Полицијски гласник

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 37

Пре вечере улучим прилику и умакнем. Ево већ скоро пет сати ломим се иланином, док довде дођох, сретно про!иав и турску и нашу стражу, али која Вајда кад си ти господине све ово сазнао, те ћемо сада покапати поапсанама као кријумчари дувана«. Кад он овако заврши своје казивање, ја упутих поглед на све приеутнике, хтејући да проверим: да ли је ово истина. „Тако је, господине«, зачу се из свију грла одговор, и амана ти, немој дати да сада пропаднемо. У сваком другом случају, нрича би ова изазивала смех и мој и других слушалаца, али у моменту кад сам ја слушао, ја сам био без осмеха. Запрепашћен дрском шалом, коју су ови људи одиграли са Арнаутима, доводећи у питање чак и живот једнога наивног али

гЛаву бих своју дао. Она га је удавила! Ох, пакосна жена! Није ли она можда само с тога стојала пред Богородичином сликом, да би сакрила очи, кад смо ми улазили ? „Т&ко ћу се начннити и молитИ се Богу, а они ће мислити, да сам мирна и да. их не чекам!" То је испод свих злочинаца. Драги Никола Јермолаићу! Мили мој! Предајте мени ту ствар! Пустите ме да је до краја изведем! Мили мој! Ја сам почео па ћу је и довршнти! Чубиков махну главом и намршти се. — Знамо ми и самн да изводимо тешке послове, рече он. А ви не мешајте се у оно што није ваше. Пишите како вам ја диктирам, то је ваш посао. Дијуковски затвори врата и удаљи се. — Паметан деран! прогунђа Чубиков, гледајући за њим. Мудар дечко ! Али уси-

Да се смијемо после, миШља& ја, кад отуда побегием, како смо грдно преварили Арнауте. И што рекосмо учинисмо. Миле Јовов, онај господине, што отоји онде у ћошку, показујући руком на њега, узео је на се, да то саопшти Арнаутима из села Мр. — ћа. Он с њима шверцује све гито се украсти може, па се познају. Шта је он радио ја не знам, тек сутра дап рече ми да идуће ноћи треба да будем готов, да ме даду Арнаутима, а да он прими товар дувана. Да ти право кажем, господине, ја дотле мишљах све је гаала, али од како ми он рече е је свршио ствар, мени цела ова ствар изађе другчије. Ја осећах, да може бити некога зла. Ако сазнаду Арнаути шта је у ствари, оде моја глава, и ја се решавах да све ово баталимо, али ми Миле и Јагош рекоше е сам плашљивица, као да сам из љешанске нахије (у Ц. Гори) и ја се заклех Св. Петром, да ћу ићи па што буде. И јуче на ноћ, госиодине, одведоше ме на границу. Изме^у караула М. и С. пре^осмо у Турску, неоиажени ни од наше ни од Турске страже, све до Англетове чесме. Ту су нас чекали Арнаути. Беше их око десетак. Миле приђе једноме од њих и рече: »комшија, ево предајемо вам роба московскога; чувајте га ка' и ми што смо га чували«. Мене гурну Јагош у леђа и ја приђох ближе Арнаутима. Пошто их поздравих по њихову адету, они се изљубише са мном, па рекоше двоици да ме воде, а они ће, вели, да претерају коња с дуваном преко границе, да не би стража наишла. Ја пођох, а срце мп стеже неки враг, ка'да су ме коноицима везали. Ноге ми дођоше мале као у детета и једва сам мицао. Тек тада осетих сву величину погрешке, коју учиних и просто очајавах, али се више није имало куд. Након пола сата, стигоше нас и остали Арнаути, а пред нама на по сата чујаше се лавеж паса, што казиваше да смо близу села. На послетку стигосмо у село. У једну од првих кућа уђоше моје вође, па и ја са њима. Ту нас је чекала добра вечера, али мени се није јело. Ја сам једнако мислио, како ћу одавде побећи. На наваљивање њихово, морао сам им причати измишљену причу, како сам заробљен и шта је све било са мном. Ево ме, рекох, сада истина далеко од мојих Хота где сам рођен, али хвала Богу међу браћом сам. То одушеви све, и домаћин скиде са чивилука један револвер, ево ови којим сам сада пуцао пред механом; и даде ми га, да не будем без оружја, па ме уведоше у собу, где ћу спавати. Ту ми дадоше и ово арнаутско одело, па ме оставише. Целе ноћи нисам заспао, али не смедох ни изаћи, јер не познавах прилике у дворишту. Данас су ме водили по селу и частили, а вечерати смо требали код истог Арнаутина, где сам прву ноћ ноћио.

частољубивог човека, ја сам стављао на другу страну и величину греха, што су га ирема држави учинили, кријумчарењем дувана, и стајао сам непомичан и без речи. Борио сам се између дужности и народносних осећаја, и ови последњи бејаху, признајем, јачи. Лаку ноћ браћо и пријатан вам дуван, рекох им на послетку, и одох у своју собу. Шведека жигица криминадна ирича Антона Чехова (Наотавак) 5. — Чујте, смилујте се на мене! Ево, вечера је готова! Седите иа вечерајте! Истражни судија и Дијуковски седоше за сто. Дијуковски нали себи једну чашицу ракије, истеже се и рече: — Знајте дакле, да је оно треће лице, које је 'учествовало с оном битангом Псијековом и давило — била једна женска! Дакако! Ја говорим о сестри убијенога, о Марији Ивановној! Чубиков се загрцну ракијом и гледаше укочено у Дијуковског. — Чујте... мени се чини, да ви нисте...? Ваша глава... да није...? боли ли вас? — Потпуно сам здрав. Добро, рецимо да сам ја сишао с ума — али чиме би ми објаснили њену забуну, кад смо дошли к њој ? А како би објаснили што није хтела дати никаква објашњења? Рецимо да су то биле само лудорије — врло лепо! дивно! — 'Али, молим, 'сетите се само какав је однос владао између брата и сестре! Она је мрзела брата! Она је православна Хришћанка, а он је био распуштен, безбожан човек... Ту и лежи извор мржњи. Кажу чак да ју је хтео убити, да је он ђаво. Он се и у њеном присуству бавио спиритизмом! — Па, шта излази из тога? — Зар не разумете? Она је побожна, те га је убила из Фанагизма ! Није само, да је убила разуздана, недостојна човека, већ је и свет ослободила једног антихриста — и у томе је, мисли она, њена заслуга, њено верско јунаштво. Ох, ви не познајете побожне старе уседелице. Читајте само Достојевског! Па шта пише Лесков, а Печерски!... Она, и само она била је то —

јана глава! Морам му на вашару купити јздну табакеру... Сутрадан изведоше пред истражног судију једног младог сељака из Клаузовке. Глава му беше велика а усне каб у зеца. Рече да је он чобапин Данило и каза ово: — Био сам пијан. До по ноћи седео сам код мог кума. Враћајући се дома онако пијан узмем да се купам. Купам се ја... и гледам! Насипом иду два човека и носе нешто црно. »Хеј!" викнух им ја. Они се уплашише и побегоше на врат на нос ка Макаријеву врту! Убио ме Бог ако они нису носили нашег господара! — Ви сте убеђени о Всијековљевој и Николиној кривици, рече он, нервозно чупкајући своју младу браду. Зашто не можете убедити себе и о кривици Марије Ивановне? Ваљда немате доволлјо доказа, или шта? Не кажем ја, да нисам убеђен. На против, убеђен сам, али је тешко у то веровати... Стварни докази недостају а цела она ФилозоФија... Фанатизам, то... — Вама одмах треба дати секиру, крваву мараму!.... Ах, ви правници! А ја ћу вам ипак доказати! Ви ћете одна престати да с омаловажавањем говорите о нсихолошкој стЈзани ове ствари! Ваша Марија Ивановна отпутоваће у Сибирију! Ја ћу доказати! Није ли вам довољна ФилосоФија, ја имам и материјалних доказа.., Доказаћу ја вама, да је моја ФилосоФија исправна! Допустите ми само да наставим! — На шта сад опет мислите? — На ону шведску жигицу.... Ви сте заборавили? Али ја нисам. Дознаћу ја ко ју је заналио у соби убијенога! То није учинио ни Никола ни Цсијеков, јер се код њих за време ревизије није нашло жигица; то је учинио трећи, а то је Марија Ивановна! А ја ћу то доказати!.... Доиустите ми да мало прођем кроз срез идапотражим... — Добро, седите... Да почнемо саслушање. Дијуковски седе и тури свој дугачки нос у акта. — Нека се изведе Никола Тијетијехов! викну истражни судија. Изведоше Николу. Он је био блед као крпа. Дрхтао је. 6. — Тијетијехове! ноче Чубиков. У години 1879 судио вам је суд првога округа због крађе и осуђени сте на робију. У години 1883. поново сте кажњени затвором