Полицијски гласник

0№АНА 248

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32

а на колену је сакрива мрка кора од прашине. Изгледа као да се са коже те жене одерао танак и дуг кајаш, и да су је дуго ударали цепаницом по трбуху, који се грозно надуо и страховито је модар. Мале и надувене ноге једва иду по прашиии, цело тело је ужасно унакажепо и осакаћено, и тешко је разумети како је још у стању да се држи на ногама, које су све покривене убојима, као и цело тело. Како да се не сруши на земљу, како да се не обеси о таљиге које би је вукле по прашљивој врелој земљи. Иа таљигама стоји усправљаи крупан момак, у белој кошуљи, са астраханском шубаром, испод које је преко чела нала коврџица јако риђе косе. У једној руци држи узде, у другој бич, којим методично шиба, једаи пут кљусе, други пут тело мале женице, толико изубијане да више није личила на људско створење. Очи су му напуњене крвљу и сијају свирепим триумФом. Од косе се још боље види зеленкаста боја његова лица. Рукави од кошуље, засукани до лакага, откривају јаке, мускулозне руке, обрасле риђим длакама; уста су отворена, пуна белих шиљастих зуба. С времена на време чују се његови рапави узвици : — Де ! Вештице ! Ђи ! Ђи ! Аха ! овако...! Ваља ли овако браћо ? И иза таљига и жене привезане за њих, гомила, као огроман талас, тече, виче, урла, звижди, смеје се, боде, тера, а дечурлија трчи. По неко се одвоји од гомиле, и виче у лице жени циничне речи. Онда, гласно кикотање гомиле покрива све осгале гласове и оштро Фијукање бича у зраку... Жепе иду, са раздраженим лицима, са очима које се сијају од уживања... Људи иду и вичу нешто одвратно створењу које је на таљигама. Овај се окреће њима и смеје се, са широко отвореиим устима. Удар бича Фијукну о леђа женина. Бич, дугачак и таиак, увија се око рамена, и ено га под назухом... И сељак који шиба, снажно повуче бич ка себи; жена силно викну, тржз се натраг, и леђима паде у прашину... Више њих из гомиле појурише јој, и нагнуше се и сакрише је својим телима. Кољ се зауставља, али одмах паставља да иде; жена, сва изломљена и изубијена, наставља као и пређе свој пут поред таљига. И бедно кљусе, на сваком кораку, тресе своју чекињаву главу, као да хоће да каже: —■ Ето како је гадно биги животиња! Мора се онда учествовати и у овако одвратшгм стварима. А небо, чудесно јужно небо, потпуно је мирпо - нема ни најмањег облака —, и са висииа летње сунце обилно расипа своје ватрене зраке. То није алегорична слика гоњења и мучења пророка презрена у својој землзи, — не, на несрећу није ! То се зове : „Испраћање." Тако мужеви кажњавају невериост својих жена; то је жанр-с.шка, обичај... и ја сам то видео 15 јула 1891 годпие, у селу Кандибовка, херсонска губернија.

ВОЛТЕР И КРИМИНАЛНЕ АФЕРЕ ЊЕГОВОГА ДОБА Од Е. Ное^да.

(Свршетак) Несрећом, ови трепуци мало трају; Фанатизам није дуго чекао да онет дигне главу, и аФера Каласова још није била ни свршена, кад се објави један иов криминалпи процес, опет у Лангедоку, против једног протестанта у Кагру, оптуженог да је удавио своју кћер, које су калуђерице, тако се говорило, преобратиле у католичку веру. Ево појединости: „Неки Сирван из Катра, имао је три кћери. Како је вера ове породице била протестантска, то су одузели од матере њену најмлађу кћер. Метуше је у једап манастир, шибали су је да би боље научила свој катихизис; она полуде и скочп у један бунар, који је био удаљен једну миљу од куће њеног оца. Одмах ревносни католици посумњаше да су отац, мати и сестре удавиле ово дете. Католици из провинције тврдо држе да једна од главних тачака иротестаптске вере јесте та, да отац и мати морају да обесе, угуше или удаве своју децу, ако примете да ова имају неку наклоност према католичкој религији. Глас о удавлЈеној

девојци приспе у Тулузу " Позваше Сирвана његову жену и кћери. Сирван је имао толико времена да побегне са свом својом болесном породицом. Они су ишли пешке, без шсаке помоћи, преко стрменитих планина покривених снегом. Једна његова ћерка породи се на леду; и полумртва понесе своје полумртво дете на рукама; напослетку се уиуте према Швајцарској. (Волтерово писмо Дамилавилу). Где да иду ако не светом месту, које је постало уточиште, свију несрећника (као некада црква)? Они иду у Фернеј: »Исти случај који ми је довео децу Каласову хтео је да се Сирван упути мени. Замислите, пријагељи, четири овце које су касапи оптужили да су појели једно јагње. Немогуће ми је да вам насликам толико невиности и толико несреће « Кад су дошли у Фернеј, прва новост коју су чули била је да су отац и мати осуђени иа смрт, а кћери које су проглашене за подједнако криве, прогиате на свагда; да су им добра конФискована и да им не остаје ништа више на свету пего бешчашће и беда. Да се спасу било је само једно срество, да се врате натраг, да се лично пријаве тулуском суду, и да их овај осуди у њиховом присуству. Али ко је био сигуран да их неће ионова осудити на смрт. Да ли се могло надати да ће суд опет уступити глаоу Волтеровом? Судије су и онако биле незадовољне што је јавно мњење оштетило, једну њихову ирерогативу, што се непозвани мешају у њихове послове. Волтер се са своје страие бојао да јавна пажња не престане да му следује два пута узастопце на истом земљишту. У осталом била је још једна опасност, врло озбиљна у томе веку: Сирван је био човек са мало разума; дух му је био тако слаб; он је био тако обхрван несрећом да је само плакао, и једва су могли извући најпотребнија обавештења у. његову одбрану. Требало се дакле бојати да се свет неће интересовати за човека који је тако рђаво себе препоручивао. Зато се Волтер јако бринуо; он пише своме адвокату Г. Ему де Вомону који је требао такође да бранн Сирванову ствар; „Ви можда нећете наћи код овог иесрећног оца иородице ни такав разум, ни такву снагу, ни толико јачине као код Г-ђе Калас. к Затим са осећањем узвишеног милосрђа он продужује: »Имао сам много муке да умирим његово очајање због тога што треба времепа и има тешкоћа да се добаве из Лангедока она акта што сам вам послао који тако јасно показују лудост и ненравичност ограпиченога судије који га је осудио на смрт и који му је одузео сво имање. Ни један од његових рођака а још мање они који носе име иријатеља, нису смели да му пишу, тако је Фанатизам и ужас овладао духовима. Његова жена, која је осуђена заједпо с њим, достојна сваког иоштовања, која је готово свиснула од бола, док је дошла мепи; његова кћи која је готова да нодлегне очајању; унуче које је рођено у сред леда, болесно од свога несрећног рођења; све то још више раздире срце очево, и збуњује му главу. Он само плаче " Али га баш једна ова сметња не зауставља. Он греба да спасе Сирвана као што је спасао Каласа. Ето га дакле, где у седамдесет првој години почиње за ове нове жртве Фанатизма исто што је чинио за старе. Ако сад не успе тим што ће да узбуни јавну савест, он ће уенети кад заинтересује за ову ствар; принчеве, краљеве, оне који владају који сви у осталом желе да се ирославе с њиме и да резервишу за себе једап део иохвале коју ће он опет добити. Руска царица, пољски краљ, краљ ируски, краљ дапски, бернска влада, ландграф Хески, војводкиња од Саксен-Готе, принцеза Иасад-Сасфбрукска, маркграф баденски, приицеза Дармштатска и т. д. — слали су јавно понуде овој иородици и били су на њеној страни, Волтер је учинио да, номоћу речитости Г. де Бомона, одјекпу ова узвишеиа имена у ушима судија. Француски краљ не може да каже своју реч док суд не донесе деФинитивну одлуку. Али у овом велико душном покрету крунисаних глава, он не може да заостане, и удељује свечано Каласовима накнаду од тридесет и шест хиљада ливара. Што се тиче Волтера, он, благодарећи своме досетљивом милосрђу, знао је да убеди суд, да је боље да се та нова афера не рашчује, да он неће да апелује на јавно мнење, да ће оставити судијама да они први објаве невиност ове несрећне породице, и пустио их је да виде да је то изврсно сресгво за њих да нонова стеку понгговање у очима света и да задобију понова свој компромитован ауторитет.