Полицијски гласник

СТРАНА 240

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30 и 31

на точак; аато што сам човек, зато што видим да је цео страни свет гневан због тога. зато што сви ваши швајцарски официри, протестанти, говоре да се неће радо тући за један народ који меће на точак своју браћу без икаквог доказа. »Ја сам се преварио у броју судија у моме писму Г. де ла Маршу. Било их је тринаест; петорица су стално тврдили да је Калас невин. Да је био још један глас у његову корист, он би био ослобођен. Од чега, дакле, зависи живот једнога човека? Од чега зависе најстрашнија страдања? Шта! Заго што се није нашао шести паметан оудија, метнули су на точак оца породице! оптужили су га да је обесио рођеног свога сина док су четири остала детета остала јецајући потврђивала да, је он најбољи отац! Сведочанство савести овог несрећника није више вредело него самообмана седморице судија којима је владало братство белих покајника који су узбунили духове тулуске против овог калвинисте. Тај јадни човек викао је на точку да је невин; праштао је скојим судијама; оплакивао је свога сина, онога за кога су говорили да га је он сам убио. Један доминиканац који је помогао нешто на губилиште рекао је да би волео да умре тако светитељски као што је Калас умро. Није моја дужност да осуђујем тулуски суд; али најзад, никаквог очевидца није било. Фанатизам народа помрачио је дух судија. Више њих били су из реда белих покајника; они су могли да се преваре. Зар не захтева и краљевска правда и обазривост да се бар изнесу разлози пресуде. Овај једини кврак утешио би све протестанте у Бвропи и утишао би грају. Имамо ли потребу да се показујемо одвратни? Да ли бисте могли да замолите Г. грофа де Шоазеља да се обавести о том ужасном догађају, који бешчасти људску природу. Било да је Калас кривац, било да је невин. Свакако постоји и с једне и с друге стране страшан Фанатизам и корисно је пронаћи истину." 4. априла писао је Дамилавилу: »Никад од дана Св. Вартоломија није се тако обешчастила природа људска.« Истога дана у тој својој запрепашћености рече д' Арженталу: Да ли се још смеју у Паризу? После неколико дана добије грозницу и паде у постељу. Али 11 јуна он поново пише д' Арженталу: »Бацам се пред ноге вама и Г. гроФа де Шоазељ. Удовица Калас је у Наризу, где намерава да тражи правду. Да ли би се она усудила да чини то кад би њен муж био крив? Она је из старе куће Монтескија по матери (ови Монтескијеви су из Лангедока) и поред своје ужасне несреће она много полаже на своје порекло. Она је видела свога сина да се одриче живота и да се веша из очајања, свога мужа оптуженог за убиство сина, где, метут на точак издишући, иризивагле Бога за сведока своје невиности; другог сина окривљеиог, кога су на једна врата извели из вароши а на друга увели натраг у један манастир ; своје две кћери отргнуте од ље; најзад љу су саму испитивали на оптуженичкој клупи, оптужили је за убиство сина, ослободили је, прогласили за невину и ипак је лишили њеног имања. Најобавештенији људи тврде да је та породица толико иевина колико је несрећна. Најзад ако поред свих доказа које имам, поред свију заклетава које ми је дала, ова жена има нешто себе да прекоре, нека је казне; али ако је као што ја држим, најпоштенија и најнесрећнија жена на свету, штитите је у име рода човечијег. Нека је Г. гроФ де Шоазељ удостоји својим саслушањем! Ја ћу јој дати нарче хартије која ће јој служити као пасош да буде код вас примљена. 9. јула писао јеједном трговцу у Марсељу: »Ја вас преклињем, господине, известите ме да ли је удовица Калас у нужди « И он додаје: »Поступати небрижљиво са једним таквим догађајем, значи одрицати се човечнооти.« 26. јула, Дамилавилу: Страшни догађај у Тулузи занима ме много више него неучтивост Султицијанаца. Молим вас да оштампате оригинална акта (парнице). Г. Дидеро може замолити кога књижара да учиии ово добро дело. Изгледа да су та документа већ нам ирибавила неколико присталица. Нека ваше добро срце учини ову услугу најнесрећнијој породици. Бто истинске ФилозоФије." 13. јула истоме: је ли могуће да у Паризу не штампају Каласове мемоаре ! Па добро, ево других; читајге и дрхтите. 7. августа, д' Арженталу:

» Треба да зазује уши канцеларове, не треба му дати ни мира ни одмора; нека увек чује: и Калас1 Калас,' сс 21. септембра маркизу де Шовелену: »Ова афера постаје важна; она интересује и народе и религије. Да ли ће и какво задовољење моћи икада дати Тулуски суд жени чијег су мужа на точак метнули и коју су довели до просјачког штапа, лишиле је две кћери и три сина који не могу више ништа да раде? с< 9. јануара 1763, приликом нове године, он нађе неколико тренутака да пише своме старом пријатељу Сидевилу; он му говори опет о аФери Каласовој, и о апелу за ревизију парнице: »Ја уздишем, говори он, после оне пресуде, као да сам био рођак покојника". Његова тако јака заузимљивост погодила је тон и нашла је разлога да узбуди све. Овако је рекао министру Шоазељу : »Ево већ седам иротестантских породица оставили су Француску заплашени аФером Каласовом. Ми имамо дакле сувише Фабриканата и земљорадника« ? И са каквом је брижљивошћу он храбио адвокате, судије, известиоце ! Он пише д' Арженталу, 19 Фебруара: »Известили су ме да је о аФери Каласовој реФерисао Г. де Кросне и да је врло лепо говорио. Ја вас уверавам да Европа гледа на овај догађај". Али ствари не иду тако брзо како би он хтео. »Крв ми ври због тих Каласових. Кад ће бити наређена ревизија?" И већ шест дана после овог писма, он опет иише : »Па добро, да ли је већ једанпуг почета ревизија аФере Каласове"? Најзад 7. марта (скоро година дана после смрти Каласове), аФера би изнета пред Државни Савег. Г. де Кроне реФерише и ревизија тулуске пресуде би решена. » Има дакле аравде на земљи, има дакле човечности / сс кличе Волтер, (писмо Дамилавилу, 15 марта) Г. де Крону!; »Господине, ви сте увенчани славом... филозофи вас морају волети, па чак и нетолерантни људи морају вас поштовати." Ево, ревизија је добијена! Сада треба поништити преС УДУ тулускога суда. Више него икада пажња је била унрављена на овај процес. И тада се појави једна књига, која се на чудноват начин нађе у свима рукама. Поводом Каласове парнице јавља се дух увређенога и погиштеног човечанства, једна нова сила у историји. Нема ни једног угњетеног створа који не диже свој глас у корист попустљивости и милосрђа. Сила ове књиге долазила је од њене благости. Сва пера падоше из руку, све се ућута с поштовањем да послуша овај нови и свети глас. Као да се вера понова враћала на земљу, као да се људи зближаваху с Богом. Блага новост кружила је од уста до уста међу несрећницима нарочито међу протестантима, који су толико били гоњени у то време. Сви су са поштовањем читали свету књигу. Наслов је био врло прост, писало је само : Сиис о толеранцији; писац није ставио своје име, али име Волтерово одјекивало је на све четири стране света; принчеви, монарси, народ, сви су читали ову књигу са огромним клицањем. И ова књига, ови усклици који из срца потичу, овај глас савести одјекивао је да спасе Каласа. Не само да спасе Каласа него да отргне невине од варварства, празноверице и незнања. Рекао би човек да чује мајку свију угњетених да говори у њихово име породици човечанској, тражећи за њих правду и милосрђе. Волтер се ту иојави као ирави првосвештеник разума и правде. И у том тренутку какво је огромно поштовање према његовом имену и њему самом! Нема више непријатеља ! Свака се слава клања пред његовом славом. Русо нуди да се помири с њим. Најгори међу људима за неколико тренутака препорођени су. Палисо, ггред овим чудом, почиње да поштује филозоФе. И сам Фрерон, црвенећи због своје улоге, предлаже Каласовом браниоцу примирје од неколико месеца. Каква освега за Волтера! Занети своје непријатеље у вртлогу свога доброг срца, и дати им овом прилепчивом великодушношћу најбољи тренутак у њиховом животу! Пријатељи, ненријатељи сви су били срећни због његове сопствене среће; и цело човечанство осећало се благословено благодарећи њему. Дидеро који се својим хвалисањем направио јунак атеизма; постаје наиван и чист као дете пред таквим призором. „Кад би било Христа, говорио је ја вам тврдим да 6и Волтер био скасен с( .