Полицијски гласник

БРОЈ 49 и 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389

лица потребно је дати суду право да их осуди надоживотии затвор. Иемачке криминалисте држе да се такав нарочити суд може установити без великих тешкоћа. А добити од тога биле би ове: 1.1 Преступи би бшш обуздани и заједно суклањањем преступника из друштва уклонила би се и заразност његова примера за друге. 2.) Велики број преступа био би непосредно скраћен. 3.) Дуги затвор преступника из навике деловао би успокојавајући на њихово друштво. 4.) Број иреступа знатно би се смањио, а заједно с тим олакшао би се и пос.ао суду и т. д. Остају само два питања да се реше : где да се држе непоиравл>иви преступници и да ли им треба оставити наду на ослобођење ? Најбоље је за њих установити нарочите тамнице, а издржавање њихово знатно би покривало смањивање издатака на судове за рецидивисте. А на друго нитање Андерсон одговара да је безусловно потребно оставити код затворених наду на могућност ослобођења под условом доброг владања, искреног кајања и т. д.

ДуХОМ" Осећајући научно интересовање за потребе човечанства сваке врсте, један научник скоро је написао књигу „Ништи духом" у којој упознаје читаоца са разноликим типовима ништих духом, који нрестављају готово земљиште за расгење сваких иојава преотупности. Ти како их аутор зове и нифра — људи (к (нижи људи) „имајући с поља човекову организацију, у суштини су неспособни и нису у стању да развијају ону количину и ону каквоћу животне енергије која припада суштини ћото варјепз, и по томе не могу да испуњују оно животно биће које иреживљује ћото варјепа". Аутор их дели на три велике групе : скитнице, осиротеле и јадне. Скитништво се врло често јавља урођено и треба да се сматра као нека нарочита меланхолија, у којој болесник, под упливом велике, безузрочне туге, не налазећи себи нигде спокојства, бежп, куда и зашто ни сам не зна. „Њега гони немир и он бега без смера и без свести. Његово бегање јесте одушка веома нагомилане енергије, и што више бега или брже иде, њему је све лакше. Тако он може проћи десетинама и стотинама километара док нестане његовог немира. У другим случајима је тај немир објективисан. Тако деца беже из школе кући ; регрути, поред све тешке одговорности, прелазе стотинама километара да би побегли у завичај и т. д. За тим има особити тип скитница који немају рода, који се одликују тиме што не могу нигде да се настане. Код скитница те врсте нема свога милога града, места, села. »Нека невидљива сила гони их из једног краја отаџбине у други и нигде не могу да на^у себи сталног пристаништа®. Мак-

сим Горки нашао је своје јунаке међу скитницама баш тога типа. За тим иде ред типова скитница, који су већ мање нешкодљиви. Ту долазе скупљачи дарова за душе —• спасоносна дела, који од тога посла праве себи врло користан занат богомољаца и богомољки, међу којима има много шарлатана и др. Финансијску оскудицу, као што је свима добро познато, прати и морална оскудица; ма каква ненадна несрећа, која се сруши на човека, која му одузима срества за живот »отима му и све друго : веру у себе, сазнање своје личности, наду на будућност; улива безнадност и очајање, паралише снагу и енергију. 1< Само се по себи разуме да оскудица, у првобитном њеном облику, још не чини земљиште за развитак преступности. Али ако се она дуго отегне а тим више ако је за човека изгубљена нада изићи -из таквог стања, то оскудица може ирећи у ону класу Фактора који стварају преступност. У потврду тога аутор наводи познату беду једног села, које га периодички разорава. Та беда, понављајући се из године у годину деморалигпући делује на душевно стање тих бедника. »Падајући духом они све чешће свраћају у крчму и на крају крајева постају горке иијанице. Обеснажен материјално и морално поштени радник пада и пропада без повратка. Он је принуђеп да се са својом породицом ваља по поду и да се тако блиско додирује с другом породицом. У тој тесноћи где људи спавају, једу и пију заједно, у гој силној прљавштини и загушљивости беднику је тешко сачувати полну чистоту у ширем смислу те речи. Пређашњи начин његовог мишљења мења се сва.ки дан, као што се и он сам мења, Оно што му је пре било драго, изгубило је сад у његовим очима сваку цену. Жена, деца, све то постаје споредна ствар и на њихово место долази крчма. Сви пију па и он пије. Ниште аутор дели на три категорије — ниште нераднике и лонове, проФесионалне ниште и богаље. Најинтересантнија је друга врста тих бедника. Као што се видело имају нарочити наставници бедништва и нарочита наука како и шта да се говори, како да се одева, како држати себе да би се имао најжалоснији изглед и да се највише ражали публика; новаци бедништва обучавају се тако исто у неким врстама богаљства — како искретати очи, бити слеи, имати осушену руку, хрому ногу и т. д. Тај је посао веома развијен. „Наставници упућују коме из публике треба се обратити с каквом молбом обавештавају их о данима примања и о адресама милосрднијих људи. У неким местима постоје нарочита хранилишта потребних справа за бедне, где се могу добити готове грбе, штаке, плакати на грудима за Слепе ,Форме молећивих писама и потребних докумената и т. д.*. По некад ништи краду децу и ради већег дејства сакате их. У опште бедништво у великој већини случајева поотаје врло користан занат и не могуће је не делити мишљење Француског испитивача Полијана да се друштвено мњење налази на лажном путу, ако оно помаже просјацима. д Треба само да полицајац задржи па улици жену с малом де- 1

цом и одмах гомила прелази на страну бедне жене, те несрећнице, која је можда најстрашнија вештица, која своју децу на сиси учи лажи и нревари. На свршетку аутор показује неке мере борбе против опште осиротелости, која рађа преступност. Скраћивање милитаризма, подизање ироизводности земље, уклањање посредништва између потрошача и произвођача, — све су то неоспорне истине. Само односно мера против пожара аутор претерује; завршује овим речима «Стално провођење солидних знања ради борбе с несрећом треба да буде основ школског образовања. Сви буквари и прве књиге за читање треба да буду пуни азбучних истина борбе са социјалном несрећом и привредним знањима.

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО

Анархиете као убице из Меноара г. Горона (Наотавак) Ужетом замакнутим за врат, две судије — убијце одвуку тело до каналског јаза; један га зграби за главу, други за ноге, и лешина буде бачена у канал. За тим, два келнера, који су се тако иретворили у глумце који играју улоге првога реда у позоришту АтЊЈ^и, изгубише се у мраку, док је грмљавина све жешће тутњила, и док је киша која је почела лити као из кабла снирала крваве барице које би сутра дан нашли крај канала. Та ужасна ирича остала је мрачна до краја. Мерије и Шапулијо беху бацили лешину на матицу једнога јаза, да би ова, чим би се леш указао, однела тело даље; али, у ноћи, нису могли мислити да на томе месту има један вртлог, тако да је прикупљао у се све изметнине које би туда пролазиле, старе шешире, парчад од дрвета, гомиле траве, који ђу се данима окретали заједно с водом, док мрнари, каквом чакљом, не би извукли на суво дрвене цеианице или даље погнали ђубре. Тек после осам дана нашли су лешину малог Колачара, и, што је занимљиво, и о чему смо се уверили кад смо сазнали за све појединости о злочину, нашли су је на истоме месту на којз је била и бачена. Њу је такође био занео вртлог, и као лутку из Фантастичких немачких прича, једнако је окретао ! Читаву недељу дана, тело анархисте кога су убила његова браћа окретало се у ковитлац, стојећи усправно као у некакву левку ! Чак се коса сваког часа морала показивати над водом ; али је нису могли запазити у гомили ђубре га које се окретало у ковитлац заједно с телом. 'Гребало је да се удица једног рибара закачи за прсник и да извуче тужну изметнину. Поротници који су судили Мерије-у и Шапулијб-у признадоше им олакшавне околности. Без сумње им смрт није изгледала довољно занимљива да ои душа умрлога захтевала да се пролије крв за крв. Шапулијб и Мерије одоше дакле на ро-