Полицијски гласник

СТРАИА 32 0 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 40 и 41

вода и враћене родитељима, па су. после врло кратког времена, по ново добегле у завод? После свега изложеног, морају са свим отпасти мишљења иеких Филантрона, који налазе у беди и завођењу главни узрок проституције. У реду многобројних проститутки које смо студирали, има и таквих, које су се својевољно враћале проституцији не само после осигуране будуКности, већ чак и после рађања деце. У потврду овога наводимо један Факт за чију истинитост јамчимо. Год. 1880. једна млада девојка, од својих 18. год. напусти своју провинцију и дође у Петроград да тражи рада. Воз, којим је путовала имао је неколико часова закаснења, услед чега је њени удаљени сродници из Петрограда нису сачекали на жељезничкој станици. БојеКи се, да се нађе сама у једном великом граду, а не знајуКи, опет, куда да иде? — она би принуђена да се обрати једној постаријој госпођи која је „мз сажалења"- одведе својој кући, па јој шта више, и службу понуди. Кућа, у коју је ушла ова млада девојка, беше проститутски завод, у чије се » аансионаткиње" и она уброја после врло кратког времена. На годину дана после овога, проститутка ова роди једно дете, потпуно способно за живот, што побуди оца детињег једног богатог човека — да је откупи од сопственице завода и склони, заједно с дететом, у једну часну кућу. После кратког времена он је испрати у место рођења — њеним родитељима и одреди јој сталан доходак, довољан за одржање њене екзистенције и доцније васпитање детета —• — — — — — —

Само на 6 месеци после овога, простигутка о којој је реч, оставила је дете својим родитељима и вратила се у онај исти завод из кога пре кратког времена беше изишла у намери да иостане часна жена и добра мајка. Упитана, једном ириликом, за узрок напуштања детета и повратка ироституцији, одговорила је, мало љутитим тоном, ово: — Пре свега, ја нисам са свим напустила моје дете, јер се брижљиво старам да му сачувам очеву ренту, а сем овога ја га јон1 и обилазим с времена на време. Што се тиче мога садањег живота, он је, у свакоме погледу, бољи и лакши од онога у селу, скопчаног са тешким сеоским радовима. Како је још и моја госиођа врло добра жена, — то сам ја садањим животом иотпуно задовољна. Многе проститутке, са којима смо скоро посведневно разговарали о њиховом бедном животу, признавале су нам отворено: да у њему њиховом животу —• има понекад и непријатних момената, али да су оне ипак, на крају крајева, задовољне с њиме, као и да не желе мењати га. Мирноћа и смелост с којима проститутке говоре о њиховом начину живота по заводима, задовољност са судбином коју многе од њих јавно изражавају. Као и њихово својевољно напуштање слободе и гшновно враћање у завод, — • Факти су који су нас побудили на изучавање ове друштвене класе и истраживање: да ли њихово физичко стање није у неколико иоремеКено, као и да ли ова поремећеност није изражена каквим дегенерисаним знацима? Полазећи са гледишта, да се једна проститутка мора у многоме разликовати од здраве и нормалне жене, према свему до сада реченом, ми смо себи ставили у задатак да ту разлику откријемо проучавањем њихове спољашности и њиховог начина живота у опште. Прво смо ностизавали помоћу антропометриског мерења, а друго помоћу тачних података о њиховом детињству, њиховим родитељима и средини у којој су одраслн. Почнимо прво са изучавањем спољашпости. Д. Ђ. Алимпић

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

СВЕТСКИ ЧОВЕК. — Рхегге МШе —

Беше то за време путовања, Г. Лубеа у Русију. Било нас је цела једна трупа новинара — забележимо, узгред, тај чудновати појав: оних новинара који путују у друштву и које листови у којима они пишу у зловољи називају „таткама" ; ја у томе ништа не разумем! — Било нас је, понављам, цела једна трупа новинара који се враћаху са смотре у Красноме Селу, и ја гласно јецах. — Неких осам дана је протекло од како сам у Парству Царева, а није ми се ништа десило; мени једином, Ви други, ви сте саопштили своје успомене. Стиеглер је дошао на аутомобилу. Калмет, директор Фигара , спавао је у одаји свој од сувога злата, у једном царевом замку који им на велики колач од Филована шећера, под истим кровом под којим и Г. Делбасе — а Леру, из Матена , изложио је, вели, своја гола прса хваста се да је имао на себи добро уштиркан пластрин — бесу елемената, — да би се приближио Монкалму , где му је адмирал, Рустан рекао: »Скините шешир, ја не могу да гледам високе шешире на ратном броду". 'Гешка реч, пошго се очекиваше сам Г. Лубе, који је имао висок шешир ! Чудновате се ствари могу отуда причати свету. Али ја, шта бих то ја могао испричати потомсгву што би било од њега и мене достојно. Шта, ношен Невом и, поља, чије се угочице преливаху вотком, слој од сто хиљада стерлета*) сигиао је у мој немирни и узбуркани желудац? Руско гостопримство је тако позиато да нећу никог зачудити. Ја сам врло несрећан! Ну, у својој великој безазлености, ја не зна^ах да ли је за време те беседе Свевишњи гледао на мене. Он је гледао на мене — јер његови су путеви неиспитани — носредством једног кесароша. Господе, ви сте дали у руке извесних ваших створења вештину потпуно непојмљиву ! Како су мој жакет и густи зимски врскапут били откопчани, како је мој портФељ био извучен из унутарљег џепа од жакета, ви сте једини видели, пошго ви све видите, и ја сумњам у вас да ме ви хотимице нисте предупредили и шта више метули ми навлаку на очи. Тек после двадесет минути, у тренутку кад хтедох платити поштованоме Г. Монзулову кошуљару на невском ироспекту, три крагне и двоје маншете, приметих ја своју несрећу. Она је износила, ако смем тако рећи, једну банкиоту од 100 рубаља, око 266 динара — велика несрећа за мене, што је у Русији подигнут курс рубљи: пре три године моја банкнота вредела је само 150 динара. Ја сам жртва Г. Битеа, мииистра Финансија! — Са мојом банкнотом од 100 рубаља беху ми ишчезле моје бесплатне железничке карте, затим цвет од брескве који чувам —• има се увек свој цветић — као успомену једног лепог врта који познајем, и карта коју ми даде Туринг-Клуб. Написах Његовој Екселенцији иреФекту петроградске полиције врло учтиво писмо у коме му рекох да никада није једап префект успео да прона^е кесароша, и да, према гоме, није моја намера да га оптеретим гим глупим и узалудним послом; али да би ми било врло непријатно видети где се, од једног лица без скрупула, у вароши Петра Великога, чине крађе под именом Пјера Мила. После тога ручао сам мирне душе. Колико бејах рђаво оценио часпог човека који беше узео мој портФељ ! Његова Екселенција преФект нија имао шта да ради, јер одмах сутрадан рано, нађох у хогелу, у мом орманчићу, једну иоштанску карту — није била илустрована, и заборавим без сумње — овако исписану, на Француском: »Ако желите да нађете ваше артије, тражите их у хотелу града Петрограда, где су оне остављене. Писац се беше потписао са елегантном простотом : Лоиов. Дакле одох у Градски хотел. Све моје артије беху гамо, у завоју на моју адресу. Ништа није Фалило: ни мали цвет од брескве, ни карта Туриног-Клуба, коју беше премапотписао уважени Г. Валиф! Још је џентлмен којега ја бејах предмет пажње оставио један неоцењив докуменат: једно дуго пиомо

*) Нека врста јесетре.