Полицијски гласник

СТРАНА 46

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6

сте ме већ пробудили, онда бар пијте. Смешна је то историја с том ципелом, драги мој! Нисам хтео да идем к Олги. Био сам готово неурачунљив.... Наједаред дође она под прозор и поче се свађати са миом.... Знате већ како обично жене.... У оној мојој занешености хитнем се ципелом за њом.... Ха, ха.... Она се провуче кроз прозор, запали лампу и веза ме онако пијана. За тим ме довуче овамо, та чудна жена, и закључа ме. Сад се двде товим... Љубав, ракија и добри залогаји! Па где сте ви? Чубикове, где си ти? Истражни судија беше изишао из собе, а за њим и Дијуковски оборене главе. Обојица седоше ћутећи у кола и одвезоше се. Никад им се пут није учинио тако дуг и досадан. Обојица су ћутала. Чубиков је дрхтао од једа. Дијуковски беше загњурио своје лице у оковратник; вероватно се бојао да би мрак и хладна киша могли прочитати стид с његова лица. Кад је истражни судија приспео кући, затекао је тамо лекара Диутијева. Он је, седео, за столом и, тешко дишући, прелиставао „Њиву." — Тако ти је то на овоме божјем свету! рече он, поздравив истражног судију једним тужним осмејком. Аустрија је опет... А и Гледстон је по мало крив Чубиков баци капу под сто и рече љутито: — Чисти се, ти несрећо! Не долази ми више! Већ сам ти сго пута рекао, да ми не досађујеш твојом политиком! А теби... ту се он окрену Дијуковском, теби оно нећу никад заборавити! — Па да... тоУје била шведска жигица! Зар сам ја могао слутити! — Ах, остави ме на миру с том глупом жигицом! Иди и не љути ме више, јер ђаво зна шта ћу још с тобом учинити! Више да ниси остао овде! Дијуковски уздахну^узе капу и оде. Сад идем да пијем! рече он, кад је изишао на капију, и отиде нраво у гостионицу. Кад се комесарева жена вратила из купатила, затече свог мужа у кући. — За што је био истражни судија овде? упита овај. — Дошао је да нам јави, да је нађен Марек Ивановић, и помисли, нашли су га код туђе жене! — Хе, Марек Ивановић! рече комесар, уздахнувши и погледав у небо. Ја сам ти казао да бес не води ничем добром! Да, казао сам ти — али ти ме ниси слушао.

ЖЗ МЕМОАРА Г. ГОРОНА КРОЗА ЗЛОЧИН Три жртве 3 За прво питање, сведоџбе су биле са свим тачне и са"свим сагласне. Вратарка, од одласка пријатеља Марије Рењолове, г. X...., вукла је за врвцу само два пут: за човека који је узвикнуо прошав поред њене ложе: Госпођа од Монтија, и за једног кирајџију у истој кући. Она је

најпре помислила да је тај кирајџија био г. од Лакретла, један добро познати посланик, који је по том умро; али тај није излазио те вечери. Кирајџија који се вратио око два часа у јутру, био је некакав кувар но имену Делхимо, који сам дође да то пријави. Најзад искази вратара и кувара поклапаху се тако тачно да се није могло веровати да су те ноћи две личности ишле ка Марији Рењоловој... Вила је то јасна' потврда лекарских тврдња, који изјављиваху да су све ране на жртвама задате истом руком; исто је било и за час злочина. Госпођа Јовановица, вратарка у бр. 15 у улици Монтењ, у суседној кући, изјави: — Легла сам у један час ноћу између 16. и 17. Спавала сам и разбудила се од плашљивих узвика. Међу тим није могла тачно одредити час у који се пробудила. Рече чак да је опет засиала зловољна. Помислила је да су ти узвици долазили од млекара чија еу кола пролазила улицом. Срећом, један кирајџија из те куће, г. М. М..., чиновник у министарству унутрашњих послова, могао нам је донети тачно обавештење које нам је још требало. —- Станујем, вели он, на дну дворигдта, и соба ми је управо према соби Ане Гремеретове. Пробудио сам се у пет часова да бих угасио једну лампу, иа сам опет легао. Један тренутак за тим, чуо сам један дужи крик, за тим један оштар узвпк, као узвик каквог детета. Помислио сам да је први долазио од једног болесника који живи у кући, а други од мога детета. Отишао сам да га видим, оно је било врло мирно; за тим, опет сам легао. Г. М... био је болестан целе ноћи и врло је мало спавао; никако није чуо да је ко звонио на капији... Други један кућни кирајџија, г. Л...., доктор медецине, допуњавао је исказ г. М... — Станујем, вели он, одмах испод сгана г-ђе од Монтија. Моја је соба за спавање испод њене. Нисам ништа чуо за време ноћи. Око шест часова у јутру, пробудио ме је шум од корака неке личности која је силазила низ степенице. Моју собу раздвајају од њих само једна обична врата. Г. Л..., упитан да ли зна у тврдо да ли је чуо ход од две личности, или само од једне, одговори са свим јасно: — Не, од једне једине личности; и то није могао бити никакав набављач, јер они пролазе сви степеницама за послугу! Газдарица 1'. Л..., г-ђа Леблонд, била је још јаснија, ако је то могућно: — Моја соба, изјави она, унраво је испод собе Анетине. Између пет часова и 110 У ЈУ Т РУ, чула сам пад неког телк и јецање мале девојчице; за тим, чула сам кораке по соби; а по'сле двадесет минути, чула сам да неко силази низ степенице. Изгледало је дакле поуздано да је злочин био извршен око пет часова у јутру и да је убијца отишао чим је капија отворена. Капију отварам сваког јутра, рекао је вратар, између шест часова мање десет минута и шест часова, због једног набављача г. од Ла Кретола.

Сазнали смо поуздано три ствари: 1. Био је само један убијца; 2. Злочин је извршен на измаку ноћи; лекарска секција утврдила је то касније несумњиво; 3. Убијца је био некакав љубавник г-ђе од Монтија и за јамачно оно што се на париском дијалекту зове „љубазник срца," јер је ушао готово неопажен у кућу, после одласка љубавника који је плаћао. Али то је било све. У салону, на столу, био је један велики пехар пун карата посетница; неке већ беху пожугеле од старости; друге изгледаху са свим нове. Разгледасмо, на брзу руку, сву ту гомилу а није нам пало у очи никакво име. Куварица и вратарка, казиваху појединости; г-ђа од Монтија имала је два редовна љубазника: једног трговца, који јој је давао хиљаду динара месечно; једног старог рентијера, који јој је био врло давнашњи пријатељ и давао само четири стотине динара. Између осталога, имала је и нередовних посетиоца, а међу овим, и редовних: једног врло елегантног капетана и друге! Али нас није највише интересовала та нарочита страна, страна прихода, интересовало нас је колико је трошпла! У душевном стању у коме се налазила г-ђа од Монтија и чију сву меланхолију, сву тугу показује занимлдгва исповест коју сам изнео, извесно је да је бедна жена желела познати и некористољубивих љубави.... које су, без сумње, као и увек у таквој прилици, морале бити за њу врло скупе! Али шта? Куварица није знала за љубави своје госпође. Собарица Анета Гремеретова, примала је поверљива лица. Нисмо могли испитивати крваву лешину која нам је ту била пред очима. Говорили смо између себе да је име кривчево могло бити у оном пехару, међу стотином карата које смо превртали, тражећи узалуд, на свакој од њих, особити знак који би морао проказати кривца. Започесмо нретресајући живот г-ђе од Монтија, што је било основица сваке оваке истраге. * Регина од МонТија био је само доста вешто изабран псевдоним, јер је ираво име убијене кукавне жене било Марија Рењолова, и јер су, ирема томе почетна писмена на рубљу и сребрну иосуђу остајала исга. Као кћи једног судског нријавника из Шалона на Саони који је допао сиротиње по што је нродао своју канцеларију, г-1>а од Монтија беше дошла у Париз, као и толике друге, да потраже среће. Живот јој је био баналан роман свих лепих девојака које су сиале на галантерију, роман, чак, коме смо, у тај мах, сматрали за корисно да познамо увод... Једна једина ствар занимала нас је: страшан закључак, а од слабе је важности било који су били први љубазници Марије Рењолове. Што смо ми желели сазнати, то су били они последњи, сви последњи, међу којима се, очигледно, налазио и убијца! Али ко? И опет стадосмо превртати стотину карата посетница не нашав никаква знака. Наредисмо да се што пре потраже они за које се знало да су издржавали Марију