Полицијски гласник

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 377

био окривљен за повреду јавног морала. Сиромах Арабљанин знао је само арапски, те се морао користити услугама тумача. Саслушано је било тринаест девојчица и одговори свих њих били су тачни и слагали се, те несретник у мало није био пропао. За тим су увели зрелог сведока, који је уједно био и лекар и његов исказ био је тако уверл>ив да је судија одмах ослободио Арабљанина као невиног. Треба замислити само шта би било да нешто тај доктор није могао доћи у суд; несрећни продавац слаткиша био би осуђен на галије, захваљујући добивеним „сведоџбама« од лажљивих девојчица. Нису тако срећно прошли иеколико ооштених грађана у Новом Шгетину, који су нре неког времена бачени у тамнпцу, окривљени за неморална дела, на основу исказа деце једног жељезничког машинисте, — од девет, десет и трипаест година. И мати детиња такође је била ухапшена као саучасница безобразних оргија, које су приређиване у н.еном дому. И шта је било ? Све се то показало као измишљотина. За једног од окривљених — лекара — говорили су да је он отровао једну девојчицу, да би сакрио трагове насиља; кад су ископали лешинуте девојчице видело се да је она умрла од тиФуса. Најзад после четири недеље ухапсе тринаесгогодишњег сина машинистова и тада он призна да је сву ту причу он измислио. А за то време један од ухапшених грађана тешко се разболе у тамници и умре. Ето зашто никако не треба допустити исказ деце на суду. Необуздана Фантазија, као што видимо, удружена је код деце са осећањем које их наводи да се буне против сваке неправде.

Упоредна преетупноет му« шких и женеких Мораш, проФесор судске медецине на универзитету у Бордоу, доказује на основу статистичких података мању преступност женских кад се упореди с мушкима. Ако се узме, говори он, ма који рок од три године, на пример 1899, 1890 и 1891 год. то ћемо видети да је за тај размак времена 2970 мушких било осуђено због врло тешких преступа: убиства, децоубиства, повреда морала, док су за тај исти период времена само 745 женских биле окривљене за те исте преступе. Тако преступност женских чини само '/ 4 мушких преступа, или друкчије рећи од 5 преступа четири учине мушки а само један женска. Осем тога, остављајући на страну детоубиство, преступ за који одговорност пада и на мушке, пошто су они главни узроци, зачетници те преступне радње, — од броја окривљених за опште преступе броји се само 211 женских против 2954 мушких, то јест женска је четрнаест иута, мање арестуина него мушни. Немогућно је одрицати те Факте и по томе нико их пеће ни одрицати, али људи се старају да то објасне разним узроцима, неповољним за женске. Кажу: физички склогг жене није такав да би се она могла ода-

вати насиљу, које карактерише већина преступа оружаном руком: разбојништво на друму, крађе са рушењем итд. Тврде даље, да ако женска не врши преступе физички , она улива мисао за преступе, користећи се њиховим плодовима, да је наравствено она виновпик преступа, и да је тим више преступна што она остаје у сенци и напоси удар туђим рукама, и тако се све своди на ову пословицу „у сваком преступу тражите жену." Али и ако има један део истине у тој пословици, то је само то што треба тражити жену да би се ухватио мушки који је од незапамћених времена вршио свака насиља, као и свака јунаштва да би овладао женом или ,да је дрлси за собом. Јунаци из прича иду да распитују и траже непознате принцесе! Злочинац •— он иде на убиство само да би набавио накит за љубазницу, пошто то између осталог годи и његовој сујети. Али како принцеса тако ни л^убазница убице нису одговорне ни за јунаштва, ни за злочине. Већим делом и та јунаштва и ти злочини врше се без суделовања јунакиња, а најновији и реалнији преступници врло често не само не ублажавају своје другарице него их експлоатишу. Италијанска школа криминалиста призиаје да је женска маше престугша од мушкога, али томе даје доста оригинално објашњење: преступник краде и убија да би набавио срества за угодан живот, не радећи. А код женског, да би достигла тај исти смер, има простије средство: она тргује собом. Додајте, говори та школа, броју преступница број проститутки и ви ћете добити циФру равпу оној цифри, коју даје мушка преступност. Али та је теорија у неколико парадоксална и осим тога греши у основу: ако се може знатн број преступних женских, то је савршено немогућно и приближно одредити број женских које, из ког било узрока, експлоатишу своју привлачност. П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Страхоте острва Сахалина. — Острво Сахалин лежи северо-западно од Јапана; Иростор му је од прилике као једна шестипа Француске. Кпима је необично оштра. Осуђени злочинци укрцавају се у Одеси у ио неколико лађа. Баце их, са ланцима на ногама, у кавезе; и то по осамдесет људи у по један кавез. Они ту не могу да легну због малога простора, а кад их сан савлада наслањају главу на главу! Кад пролазе Црвеним Морем скидају им се ланци због врућине, па им се допушта и то, да скину одело, тако да су при вожњи кроз тропске пределе скоро наги. Кадстижу на острво Сахалин нодвргавасе осуђенички транспорт карантену. Лекар посети свеосуђенике, нареди да се они окупају, а хаљине им дезинФикују. Но издржаном карантену новодошавши се осуђеници распоре^ују у четири казамата на острву. А пре тога још, сваки онај осуђеник. који је

ухватио на лађи кога пацова, добије за сваког по 6 копјека награде. При уласку у казамат ошишају се осуђеници а на ноге им метну окове. Осуђеници устају лети око 4 часа, а зими око 6 часова изјутра, умију се и добију чај за доручак. Главни надзорник тада распоређује дневни посао; једнима рад на обали, другима по улицама или по радионицама. Око 11 часова је ручак, у 1 час по подне почиње поново рад, а око 6 се закључује. Осуђеници тада добију вечеру и онда настаје прозивка за повратак у казамате: Ну пре но што уђу у њих, сви се заједро помоле Богу. Пушење дувана допуштено је, док је алкохолно пиће и играње карата забрањено. Па ипак се у затворима тајно пије и коцка. Храна није ни оскудна ни рђава. Четири пута недељпо имају куваног усољеног меса из саламуре, два пут недељно рибе, а недељом свежег меса и ^аше. Преко дана добивају осуђеници чорбу од брашна или криза, кромпира или зеља. Један пут месечно даје се свакоме осуђенику по фунта чаја, који је спакован у један свежањ од лишћа. Осуђеници готово увек носе окове; од ових може их ослободити лекар и управник — први из здравствених обзира, други из милости. Осуђеници немају ни најмање воље за рад ; не добивају готово никакве награде за рад и свршују од онога што им је додељено само што је најпотребније. — Доб. В. Б.

Анархиете као убице иа Мешоара г. Горона Прешао сам само у брзом прегледу анархистичне атентате; хтео сам нарочито да покажем, као у неком калејдоскопу, главне катастроФе које су држале у страху Париз од 1892 до 1894. године — остављајући иа страну ексилозије, као што је била она у касарни Лобау, или и експлозија петарде, која је прсла у преФектури, у ходницима грађанске полиције. Али у пропаганду делом не спада само бомба: п нож је њено оруђе. Поред револуционара који се споразумевају да би бацали у ваздух куће, има их којираде усамљено, анархиста, који одабирају лсртву, било ради какве освете, било ради примера. Та страиа преступне анархије особито је занимљива, те заслужује да се на њој зауставимо. Крајем месеца септембра 1892. године, јавише ми да су нашли у Сен-Дени-у, у каналу, на изласку из седмога јаза, тело неког младића који је добио седам удараца ножем у близини срца. Лекар који је извршио секцију изјави у своме извештају да је жртва морала бити у непомичну положају кад су је ударали. Од седам удараца ножем, три су неминовно пројурила кроз срце, а остала четири била су далеко од првих само за неколико сантиметара. После тих констатација, наметала се сама собом мисао: да се мртвац није сам убио прободав себи три пут срце!