Полицијски гласник

СРОЈ 37 и 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 291

Наравно да на овом месту не можемо улазити у случајеве који су се дешавали у ратно доба, или у којима су се

Сл. 39. — Жигосање у раме.

људи добровољно из религиозног Фанатизма жигосали по лицу крстовима и сличним знацима, пошто они немају никакве везе са казнама, које су нам предмет овде. Разни окови И окови као јака телесна казна познати су још из најстаријих времена. Први пример те казне даје нам грчка митологија. Прометеј који је снео ватру на земљу, био је закован за једну стену; а тако и северна митологија прича о патњама Локија, који је био закован за три камена и отровне капи које су падале на њега чиниле су му толике муке да је се од његових грчева у телу земља тресла. У обе те митолошке приче окови су играли велику улогу, те су окови свакојако били познати и најстаријим народима као срества за мучење. Окови су употребљавани код свих народа, не само као телесне казне него и за понижавање. Тако су стари Римљани при њиховим триумфалним походима водили побеђене непријатеље оковане гвозденим ланцима. При том се није радило на каквом осигуравању од њих, јер су заробљени били обезоружани, дакле нису могли мислити ни на напад на оружане победиоце, ни на бегство. Ну су окови били срамна казна, којом су били осрамоћени и понижени они који су се усудили да се боре против гордога. Рима. Ланци којима су окивани заробљени краљеви или војсковође били су обично од злата, али и златни ланци били су ланци, те нису били украс него срамота. И у Риму као и код других народа било је разних врста окова. А од најтежих окова био је пањ, који је у разним Формама нримењиван. Оковани седео је у том апарату чврсто везан те се није могао ни мицати. Г а л и ј е Једна од најстрашнијих телесних казни, која је и од смрти гора, биле су галије. Осуђенике су смештали у доње просторе лађе; ту су прикивани тешким ланцима да се нигде са свога места иису могли маћи и непрестано су морали веслати, пошто тада још се није знало за парну снагу.

Узроци због којих су осуђивани иа галије били су различни. Први је узрок|био што је тешко било наћи радника за мучни посао веслати, те су, једва чекали да нађу јевтине веслаче. У Италији су богохулнике осуђивали на галије.

Сл. 40. — Углавл>ивање у пањ.

Сл. 41. — Окивање у пању.

Казна галија била је позната још и старим Римљанима, којима је у њиховим ратним походима требало доста веслача. Ту казну су називали Римљани роепа 1пгетгит. Али се ту са осуђенима није гако нечовечно поступало, него је осуда била више рад за казну и кажњени су радили заједно са добровољним и плаћеним веслачима. Преступи због којих су у Риму осуђивали на галије, нису морали бити велики. Цар Август једног човека који је се издавао за природног сина цареве сестре Октавије, казнио га је за ту клевету тим што га је послао на галије. У Француској, Шпанији, Португалији, Италији и Енглеској обично су иоследње злочинце осуђивали на галије, обично на цео живот а по неки пут и на одређено време, али никад мање од 10 година. У Немачкој је казна галија ређе примењивана. Казна галија као да је се најдуже одржала у Француској и у Италији. У Француској су осим због других злочина слали и војничке бегунце на галије.