тако исто оставила дубок утисак, не због ње саме, но с обзиром на оно нгго је постигло њеног главног јунака — аФеру, која је, у осталом, тесно скопчана са овим питањем о потказивачима, од којих ме је за тренутак удалила историја о малом припцу анамитском. Ја сам сигуран да Париз јога није заборавио оног јадиог Мореа, кога масакрираше афрички Туарежани, а који тако дуго бегае размажено дете ГГарижана, којеје оп знач задобити за се оним неодољивим чаром, који лежаше у њему. Нико га не мрзаше због његових испада, па чак пи опи, који га ухватигае и осудигае ! Бејах га познао приликом неког јавног бурног збора или једне силне маниФестације о 1-ом мају, кад га затворигне. Најлепгау сам успомену сачувао о овој слободној и лојалној природи, о овом оообеном затворенику, који није могао остати ни два сата усред мојих агената, а да половииу њих не придобије за своје идеје ! Како се знало да га познавах, мент поверише да га ухапсим сутра дан но оном кобном дуелу, у комс бегле убио капетана Мајера. Може бити, под утицајем оних ћуди размаженог детета, на које се беше навикао, Море се хтео потсменути иолицији, кад е,е је сакрио. Ну ја, који нознавах неколико особина његовог карактера, нисам хтео донустити, да ми се ко потсмева и кад ми каква мисија беше поверена, страшио сам се да се из ље вратим посрамљен. Ну с друге стране, морам рећи, ни мало се не узнемирих за судбину Мореову, знајући добро да се његово хапшење врши само, да би се Форма испунила, јер сам био сигуран да је дуел, у коме је Море убио свога противника, могао бити само лојалан. Једап човек кога тада, с правом или безразложно сматраху за тајног агента, извести ме, да Маркиз Море имађаше канцеларију на булевару »Реге1ге (с , под једним лажним именом. Заборавио сам број куће и то лажно име, ну да би допунили причу, узмимо име Поарије.