Полицијски гласник

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 75

иде. На тој основи израђен је општи део, а у посебном делу који садржи излагање свих појединих врста злочина, задржана је, сасвим природно, стара метода и води се рачуна о одредбама данашњег немачког казненог законика. Желети је, свакојако, да наша правна литература добије што нре Листову књигу у обећаном преводу на српски. М. П. Јов.

ПРОСЈАШТВО в) Лажни духовнвди 2 Међу руским просјацима заузимају тако звани »Јерусалимци« т. ј. лажни путници из свете земље, врло велико место. Има међу њима људи и жена. Од других просјака разликују се они њиховим оделом, манирима и начином прошења. Они увек носе црно одело као калуђери и калуђерице, њихов је разговор у религиозним питањима и њиховим путовањима. У Петроград долазе сразмерно ретко, али у Москви, нарочито у провинцијама где су празновера и незнање још јако раширени, виђају се врло често такви лажни калуђери и калуђерице. Они седе са домаћицом каквог малог грађанина за столом, пију чај и причају јој о многим чудима које су у далеком свету видели. Том приликом моле они за новац за нови пут у света места, продају земљу из светих места, различне реликвије и симпатична срества против свакојаких болести, нарочито против пијанства, и зубобоље. Њихова главна вештина јесте у томе да погоде прави тон да се допадну добрим људима. Они иду по разним кућама, код православних Руса, код старовераца па и код католика. Свакоме они морају певати његову песму. Код Руса играју они скромног, побожног човека, код старовераца грде они владу и цркву а католицима причају чуд;а о величанствености папиној. На питање како таке варалице могу трпети људи морамо одговорити да су псевдо-духовници остатак давнопрошлог времена. Још у почетку 19 столећа било је таквих путника много више и пошто није било новина то су они код сеоског становништва били омиљени гости. Сад их све више нестаје и само далеко од главних центара могу они мирно терати свој занат. г) Погорелци У руским провинцијалним градовима чује се врло често од просјака да је велики пожар у њиховом селу претворио у пепео све њихово добро и имање. Ја држим да је данас погорелство искључиво руски специјалитет. Сељачке колибе на селу и куће у малим градовима саграђене су од дрвета и сва здања у селима обично су покривена сламом, те није чудо што у таким приликама ватра може начинити страховиту иустош. Велики пожари довели су многе људе до просјачког штапа. Али није мали ни број проФесионалних варалица. По градовима се виђају често целе Фамилије: отац, мати и деца који просе помоћ јер им је ватра поштедела само го живот. А кад се тачно иснита види се да сви ти чланови Фамилије нису ни у каквом сродству. То су варалице који се користе добротом. Човек је импресарио те трупе; жена добија један део од чистог добитка, а децу су родитељи најмили за новац. Мора се још додати да погорелци од времена на време организују и веће трупе; у Казану је откривено да просјачки капетан одмах оргапизује друштво чим дозна да је у каквом оближњем селу био велики пожар. Просјаци из Казана преоблаче се као просјаци, Фабрикују лажне цертиФикате и иду у гомилама по улицама. Кад је град Брест-Лотовск био изгорео, у свима градовима оближњих губернија појавили су се толики погорелци да је било немогуће распознати варалице од правих несретника. д) Исељеници Прелазећи од погорелаца на исељенике, морамо приметити да те категорије просјака нема на северу Русије и у оба главна града. Тај крај је иоштеђен од таласа исељавања, који се креће од центра ка истоку, југу и југоистоку. А у великим градовима на југу, у Харкову, Одеси, Ростови и др. масе исељеника су. Али међу њима има на жалост врло много професионалних просјака. За њих су оне муке које исељеник има да трпи, извор

богатих прихода. Сиромах сељак кога су околности приморале да напусти свој завичај, мора подносити врућину, зиму, глад, мори га грозница, али он не уме да своје муке и невоље нрича патетичким изразима, стогамуједва испада за руком да скупи неколико гроша да утиша своју глад. Ко је видео таке призоре мора се нехотице сетити речи АлФонза краља »Просјак поткрада Сиромаха.® ђ) Богаљи Међу лицима која живе од милостиње има врло много богаља. Ређе их има по главним градовима, али на вашарима који се држе по малим окружним градовима и, селима и око манастира, има их врло много. Сваки од. њих наравно разуме да свој онакажени уд тела тако држи да његове муке морају пасти у очи пролазницима. А да се тај маневар може добро извести мора бити видно; с тога богаљ ради само дању и новлачи се за времена. Међу свима тим богаљима и слепцима може се наравно наћи и понеки несретни човек, коме је природа била маћија, али има и симуланата који од просјачења праве занат. Леп пример таке варалице јесте у овој епизоди: Један свештеник сретао је чешће у својој парохији једног бедног богаља који се у саоницама возио од села до села и пред прозорима сељака гласно молио за милостињу, говорећи да је обе ноге изгубио те је сасвим без помоћи, те су му, због његовог бедног ( стања, радо давали што је било за давање. У појединим кућама доб.ијао је он 5, 10 па 20 Фуната жита. После неког времена морао је тај свештеник путовати. Кад је оставио село сретне он на улици једног сељака, који весело корачаше поред својих кола, натоварених житом. Кад је свештеник тога човека боље загледао, позна он онога богаља. Цела тајна те варалице била је у томе што је умео да намести ноге да изгледа као богаљ. Други један случај, кад је један такав просјак био ухапшен нису му могли ноге исггравити и играо је красно своју улогу. Лекар, кога је полиција дозвала, посумња, али је превару открио тек онда, кад је тог просјака хлороФормисао. Кад се пробудила та варалица, иобеснео је од муке кад је видео своје одрешене ноге. Губитак руке је још лакше симулирати. Руку или изврну на плећку или је чврсто вежу за тело, па се хаљине преко тога навуку. Али и кад од таквих варалица пређемо на праве богаље и слепце, у њиховом животу наћи ћемо тако гадних ствари да нестаје сваког сажаљења. Богаљ је често терет за једну сироту сељачку Фамилију. Болесно дете не само да је сувишни потрошач за Фамилијарним столом него му треба неге и надзора. Услед тога код родитеља се јавља потреба да се тога терета ослободе, те га често дају просјацима, те одрасте у кругу тих иесретника, лагано се морално трујући. Морамо још додати да свака болест не чини човека неспособним за рад. Има велика множина просјака који чине да њихова болест изгледа већа него што је у ствари и који је намерно износе да се види да би злостављали нерве пролазника. Осим тога просјаци и богаљи нису увек слободни људи. Често њих узима под најам просјачки предузимач, који им месечно плаћа и за то им дају њихову дневну заслугу. Такви уговори закључују се не само у Паризу него и у разним губернијама Русије. Тако имамо један опис рекрутовања просјака пред вашар у Пекову. Три четири дана пре почетка вашара или каквог великог празника, скупљају се богаљи и просјаци у оближњим селима, какав богат просјак или какав ситничар трговац очекује их и посматра понуђену робу. Пошто је изабрао најбоље егземпларе т. ј. најгадније и најгнусније богаље онда им ставља услове. Најам се закључује за време трајања вашара или празника и по спољњем изгледу свом добија просјак 3, 4, 5, 8 а неки пут и 10 рубаља дневно. Пошто је уговор закључен, упућује се предузимач својим колегама и продаје им своје уговоре, како је за њега повољно. А нови господари старају се од своје стране за то да за њихове људе буду резервисана најбоља места на црквеним вратима, а за то се обраћају вратарима, калуђерима и црквењацима; свечаног дана богаљи бивају размештени по свима правилима вештине и у вече се лепа добит подели.