Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 35 и 36

СТРАНА '280

— Ох, врло добро. Зиам је још као девојком. Ако ое не варам, госпођа сада етанује у улици Н.... Лепа женица. — Са свим је тако али.... — Опет ти али... — Муж. У сваком погледу одличан човек. — Није реч о његовим одличним сиособностима. — Да о чему? — Знаш ли ти да је г. Л.... страховито љубоморан? — Томе се не треба много чуднти. Не рекох ли ти већ да је г-ђа лепа женица? — Ама његова љубомора ирелази понекад у бесомучност. — Шта се опет то тебе тиче ? — Врло много; унрав то и јесте оно што ме је теби довело, и што ми ево већ неколико дана, неда мира. — Извини, али те ја нишга не разумем. — Буди стрпљив, молим те, сво Ну ти објаснити ★ * * .—- Као што ти је већ познато, отиоче капетан, после неколико минута одмора, постоји овде у Веограду једно друштво младих људи, тако звано „ Др-уштво Кибицера «, које је себи ставило у задатак да мотри на кретање лепшег женског пола у Веограду, а нарочито младих и лепих жена. — Као отари иолицајац, нознаваћеш, нема сумње, и већину чланова тога друштва, па с тога нема потребе, да ти их овде нарочито именујем. Поменућу само то, да ово друштво нема своје нарочите организације нити управе, а још мање каквих правила или каквог одобрења власти. Њега нико није нарочито стварао, нити се ко стара о његовом напретку, већ је оно иостало и развило се само по себи. То је управо самоникли плод нашег болесног друштвеног живота у току неколико последњих година. — Поменуо сам ти већ циљ овог друштва али иишта не рекох о начину којим оно исти постизава. За ту сврху употребљују се свега неколико сталних и беспослених чланова друштвених, махом умних богаља, који по цео дан л јуре у аотеру за госиођама"-, а у вече иодносе онширан извештај о своме раду осталим, махом почасним друштвеним члановима. Седнице се обично држе на гаеталишту у Кнез Михаиловој улици или пред » Руским Царем .« Како ови њихови извештаји, који су у већини случајева резултати маштеили сујете испадају готово увек на штету госпођа, то се они врло радо примају и веома брзо распростиру по граду. На овај начин, од једне обичпе измишљотине, постајала је, после извесног времена, догма, у коју је, често путо, веровао и сам онај који ју је измислио. Примера ради потсећамте на скорашњу измишљотину о самоубиству мужа једне лепе госпође, којој је, као што ваљда знаш, предходила, али само у машти кибицера, читава љубавна историја са једним од мојих колега. Међу тим, од свега овога ништа није било у истини. Целу је ствар измислио један чиновник новчаног завода и саопштио је » кибицерима / ( који су је после, само за једно вече, раструбили по целом граду. Оваквих примера има и сувише, ну по шго су они, на сваки иачин, и теби добро нознати, то да их оставимо, па да се вратимо мојој ствари. Ну пре него што отпочнем, морам ти објаснити: да сам и ја унао, са. свим случајно, у друштво „Кибицера., <( у коме, можда ниси знао, има приличан број и часних, али наивних, младих људи. — Једно вече, биће томе нешто мало више од месец дана, седели смо, као и обично, код »Руског Цара* и претресали поједине лепше госпође београдске. Одједном се, не знам ни ја од куда, поведе реч о г-ђи ,)...., и том приликом, један господин изјави: како зна из поузданог извора да један великошколац одлази врло често у кућу госпођину, и то у времену када је њен муж у канцеларији. И акоовај Факт није значио апсолутно ништа, јер је великошколац, како сам доцније сазпао, био рођак госпођин, ипак је он, бар по нашим појмовима, био довољан доказ о добродушноги, госпођиној, а кад још и један поручник додаде: како је „чуо," да се она на » извесном меау * састаје са Ђ извесним госиодином — сви присутни одлучише: да се и г-ђа, Ј уврсти у списак Ђ еманцииованих дама.« — Ти знаш где с.танује Г -ђа, али, може бити, ниси знао да ја станујем у њеиој непосредној близини, као и да сам,

пролазећи чешће поред њеног стана, био већ у велико бацио око на њу. Чувгли сада овај разговор, који ми је, узгред буди речено, веома годио, реших се, да у будуће на њу озбиљно Ђ иуцам Већ сутра даи отпочео сам, у неколико приводити у дело ову моју одлуку тиме, што сам 4 пута прошао норед куће госпођине, а то сам и будуће, сваког дана чинио. 'Гом приликом покушавао сам, на све могуће начине, да привучем на себе пажњу госпођину. Звецкање сабљом, намерно кашљање, читање свих могућих објава у околини, често паљење цигаре и вађење златног сата, ' задржавање војника на улици и извештачени разговор са мимопролазницима, — беху за мене Дебонжови топови с којима из далека бомбардовах лепу госпођу. Најзад, цео мој труд, био је, на крају петнајест дана, крунисан једним њеним погледом. И ако је овај поглед био потпуно равнодушан, ипак је моја уобразиља ишла толико далеко, да ми је већ гурала у наручја Ђ моју госиођу. с< Опазив на моме лицу мали осмех после ових последњих речи, капетан на мах прекиде свој говор, запали нову цигарету и удуби се у мисли. Тек на моју молбу, наставио је ово: — Нећу да ти нричам о ономе глто сам преко ноћи сневао јер се бојим, да се, и поред дате речи, опет не смејеш, али ћу ти рећи, да оам био необичпо изненађен, када сам сутра дан, пролазећи поред г-ђине куће за касарну, видео: како се она, налакћена на прозору и још у ноћној хаљини, разговара са једним младићем који сгајаше испод прозора, и изгледаше као неки отпушгени практикант. Нисам чуо њихов говор, јер се овај младић удали чим ја изиђох, а у истом моменту и госпођа се повуче с прозора и не погледав ме. — Можеш већ замислити како ми је било после свега овога. Моја, и иначе жива машта, пронашла је одмах да онај младић иије нико други до једаи од љубавника госпођиних. УображаваЈући овако појурих, не знам ни сам зашто, за мојим »противником«. У великој расејаности, нисам ни опазио кад сам прошао раскроницу од које се одвајаше пут за моју касарну и, ко зна, докле би онако насумице јурио, да од једном неко не повика иза мојих леђа: — Господине капетане, гооподине капетане. Окренух се нагло и, на моје велико изненађење, смотрих мога Ђ иротивника <( , који ми се журно ириближаваше. Очекујући и посматрајући га пажљиво, увидех: да је то човек од својих 28—30 год., чије лице беше дугуљасго и сувоњаво, очи мале, зелене и живе. а израз лица озбиљан и одлучан. Судећи ио спољашности мој уображени Ђ иротивник с< морао је бити доста интелигентан човек. — Приближивши ми се довољно, непознати ме лако поздрави после чега неким тајанственим гласом рече: — Госиодин капетан ме, без сумње, познаје из виђења. — Ако се не варам Ви сте онај, који сте мало час разговарали кроз гхрозор са једном г-ђом. — Са свим је тако одврати ми он, а одмах за тим додаде: — Тај разговор тицао се искључиво Вас. — Како! За што ? — Не нретварајте се, г. капетаие- Ја знам све. Госпођа ми је целу ствар иоверила. Ви сте у њу заљубљени, а и она... — Шта она? Говорите брзо. — А и она није равнодушна према Вами, — Исгину говориш пријатељу? —■ Тако ми је,бар госпођа наредила да Вам саопштим, а онасеникадне шали. Само због Вас, ја сам јутрос морао стајати пред њеном кућом читавих пола часа и тобож примати неке наредбе за набавку млађих, а у ствари смо обоје очекивали на Ваш уобичајени пролаз, те да Вас, том приликом ја видим и уиознам, како би Вам доцније могао саопштити ово што Вам сада саопштавам. — Пријатељу, ти си јединствен човек на свету, и ја ћу већ умети наградити твоју умешнос. Ну, о томе доцније, а сада ми испричај, само молим те детаљно, све што си с госнођом разговарао о мени. Али стани, и прво ми објасни, од куда се ти тако интимно познајеш с њом ? — По што ми је објаснио, причаше даље каиетан, да је дуго времена служијо код гђе, односно њеног мужа, и да му је г. Л.... био венчаии кум, — чијом је протекцијом доцније добио службу у министарству г Финансија, мој нови Ђ кум <( , тако ћу га у будуће звати, додаде на завршетку свога говора: да ће