Полицијски гласник

&> БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 375

исто постоји и неколико особина које су код свију, и у једнакој мери, заједничке. Тако, поред већ поменуте осутности етичких опажања, група ова одликује се још и иотауним осуством стид а и срама. Може се без претеривања рећи, да се она, у овом погледу, изједначују са слепим створењима. ГЈротивно овоме, створења која припадају овој групи, полажу много на своју спољашност, своје покрете, тоалету, Фризуру и т. д. а све у жељи да се допадну мушкарцима. Поред изложеног, проститутке ове груие одликују се још и врло неразвијеним појавама о својини. По њиховом миптљењу то није ништа нечасно кад човек узме туђу ствар која му се свиди, или туђ новац који му је потребан. Кад их упитате за што то чине, оне вам са свим просто и потпуно равнодушно. одговарају овим речима: — Крађа! Али ја нисам на то мислила, или — Ја сам се само иослужила или најзад — Зар ја украла његов новац. Ја сам га иросто узела и вратићу му кад хоће... Љубав материнска, својствена свима женским створењима, не постоји код ове врсте проститутки. Оне су нотпуно равнодушне према својој деци, нризнају ?отворено да су деца за њих једна велика кубура и изјављују жељу: Ђ да добри Бог што ире иозове к себи мала створења која су им на терету."Чим осете да су тешке, прибегавају свим могућим средствима да осујете порођај или, како то оне кажу, да се ослободе досаде. Противно њима, остале проститутке, бар у колико смо их ми посматрали, налазе нарочитог задовољства у томе да ностану матере, те да се тиме у својим сопственим очима рехабилитирају, изједначајући се, бар у неколико, са часним женама. Међу прецима ових проститутки налазило се: 68'9 0 /° алкохоличара од којих су њих 20°/ о умрли од » с1е1егшт {гегдепз«-а, јектичавих 34'4°/ 0 и епилептичара 3'4°/ 0 . Њихове важније антропометријске мере износиле су: За дужину главе .... 180-01 тш » ширину „ .... И1-01 „ „ обим лубање .... 531-01 » » стас 1 т - 526 Дегенерисани знаци нађени су у много мањем броју но код предходне групе. Пићу су се одавале њих 65-50"/ о , а полним односима пре пубертета 34 - 4"/ 0 . Као представник овегрупе нека послужи Александрина Л.... стара 23 год, и рођена у Петрограду. Отац А лександринин био је по занимању портир, пћојеврло много и умро је у 45 години, од туберкулозе. Мати јој је била обична раденица, потпуно здрава и родила је 15 деце од којих су остале у животу само 2 кћери, обе проститутке. По смрти очевој, Александрина би смештена у један завод за васпитање сиротне деце, из кога је, због рђавог владања, искључена после 2 год. После овога мати је даде у основну школу, где је остала пуне 4 год. учећи врло рђаво. По изласку из школе, ступила је у једну Фабрику хартије

и тамо остала само неколико месеци, за које се време упознала н саживела са једним младим радеником. У овом времену Александрина је имала свега 15 година. После неколико месеци живота са овим радеником, Александрини се досади и рад и сиротиња па с тога напусти свога милосника и ступи у један проститутски завод. Из овога је, после кратког времена, откупи један човек и врати мајци, по што је претходно провео с њом 1'/ 2 год. за које је време родила једно дете. Не могући живети мирним животом, нити слушати прекоре мајчине, Александрина се у брзо врати у проститутски завод, камо смо је, најзад, и ми нашли као четворогодишњу пансионаткињу. Александрина је потпуно задовољна својим проститутским животом; о детету, К0 Ј е је уступила оцу, никада и не мисли, а о својој мајци изражава се баш као и о сваком страном лицу. У лицу је лепушкаста ма да су јој црте у неколико неправилне, зуби су јој бели и здрави, нема 2 кутњака, непчани јој свод дугуљаст и дубок. Као што се види, код Александрине није недостојало ни родитељског старања, ни основне наставе, ни љубави па је опет постала проститутка, и то у 2 маха. Завршујући овим наша посматрања проститутки, ми смо још дужни изјавити ово: 1) Проститутке из навике иојављују се као резултат болесног наслеђа : алкохола, туберкулозе, сифилиса, нервних и душевних болести, 2) Оне— ироститутке из навикн, иритесисавају у толикој мери знаке физичке дегенерације, да се, самим тим, битно разликују од здравих и нормалних жена; 3) Знаци дегенерације обилнији су и наглашенији, ако је мати била иијаница. Значи, дакле, да је утицај материних особина на организам дечији много јачи од утицаја очевог; 4) Физичке аномалије аоказују се код ироститутки било у ослабљењу интелигенције, било у неиотиуном телесном саставу, било оает у знатном осуству моралне свести; 5) И иоред свег усиљавања да се маса моралише, као и иоред многобројних азила за. кајање и иоиравку, средина из које се лиферују ироститутке ио навици не може се умалити све док иостоје узроци дегенерације : алкохол, сифилис, туберкулоза, а нарочито нервне и душевне болести. Сви кораци ка умањењу ироституције, морали би ирво отиочети са изналажењем средстава за умањење ових узрока дегенерације; и 6) Наклоност ироститутки ка злочину много је већа но код осталог жењскиња. Према најновијим психијатриским испитивањима, којима се нарочито одликовао Кетеле (Антропометрија човека, Брисел 1871) ова наклоност ка злочину већа је за 4—5 пута код мушких но код женскнх. Међу тим, испитивања код проститутки из навике, вршена у овом погледу, дала су са свим противне резултате. ■>

II. ДЕО 1?рад<љивице Једна друга категорија порочних жена, врло блиска проституткама из навике, јесу крадљивице у поврату које смо посматрали у петроградским казненим заводима. Ну, пре него што би прешли на детаљно излагање ових наших посматрања, дужни смо претходно рећи неколико речи о посматрању злочина у опште. Велика већина криминалиста, који су се до сада занимали овим питањем, пропуштали су обично да разликују личности —■ преступнике закона — према врсгама извршених дела, већ су их, под именом злочинаца, само у опште посматрали. Радећи овако, ови криминалисти са свим су превиђали узроке злочина, који су, као што се зна, веома разнолики. Ломброзо је био први који је на ово обратио пажњу, и у свом делу » Човек злочинац (( , изнео прецизну разлику између убице, проФесионалног крадљивца и ФалсиФикатора новца. Ломброзо је пошао још и даље, па је у обим својих посматрања унео и Физичку организацију, и моралне особине, па и сам ступањ интелигенције посматраних личности. Од многобројних закључака до којих је Ломброзо дошао својим неуморним радом, ми ћемо се, за сада, зауставити само на једном, који је, узгред буди речено, утврђен и од других криминалитета, и по коме је: број оболелих од нервних и дужевиих болеети сразмерно много већи међу осуђеницима но међу слободним личностима. Д-р Томсон, лекар казненог завода у Перту (Шведска), посматрао је у времену од 18 год. једну масу од 6000 осуђеника па је код њих нашао знатно ослабљење интелигенције, у великом степену осуство моралне свести и велику наклоност ка душевним болестима. По тврђењу Томсоновом, у времену од 1860— 69 год. на сваких 70 осуђеника долазио је по 1 душевно болестан; а од године 1869 сваки 48-ми осуђеник био је душевно оболео. Што се тиче женскиња, а нарочито крадљивица у повратку, Томсон је констатовао: да је овај број душевно оболелих међу њима знатно већи но код мушкиња, јер на сваких 36 крадљивица долази по једна душевно болесна. Испитујући осуђенике у казненим заводима сенског департмана, Д-р Моте је нашао: да број душевно оболелих међу њима износи 4'5°/ 0 , док међу слободним људима, као што је познато, овај број не износи више од 1 'Зб 0 /,,Д-р Цино је носматрао 188 осуђених жена, па је међу њима нашао 13 душевно оболелих и 8 хистеричних. У својој антропометријској студији' о убицама, Д-р Бељаков је констатовао: да међу њима — убицама — има 35°/ 0 оболелих од душевних болести и епилепсије. За једног оцеубицу Бељаков вели, да је био прави идиот. Д-р Моел је у своме делу „ Душевно оболели злочинци « расправљао опширно