Полицијски гласник

БРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247

е) С РусИЈОМ: Трговински уговор, од 15 октобра 1893. (зборн. 49); ж) с Уједињеним америчким државама: Трговински уговор и Консуларна конвенција, обојеод 2 октобра 1881. (зборн. 38); з) С Француском : Трговински уговор од 20 јуна 1893. год. (зборн. 49); и) с Холандијом: трговинска и консуларна иогодба, од 5 октобра 1881. (зборн. 37); ј) са Швајцарском : Привремена иогодба о уређењу трговинских односа, од 26 јуна 1874. која је цродужена 20 маја 1880. год. (зборн. 35 и 36) и Конвенција о настањивању и консулству од 8 априла 1888. (зборн. 43); к) Међународна конвенција о заштити индустријске својине, која је закључена у Паризу маја 20. год. 1883. између Србије, Француске, Италије, Швајцарске, Велгије, Холандије, Шпаније, Португалије, Бразилије, Гвемале и Салвадора (зборн. 40). Доцније је ова конвенција допуњена Римским протоколом од 11 маја 1886. год. (зборн. 42); л) с Црном ГорОМ: Трговинска Конвенција, од 19 децембра 1895. год. (зборн. 50); љ) с Бугарском: Трговинска конвенција, од 8 марта 1897, која важи до 1 јануара 1904. год. (зборн. 52) и најзад м) С ТурСКОМ: 'Грговинска конвенција, од 15 Фебруара 1900. до 19 августа 1902. год. (није још ушла у зборнике, а биће замењена новим уговором). 2. Недомицилирани странци Положај ових странаца регулисан је, у већини данашњих држава, нарочитим законима или уредбама које, готово свуда, имају чисто полицијско обележје, јер им је главни циљ: да подвргну што јачем полицијском надзору сваког странца, а споредни: да га, што је могуће више, ставе у зависан иоложај према домороцима. Код нас у Србији нема, на жилост, нарочитих закона или законских наређења у овоме погледу, и да којим случајем не постоји још § 343 казненог закона, по коме се из земље могу протерати страни поданици без уредног занимања и срестава за живот, неби, у погледу осталих казни, постојала некаква разлика између наших и страних грађана. Постоји, истина, код нас још једно наређење у § 344. пом. зак., по коме се долазак сваког „странца из туђине", мора нријавити месној полицијској власти у року од 24 сата, али казна за неизвршење овог законског прописа, никако не постизава странца, већ онога који га у своју кућу или хотел прими, дакле, опет нашег грађанина. Сем овога, треба још знати, да ова обвеза пријављивања не постоји само за странце, већ и за српске грађане, из чега опет излази; да законодавац, у овом погледу, не прави апсолутно никакве разлике између странаца и својих поданика. Изузев ова два зак. прописа, и § 37 6 казненог зак. који наређује да се странци у место осуде на полиц. надзор прогоне из земље, нема. ни у кривичном зак. ни у полиц. уредби, никаквих других наређења о странцима. Није никакво чудо, према овоме, што се у Србији налази једна велика маса проблематичних странаца који, с једне стране отимљу зараду нашим поданицима, а с друге опет, ревносно пуне наше затворе и казамате. Док је овако код нас, дотле у најслободнијој Француској постоје за странце два нарочита закона (од 2 октобра 1888. и 8 августа 1893. год.), од којих је једноме (првоме) циљ сигурност друшгва, а другоме заштита раденика и занатлија. Због важности самог предмета, изложићемо овде у кратко важније одредбе из оба ова закона. Тако, по зак. од 2 октобра 1888. год., сваки странац који дође у Француску дужан је. у року од 15 дана, рачунећи од дана његовог доласка, поднети лично месној општинској власти, а у Паризу преФектури, пријаву и у истој ознатити: 1) своје име и презиме; 2) име и презиме осталих чланова породице; 3) народност; 4) дан рођења; 5) последњи домицил; 6) занимање и средства за живот;

7) име, године старости и занимање осталих чланова породице ако их има, и 8) Домицил у моменту подношења пријаве. За доказ свега овога, као и за доказ сроје идентичности, странац мора поднети на увиђај аваничне исираве, а ако их случајно код себе нема, оставља му се извесни рок, до кога их мора набавити и показати. Не поднесе ли странац ове доказе у остављеном року, он се кажњава новчаном казном од 50—100 дин. Иста ова казна постизава га и онда кад у остављеном року не поднесе пријаву. Ако ли се пак, утврди: да је странац намерно избегавао испунење ових дужности, он се одмах нрогони са територије француске. У случају да је пријава ма и у неколико неистинита, подносилац њен кажњава се новчаном казном, а према приликама и прогонством. Ако су и пријаве и докази уредни, подносиоцу се даје реверс о томе, и тек са овим реверсом он је у стању кретати се слободно у месту тадањег домицила. Реверс овај мора странац увек са собом носити и показати га власти на њен први позив. Онај, који то неби учинио, кажњава се новчано од 50—200 дин. независно од тога, да ли је, у мементу тражења, имао код себе реверс или не? У случају промене места становања, дужност је странца да се у року од 2 дана, од дана доласка у ново место, пријави са већ добивеним реверсом општинској власти, која ће му исти оверити и вратити, по што га предходно заведе у своје књиге — нарочите регистре за странце. Неиспуњење овог зак. прописа повлачи за собом исте казне, као и само неподношење пријава. До сада изложене одредбе односе се на оне странце који привремено, махом р'ади задовољства, проводе у Француслој дуже или краће време, не радећи ништа, и трошећи своју готовину. Са свим је друга ствар, међу тим, са оним странцима, који долазе на територију Француску у циљу привређивања — зараде. За ове странце издат је нарочити закон 8 августа 1893 год. коме је, као што смо већ поменули, главни циљ заштита домаће трговине, радиности и индустрије, а нарочито раденичке класе. Као год и остали странци, тако су и ови дужни ноднети пријаву, али не у року од 15, већ у року од 8 дана, Све док не добије реверс о поднетој пријави, странац не сме радити никакав посао, а и кад би хтео, нико му неби смео дати рада без првДХОДНОГ уВИђаја реверса. Свако противно поступање, повлачи казну за обе стране. (Наставиће се)

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕ0 ИСПРАЋАЊЕ Од Максима Горког Кроз сеоску улицу, меЈ^у белим малоруским кућицама, са дивљим урликањем, креће се један чудноват спровод. Гомила народа иде, збивена и спора, ступа напред као какав огроман талас, а пред њом, у кораку, корача смешно чупава мрцина, оборене, снуждене главе. Подижући предњу ногу, мрцина је чудновито тресла главом, као да је хтела да растерује гусгу прашину са друма; а кад је дизала задњу ногу, изгледало је као да ће сапима да се сроза на земљу, и да ће се стропоштати. Кљусе вуче таљиге за које се прекљештила рукама једна мала жена, готово девојчица, потпуно нага. Она иде чудним кораком са стране, глава; покривена јаком затвореном плавом косом, погнута је и као мало забачена позади, очи су јој јако отворене, гледају негде далеко, мртвим и тупим погледом у коме нема ничега људског... Цело јој је тело покривено модрим и црвеним убојима, округлим и дугачким, чврста лева дојка јој је прободена и крв тече у танком млазу... Црвени траг крви иде преко трбуха, па иа ниасе, дуж леве бутине до колена,