Полицијски гласник

СТРАНА 134

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17 и 18

„Господине. Радим на слици, која представља једну ноћ у Мулен Ружу. Да бих удећао интересовање за овај мој рад решио сам се, да младићи, који се на мојој слици веселе, буду израђени по сликама познатих наших весељака. Међу оне, које сам изабрао на ту цељ, спадате и ви. И вас знаде свак као човека весељака и носетиоца ноћних друштава. С тога будите тако добри, те ми јавите име вашег Фотогра .Фа, како бих од њега могао узети вашу ФотограФију ради израде вашег портрета. Слика ће у Салону бити изложена". То је писмо Марије Лазети преписао у још два примерка и сва три послао тројици младих аристократа, за које је знао да су већ — вереници. Та почаствована господа поручише му још истог дана да их посети. Лазети ма да је нешто и зебао од тога позива ипак га је празан трбух нагнао да му следује, Сва три каваљера му се захвалише на пажњи, али га умолише да, с обзиром на њину блиску женидбу, одустане од своје намере. Да би му тај губитак накнадили један му понуди 250, а друга двојица му понуде по 200 динара. Тај неочекивани успех просто је заслепио Лазетија. Није му ни на ум падало, да се у ту његову радњу може умешати и полиција, па и сам суд. Окупио је на је једно за другим слао онаква писма, какво је и оио горе, те вереницима, те жењеним људима. Свак се захваљивао на пажњи, али како гшје хтео да буде портретисан на тој слици — за то се свак откупљивао: ко новцем, ко разним поклонима. Охрабрен толиким успесима, Марије поста дрзак. Замоли једног свог пријател>а, уредника неког омањег уметничког листа, да међу вестима донесе и овај то доиста и донесе : да ће Марије Лазети познати одлични сликар на првој изложби у Салону изложити слику, која представља ноћ у Мулен Ружу и која ће овековечити неколико познатих особа из париског друштва. Та вест пробудила је и радозналост и завидљивост сликарских колега Маријевих. Почеше да се интересују за ту његову слику. Интересујући се за њу дознадоше, начуше нешто и о »пословима®, које је Марије тако успешно свршавао помоћу ње. Завидљивци пријавише ствар власти и ова узе да мотри на Марија. Није протекло много времена, а њега ухватише на новим уцењивањима. У тај мах иоднесоше неки и тужбе против њега. И власт га узе на одговор за све уједно. Оптуженик дође пред суд одевеи сав у црно кадиФено одело. Од силних уцена, које су му падале са свих страна, не само да је могао живети распусно и банчити по целе ноћи у Мулен Ружу, него му је притицало тада и за скупоцено одело. Понашао се сасвим мирно, чак је изгледао добро расположен. — Чиме се занимате ? запита га судија. — Сликар сам, одговори оптуженик поносно. — Па што сте онда уцењивали, а нисте сликали? — Пре сам сликао, али нисам имао никаква успеха. За оно што сам насликао нису хтели да ми даду ништа, а за оно, што нисам насликао плаћали су ми богато. Тта могу ја за то, што су људи тако недоследни? Остало ми је, или да се прилагодим њином обичају или да пропаднем. И ја сам се прилагодии њином укусу, а тако би урадио и други на мом месту. — Но са тим сте јамачно на чисто, да сте радили нешто, што је у супротности са законом? — У прво време нисам знао; то знам тек од скора. — Но то сте ипак морали знати, да не радите часан посао? — Молим господине, а зар је часно умрети од глади? А што је најглавније, гладноме човеку не стиже много времена за размишљање. —■ Што сте чак и у новинама саопштавали да ћете ону слику изложити у салону? То сте бар знали, да од тога не може бити ништа? — Знао сам. Али нисам ни имао намеру да је израдим. С оним огласом ишао сам само на то, да неколико тврдокорнијих људи умекшам. У осталом, господине, они, које сам ја уцењивао, нису ни најмање осетили, што су за коју пару постали лакши. После овог саслушања унесена је у судницу и »инкринисана« слика. То беше једна страхотно површно и аљкаво израђена копија. Сликарсе иравдао тиме, што,вели, није још довршена.

Тужиоци су се чисто стидели, што су се од оваког »сликара" дали преварити и опљачкати. Многи су одустали и од тужбе. Но суд је ипак Марије Лазетија, због проФесионалног (занатског) уцењивања осудио на 8 месеци затвора. Тако је награђен »сликар« за уметнички израђену Но& у Мулен Ружу.

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО

ПОСЛЕ СМРТИ - 0СЛ0Б0ЂЕН У аналима правним ретко се налази прибележено, да је ко суђен и, после смрти своје, ослобођен као невин зато неће бити без интереса, да читаоцима саопштимо један такав случај, који је био пред судом у Минхену. 27. Јунија 1899. године, поштански чиновник Јован В. судом је осуђен и кажњен са три месеца и осам дана затвора за кривицу у служби учињену, на име што је, као што је прегледом касе, извршеним 10. априла исте год.; и на претресу доказано, из државне касе узео око 900 марака за измирење својих приватних обавеза. У два маха одлагано је извршење пресуде по кривичној чести, први пут до 1. Фебруара 1900. год., други пут до 1. априла исте год.; издржавање казне затвора није започето, јер је лекарски констатовано да га треба одложити због болести осуђенога, 17. маја исте год., «ак, умре Јован услед болести, која је била повод за одлагање извршења казне. Ма да је осуђени још и пре учињеног дела, па вероватно и у самом тренутку кад је дело учинио, био оболео тако да се могло сумњати у његову вољу и самоопредељивост, ипак нису на претресу упатребљени и лекари као стручњаци у том погледу. Позван пак сада, да накнадно каже шта мисли о душевном стању Јовановом у време дела, стручни лекар нашао се у истом положају, као кад би имао да каже свој суд о сумњивом стању умне потпуности за време писања тестамента каквога тестатора, који је већ умр'о. Начелно, дакле, овакав случај не представља никакву новину. Пошто је, према овом, била искључена могућност проучавати и испитивати самог осуђеника лично, наравно да се стручан суд морао ослонити на ово, што су о осуђеноме могли казати лекари који су га лечили, жена његова и друга лица која су са њим и око њега имала посла. Они су на ова своја казивања заклети, те су тиме њихови искази добили значаја, а у стручно мишљење, које је на тој основи изречено, не треба сумњати, ако се сви они искази узајамно допуњују. Треба, пре свега, да кажемо, да је Јован патио од хроничног мореФинизма. Новија судска психопатологија тражи, да се предходно испита душевно стање сваког оног оптуженога за кога се зна да је подлегао злоупотреби морфијума*). И то, што је било иропуштено онда мораде се сада, после смрти осуђенога, накнадно извидити и одлучити. Одлуке, које су о томе донесене, оснивају се на овоме: 1. на преписима из аката, које је брапилац поднео; 2., на ономе што је удовица Јованова о своме мужу раније другима казивала или писала; 3. две лекарске сведоџбе среских лекара Бг. Н. и Бг. Ј.; 4. на писменим одговорима оба ова лекара на питања која су им стављена о душевном стању Јовановом. Из свег овог прибраног градива имамо ову слику: Јован је умр'о у 56. години. Мати му је умрла од туберкулозе још кад је он био дечак од 12. година. Отац му је свршио између 60—70 година. По казивању Јованове удовице, један брат и једна сестра његова оца били су умно поремећени. Очева мати такође је била умно оболела. Брат Јованов умр'о је у 20. години од туберкулозе. Како вели жена Јованова, пенсиоиовани апелациони судије К. у стању је да да податке о нородичним односима и наследном недугу Јовановом. Јован ^зе оженио са

*) КгаШ-ЕМп§;: 1_,ећг1)есћ (Јег ^егШШсћеп Р8усћора1о1о§1е, 3. издање, 1900., ст. 258.