Полицијски гласник

БРОЈ 17 и 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 133

»Никоји човек не треба да се сматра за срећног ире смрти (( . Кад је Крез јасно изговорио те речи Солонове, Киру иадне то у очи, нареди да му исиричају све па оида ослободи несрећнога Креза, и узме га за пријатеља и саветника. Из те се приче види да је код Иерсијанаца још у најстарије доба било у обичају лагано печење у близини ватре. Тај исти метод налазимо ми и у праву старосеверних земаља и у старој Иемачкој, као и у старим скаскама. (Наотавиће се)

КРИМИНАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ БЕРЛИНСКЕ ЈАЗБИНЕ ПОРОКА I. „Младо вариво" X. Сајферт Сваки зна — из Штерибергове парнице (који је заводио децу), шта је то »младо вариво к али ретко кога то боли. И то је постала уобичајена реч за опе полуодрасле девојчице, које се онако младе и нежне негују за »Штерибергову школу" . Један пут подражавајући огласима, које сам сваки дан читао, дам штампати овакав оглас: Желим Да моју десетогодишњу Иерку дам на строго васиитање нод иакве високо образоване даме. Оферте са условима под знаком Између других одговора који су ствар озбиљно узели, добио сам девет писама, у којима је сасвим отворено и слободно, без дугог премишљања, овако стајало: II. Г. Оно што сте желели можете код мене наћи. За сваки пут добићете хонорар од.... марака. С поштовањем

(Одговори су се разликовали само у речима али у ствари не). И сад нека замисли сваки, који озбиљно мисли шта значи то поверити женско дете једној таквој „високо-образованој® дами, и шта бива после. Дотична »чаона дама <( узима такву девојчнцу себи, да је васпита у Штериберговој школи. Родитељи, отац, или мајка или тетка или старалац детета, предаје дете у пуном поверењу и још очаран ванредно љубазиим понашањем дотичне даме, они јој дају још у напред извесну суму. Старалац се дирљиво опрости (па и добра, нова „мама" пролива крокодилске сузе), одлази, баца пријатан поглед на лепо намештене собе и оставља сирото, невино створење да буде жртва паука. Првог и другог дана дивно је код нове маме; ћаска се, једе и пије обилио и има свакојаких забава. Иде се у шетњу, на концерте, у позориште. Девојчица се раскомоти сувигае у.таквом добром животу не ради ништа за школу и пише својим стараоцима да се осећа врло срећпо код нове маме. Тако је она сасвим неприметнб спремљена за прави смер. »Мама, која ју је наводила на свакојаке бесмислице и беспослице, од једанпут почиње да буде стога. Дете прво добије мали шамар а за тим и нраве батине. Дете се почиње бојати, хоће да иише оцу — али то се не да, него се прети још строжијим казнама. И док она бије дете по голом телу, и док дете тражи какву заштиту, дотле какав В каваљер, к какав богати Штериберг, вири кроз какву рупу и гледа дете. И једног дана уиада он сасвим изненада, ужасава- се на неучтивости детета; преставља се као какав васпитач, изјављује да такви удари нису довољни и предузима сам посао да је васпита. Шта после бива лако је видети.

Ето ту криминална иолиција има доста иосла. Многи читаоци неће веровати да тако што бива. Они ће то у њиховој наивности, незнању, или из предрасуде сматрати као измишљотине каквог уображеног чланкописца. Али ће се брзо сваки уверити како је то ужасна истина што ми овде износимо. А ми то износимо за то да би заштитили децу. Ми хоћемо да спречимо да та невина бића не буду злоупотребљена, од којих би и Фамилија и држава имали користи. Родитељи, стараоци, чувари, чувпјте децу. (Пошто је и нама западна цивилизација донела многа зла и прљавштине људске. Сматрамо за потребно да наше мало, и још доста свеже и чисто друштво, упозоримо на сва неваљалства која су развијена у великим, цивилизованим, западиим друштвима и да бодро спречавамо развитак таких неваљалстава код нас. Оваквих слика има повише).

НОВА ВРСТА УЦЕЊИВАЊА

Папоредо с друштвеним развиткохМ рађају се и нови облици, нове врсте преступиих и злочиних дела. Лопови и варалице морају да бацају своја стара оруђа и да прибегавају новима, јер им иначе у савременом дЈзуштву нема живота ни за онолико времеиа, колико би иначе зар могли да животаре и да се некажњени провлаче кроза њ. Да би се и те нове врсте кажњива дела, које савршенији живот савременог друштва рађа и ствара, могле по закону кажњавати, законица западних држава допуњавају се и дотерују према тим новим -захтевима и потребама. Ми Срби стојимо у томе ногледу тако, да извесне облике кажњиве радње или не би у оппгге могли кажњавати, или би их кажњавали подводећи их произвољио под §§-е, који се, ни по најсмелијој аналогији, не би могли примењивати на те случајеве. Тако, између осталога, код нас нема никаквих законских прописа о разним врстама уцењивања, која се јављају у савременом друштву и каква су се, на жалост, јављала већ и у нашем српском друштву и остајала некажњена. Ако је какав бесавесник уценио некога, да му не би изнео неки ружан глас или неку срамоту, жртва се откупљивала и на томе је пролазило. Није никоме падало на ум, да се од таквих уцена брани помоћу власти. Тешко да би и успео у томе, јер за ту врсту кривица нема непосредио прописаних никаквих казни. У томе погледу наш казнени законик жељно очекује на попун.авања. Но, да оставимо то питање на страну и да за часак два прикажемо читаоцима једну нову врсту модерног уцењивања. Само што ни та нова врста уцењивања не мора да остане и не остаје некажњена. Не.ки Марије Аазети, талијански сликар, који у Паризу живи, али више од потпоре својих земљака него од свога уметничког рада, измислио је једну сасвим нову и не баш тако ни просту врсту уцењивања. У последње време пошло је Марију сасвим рђаво. Слике своје као и раније, није могао да продаје, а његови земљаци. који у Паризу живе, не само да су га избегавали, него су чак скретали пажњу на његова просјачења и онима, који су, као нови људи у Паризу, могли постати нов животни извор за Марија. На тај начин стављен је био иред опасност да једнога дана умре од глади. Али Марију није било до умирања, с тога се досети како ће без по муке да живи. Имао је некакву слику, коју је још пре 5 година израдио. Нудио је свима могућим продавцима слика алп ни један од њих не хте му дати за њу ни толико пара, колико је утрошио на платно и боје. Та је слика представљала једну ноћну сцену у иариском Мулен Ружу, томе ноћном зборишту свих могућих лакомислених и неваљалих жена париских. Слику је Марије крстио именом Ноћ у Мулен Ружу, а представл.ала је она осам веселих младића у друштву кокота (неваљалица) најнижег реда. Лазети, гледајући подуже у ту слику, дође на једну мисао; седе и написа овако пнсмо :