Полицијски гласник

ВРОЈ 40 и 41

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 319

Флајнт се иосле тога удружи с једним московским студентом, те заједно пођоше путовати, преобучени како ваља. Ма да су му погодбе руског живота биле сасвим туђе, а руски је рђаво говорио, предузимљиви Американац ипак се убрзо оријентише у новој околини. Све што је у својој књизи написао о руским скитницама— које ондели на једне, којм се користе заштитом власти (црквена сиротиња и просјаци), и на обичпе скитнице, које власт често гони, — казује да је Флајнт добро проучио живот и карактер руског народа. 0 узроцима који потпомажу развиће скитања у Русији, он се не бави много. На прво место меће пијанство, затим економске погодбе, које изазивају кретање сеоског становништва у градове. »Ми у Америци мислимо, вели он, да се могу учинити огромне и благотнорне промене у судбини ове класе људи избачених из друштва, кад би се они могли вратити сеоском животу и увести у Ферме. али пример у Русији доказује баш напротив. Очигледно је, да осим пољског ваздуха, сеоски живот би морао имати још и друге нривлачне стране које би се могле борити са саблазнима градског живота. У Русији видимо, да сељак, који једном окуси градског живота, већ никад се не осећа срећан у селу! (< (Свршиће се)

ПРОСТИТУТКЕ И КРАДЉИВИЦЕ Антропометријска студија од Д-р Паулине Тарновски »Овако дегеиерисано створење, вели М. Моге1 у своме делу „0 образовању дегенерисаних тииова," болесно је већ и по томе, што су у њему скупљени и оличеии сви они штетни елементи који ремете правилан развитак организма, спречавају развијање умних способиости и правцем, са сма противним природи и њеним законима, утичу на развитак урођених склоности. Ове речи, које су написане још у 1865 год., показују се и данас као веома тачне и неоспорне. Оне су, у исто доба, и служиле као полазна тачка наших радова, којима је циљ проучавање извесних друштвених класа, чије проФесије и начин живота у опште дају маха претпосгаици : да се створења, која овим класама припадају, знатно разликују од здравих и нормалних бића. Посматраља наша вршена су над 150 јавних просгитуткн и 100 крадљиваца у поврату, чије су амтропометријске мере поређене са мерама часних и нормалних жена исте расе, једнаких година а сем тога и рођених у истој нровинцији. На име: мере проститутки поређене су са мерама сеоских раденица, а мере крадљивица са мерама интелигентних жена —- све бивши ученица завода за васпитање девојака у Иегрограду. Ну, нре него шго би отпочели са излагањем наших опсервација, неоиходно је потребно да кажемо неколнко речи о разлозима, који су нас руководили да узмемо проститутке за предмет иашег посматрања. Начин живота ових створења, и постојаност с којом она обављају свој заиат, чак и онда када су у могућности да га замене другим, не само часнијим већ и лакшим, нагнали су нас да верујемо: да у овом њиховом жмвоту има нечега, бар за њих примамљивог; нечега, без чега они неће, а можда и не могу да буду, као и да узрок проотитуцији не лежи увек у беди и случају, као што се то чесго тврди и верује. Неоспорна је ствар, у осталом, да знатни број младих девојака падају у проституцију против њихове сонствене воље, често пута пуким случајем. Док су иоједине од њих жртве грубог насиља, дотле су друге, опет, заведене иримамљивим обећањима о браку, или су, шго је најчешће случај, обмануте каквом вештом подводачицом. Знатан део ових жртава иропада, још у почетку, у борби коју њихова природа води са условима новог — проститутског живота; врло је мали део који се, у иовољним приликама, враћа часном животу, а све остале, немогући никако схватити своју жалосну егзистенцију, продужују са задовољством нов начин живота и, што је најжалосније, ретко кад својевољно нристају да га замену бољим и часнијим. То су проститутке из навике, ио ирироди, чија се наклоност ка проституцији не може друкчије објаснити до осуством хармоније међу индивадуалним си-

лама, а позната је већ ствар, да је ова хармонија исто тако потребна идивидуалном животу као и животу нација. Јасно је, према изложеноме, да узрок наклоности ка проституцији ваља тражити у некој унутрашњој, грубој сили много јачој од осталих индивидуалних сила, па, дакле, и од воље. Ма колико се човек борио са овом грубом силом, која је у обичном животу под именом нагона, он до данас није успео да је победи. Надати се, да ће прогрес и цивилизација олакшати у многоме ову борбу. Постоји, даље, још једна врста борбе, а то је она коју води морална свест са празнинама несавршених друштвених закона. Морал, који је тако неједнако расподељен међу члановима друштва, главни је регулатор ове борбе. Према овоме, у колико је један човек савршенији у иогледу моралном, у толико је он и способнији да схвати и разликује оно што је допуштено моралном свешћу од онога што се сматра као шгетио по сигурност ближњега; п што служи као основа личној одговорности, обвезној за све чланове друштва. Ма колико велики био морални ниво једног народа, ипак ће се у његовом колективном животу наћи и таквих иојмова који су у очигледној супротности са моралом, и који се, при свем том допуштају, захваљујући еластичносги јавне свести еластичности помоћу које се она прилагођава приликама, које није у стању да измени. Па и сама лична сигурност допушта по неке страховите, и принципима хумаиитета у основ противне ствари, као шго Је нпр. рат, о коме се говори, и који се врши са највећом хладнокрвношћу. У реду оних Факата који нас, на први поглед, узбуњују, а које, међу тим, прећутно акцептирамо само с тога што немамо лека за њих, долази и ароституција — ужасна ствар на коју смо навикнути још од најстаријих времена. Без сумње, ио угледу на многобројне минуле генерације, и нагпи савременици акцептирали су тако неморалне, и достојанству жене као људског бића, са свим противне појмове о проституцији. Довољно је, ма и за моменат, отићи у она »заједничка места"-, створена, тобож ради заштита домаћег огњишта и одржања јавног морала, па се одмах уверити колико је ова срамна трговина људским телом сама по себи један страховити и ужасан Факт — Факт, који се некако не може појмити и допустити у друштву, које нретендује да је задахнуто нринципима хуманитета. Логика, бар, никако не допушта претпоставку : да се једно људско биће, обдарено умним моћима и здраво телом и духом, може у свако доба дана и ноћи, подавати првом који дође, и који је, у већини случајева, пијан, груб, бруталан, циничан и т. д. Изузев неколико случајева нимФоманије, врло ретких у осталом да би о њима требало водити рачуна, како се може појмити и објаснити физиолошко стање једне проститутке, која се подаје свакоме којм иаиђе, често 10 — 15 пута дневно, и тиме се одриче чак и оних ирерогатива које су, као што се зна, својствеие многим женкама из области животињског царсгва у погледу слободног избора мужака? Мрзост и презрење којима су задахнуте несрећне питомице »јавних завода"- према онима који долазе да купују њихова миловања, познат је и неоспоран Факт. То је, у осталом, природна последица њиховог ропства, самоодрицања њихове личности и експлоатација свију врста, којима су оне по овим заводима изложене. Па ипак, и иоред свега овога, велики број женскиња, у свима земљама, долази својевољно у ове заводе, који су толико противни појмовима о независности личности, својственим сваком људском бићу, па чак и дивљацима. Све ове жене једу, пију, певају и смеју се, не помишљајући, при гом, ни најмање на њихов ужасан положај. Свој начин живота оне не сматрају друкче до као упражњавање једне проФесије, која је, по њиховом мишљењу, једнака са проФесијама раденица, трговкиња, служавки и т. д. Ма колико се здрав разум нормалног бића свему овоме противио, ипак је Факт, који изнесосмо, необорим. Миоге мроститутке, које су се по не.чолнко пута, и својевољно, враћале у заводе, из којих, тобож, беху једном за свагда изишле, најбоље утврђују истинитост овог Факта. А шта тек, да речемо за оне проститутке, које су силом власти биле отргнуте и:: за-