Полицијски гласник

ВРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 143

несретнике осуђене на смрт; а видели смо како су и у Немачкој осуђенога држали близу ватре, како би се лагано пржио. При смртној казни гушења димом смрт није настајала од спаљивања него од лаганог гушења у диму. За тај начин убијања тврди се да га је измислио или бар први применио Нерон који је показивао необичан дар, кад је требало измишљати нове муке. А прави проналазач тога погубљавања био је Неронов саветник Тигелитус, који свакојако није у суровости заостао био од свога господара. Нарочито при гоњењима хришћана, тај нови метод био је врло омиљен. Жртву

Сл. 13. — Гушење у диму.

су вешали за ноге и под њиховом главом палили су ватру, у коју су бацали ђубре и друге смрдљиве ствари, које су развијале што више дима. Тако су осуђенога могли мучити докле _год су хтели, јер чим су приметили да је угушење близу, они су гасили ватру и кад је несретна жртва дошла себи, они су је опет палили. ~ Као и гушење у диму тако је било сурово и нување. За то су правили јак и велики гвоздени саџак на који су метали велики казан од јаког метала. Тај су казан пунили водом или

Сл. 14. — Кување у казану.

где нису штедели новац, пунили су га и зејтином. За тим су осуђене спуштали у тај казан и после су палили ватру под њега пошто се велика множина течности тек лагано могла загрејати — а слабом ватром могао се је тај посао и успорити наравно да су жртве морале трпети најужаСније муке, пре него што их је смрт ослобођавала. (Наотавиће се)

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

ДВОБОЈ Н А ГРАНИЦИ Превод с француског

Прегледавши своју путничку торбу, Роберт Ложвал обуче врскапут, метну путничку капу на главу и пригнав својој жени, загрли је неколико пута. — Дакле драга Ема, до виђења до прекосутра. — Да, да, ни пошто се не задржавај. — Не бој се; чим свршим посао у бриселској банци пожурићу се. Може бити да Ку већ сутра у вече бити овде. — Гледај што пре можеш. Ово се први пут одвајамо знаш ли ти то ? — Ох!... да ли знаш ? И Роберт поново загрли жену. За тим, као бојећи се да јој какву тајну не ода, отрже се из наручја. — До виђења! ви-кну он, до скора виђења. Слети низ степенице, хватајући у скок све по четири и улазећи у кола викну кочијашу: — На северну жељезничку станицу. Од булевара Переја до станице северне желЈезнице има од прилике пола часа брзе вожње. Роберт се завали у јастуке и поче размишљати.... — Невесео веома невесео пут! Сирота Ема! Кад би нешто посумњала? Срећом, она још ништа не зна. Кад новине не би сачувале тајну.... то би било страшно.... само једна нотица: »Као последица једне оштре препирке, која се појавила јуче на банкету некадашњих ћака лицеја Франсоа Ј-ог између г. г. Жоржа Моклерка и Роберта Лажвала, благајника банкарске куће »Тутен и Колберже, к биће двобој који ће се свршити сутра на белгијској." Да, да..., само један и непоуздан глас о томе и Ема ће се разболети. Срећом она никада не чита новине. Можда ћу се вратити неповређен. Јога као момак излазио сам из двобоја свагда као победилац ! Инстинктивно Роберт Ложвал учини руком један покрет, да се брани од неког уображеног непријатеља. — И каква чудна препирка! Шта нас наведе да говоримо баш о политици ? Но, што је било било, кајање увек долази доцкан. Али овај двобој пада у врло незгодно време. Сад више но икад, потребно је у Паризу моје присуство. На мога помоћника не могу се баш потпуно ослонити...~, могао би се случајно користити мојим осуством!... Ех... којешта.... Најзад, баш и ако би било каквих неправилности у књигама, лако ћу их уредити кад се вратим. Кола стадоше. Роберт изиђе, исплати вожњу и уђе у станицу. Овде су га већ очекивали сведоци. Учтиво поздрави противника, који је са своја два сведока стојао мало подаље од њих. Узеше карте и засебно, у две групе по троје, седоше у засебна одељења. Локомотива писну и воз се крете. II. Тек што стигоше на белгиску границу и изиђоше из купеа, приђе им једна особа. — Господин Роберт Ложвал, госнодо ? — Ја сам. — Врло добро. Ја сам агент сигурност и у име закона хапсим вас. Остали се изненађено згледаше. — Да ме ухапсите! а зашто ? Је ли зато што хоћу да се бијем? — Ах! дакле то је двобој.... заиста, врло лепо удешено да се уклони сумња! Ви сте сви његови саучесници! — Саучасници!? — На сваки начин, али ја немам никаквих наредаба за вас. Ако буде потребно, вас ће ухватити доцније. За сада затварам само господина.