Полицијски гласник

ОТРАНА 54

БРОЈ 1 и &

равно председников човек) изнесе идеја, да би бољи био солидан банк по играње на карте, које с великим улозима много опасније но банка. Председник је против тога; али после дужег наваљивања, он смешећи се нопусти. Саставе се столови и уговори се да је наполеон највећи улог и да се у току игре може само дуплирати. Игра почиње врло безазлено и дуже времена граје с малим улозима. Напослетку оснивачи падају у страст, те удвостручавају и учетворостручавају улоге, да би повратили губитке. Председник то божем не опажа или само прети прстом; али није ред, да то закрати пошто су људн изгубили повеће суме. На зеленим столовима леже и обрћу се читаве гомиле златника као год и у највећим светским коцкарницама. Тако се носле настави из дана у дан. Партија порашћује као год и чланови комитета. Странци и члановп, који нису посвећени у тајну, долазе непрекидно у клуб, на губили или добијали, а на томе непрекидном долажењу и оснива се цела ствар н добијају прави акционари. Ко је данас изгубио коју хиљаду, напреже све своје силе да дође до с-редства да свој губитак иоврати; а ко је опет добио, у већини случајева хоће да и опет огледа своју срећу, те да и опет добије. На тај начин он онет враћа свој новац банци, која тако увек добија. Власти ретко кад могу да уђу у траг оваквом раду. Јер ни они који добијају ни они којн губе неће то да доставе; први с тога што им је у рачуну, пошто се нада.ју да ће на том месту зарадити, а други с тога што се надају, да ће им једном испасти за руком, да врате оно што су изгубили. Тако клуб живи дуго времена, годинама. Председник и Функционари вуку велике плате и живе раскошно о ошптем трошку. Одбор прима такве тантијеме, какве према уложеном новцу не би имао ни од највећег индустријског предузећа. У осталом нико не може никад ни да носумња што год у тај клуб, јер и чланови оснивачи страсно учествују у играма и губе велике суме новаца. Па и сам председник понекад игра и губи. Али сав тај новац враћа се, цао што и напред рекоомо, опет у њихов џеп. Страсни играчи, млади људи, јуре као мушице на оветлост у такве клубове и улажу и последњу пару, а кад све исцрне онда приступају задуживању на менице, чине проневере и разне злупотребе н напослетку свршавају врло жалосно. У тим клубовима може да добије само хладан коцкар од заната. Такви људи, паразити друштвени, огледају се у таквим клубовима. То су тако звани проФесионални коцкари, о којима ћемо да проговоримо неколико речи. ПроФеснонални коцкар је човек преко тридесет година — ретко ћемо наћи мла^ег, јер је морао претурнти бурну прошлост па да дође до хладнокрвностп и поузданости, које су му потребне за његов занат. ПроФесионални коцкар је човек добра гласа; то је обично какав ранијп богаташ, који је на неки непознат начин изгубио своје велико имање, бонвиван, који је утрошио своја средства а за рад нема воље нити уме шта да ради, пређашњи ОФицир, који је изашао из војске нз неког узрока. ПроФесиопалнп коцкар је нсцрпео сва своја средства и нема ништа; али поред

с-вега тога он живи раскошним животом. Видећетега свуда и свуда је добро примљен, јер се уме одржати на висини. Ц илј је проФесионалног коцкара, да у таквим центрима, као што су ови коцкарски клубови, нађе извор, из кога иодмирује трошкове за свој живот. Он себи определи извесну суму, која му је сваки дан потребна. Пошто он живи у свету и оштро посматра, то је одмах опазио оснивање таквог клуба. У њега улази и он и с извесном равнодушношћу учествује у игри, при којој је до крајности хладнокрван, јер свака страсност би онемогућила његов посао. Он се коцка са својим малим сумама необично обазриво, а по познатом искуству тако сеувек добија код банки, јер један дан изравна други и поправи. ПроФесионални коцкар не изгуби никад више но свој одређени улог, који за свако вече спреми; с добитком игра даље док не добије суму, која му је потребна за тај дан и коју је изгубио кога дана; он је увек сигуран, да ће доћи до свога новца, и он не враћа банки никад више оно што из ње однесе. Коцкар, који би играјући на тај начин, имао срећу да добија огромне суме, упропастио би банку. Али то неће учинити проФесионални коцкар, он неће да иде даље преко својпх потреба. У таквпм клубовима нађе се обично по пет до шест таквих проФесионалних коцкара, који на тај начин лепо живе. Председник и чланови одбора познаду их прво вече; они знају, да ће их та браћа коцкари оштетити, алн не предузимају ништа против њих, но их напротив радо задржавају у својој средини, пошто проФесионални коцкар оживљава игру и чини својом хладнокрвношћу, те она изгледа безопасна. Они се такође радо примају, да доводе нове муштерије, без нкаквих нарочитих награда за то, јер што је год веће коцкање, у толико су и онн сигурнији за своје редовие приходе. Једина иогодба, коју имчасништво клуба постави кришом, у томе је, да се ие коцкају иреко својих нотреба, пошто би ти хладнокрвнп противници били велика онасност за банку. И ови коцкари држе се тачно те погодбе, јер морају се клонити свачега, чиме би изазвали пажњу и таквим својим поступком довели у опасност опстанак клуба. И код свију других великих коцкарница било је и има их таквих хладнокрвних проФесионалних коцкара. Овде ћемо да споменемо иримера ради једног старог човека, лепа понашања, избријана, изразита лица и оштра погледа; носио је титулу мајора, али мучно да је кад и био у војсци. Он је имао за свој посао фонд од три стотине и шездесет и пет лујдора. Свако вече улагао је по један златник на коцку; изгуби ли престајао је, добије ли, настављао је нгру добивеним новцем и то тако хладно и мирно, алн дрско и безбрижно, појачавајући улоге, и тако је често добијао велике суме. Сутра дан је оиет почињао са својим једним златником и са сталиом хладнокрвношћу држао се свог начела, да једно вече игра с добијеним новцем и да престане с игром, ако га срећа напусти. На тај начин он никад ни пребијене паре није враћао банци. Његов џеп је била лавовска пећина у коју су водили сви трагови, а из ње није нзлазио пи један. Тај мајор X., кога се многн коц-

кари сећају, иосећивао је многе бање н обично се бавио између Баден-Бадена и Хамбурга. Познавали су га тачно. Чим бп он дошао и прво вече се иојавио у коцкарској сали, дошао би сутрадаи к њему агент закупаца коцке, да га уиита колику суму тражи па да се за време свог бављења у том месту никако не коцка. Мајор је увек тражио Знатну, ни мало скромну суму, која му је с места иснлаћивана. Тако је он могао рахат живети, не радећи ништа. И дан данас се у великим ^свегским коцкарницама такви проФесионални коцкари погађају с управом коЦкарнице, кзја им ставља погодбе, до које границе смејуиграги. Они везују као иеки уговор с друштвом, да ће игратн до оне суме, колит-а им је потребна за живот, а та сума има чак своје име на Француском; она се зове »1а ша1:ег1е11е. (< Ми би је могли назвата »дневни трошак." Ти нроФесионални коцкари прави су чир на друштвеном телу. Они су се у великој мери одомаћили и код нас. То су нрави паразити на друштвеном телу. отров. Докле се други људи коцкају по страсти, дотле они, не радећи ништа, жнве на рачун лакоумна света, који би хтео „хлеба без мотике."

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

№ а р ф а ПО И'СКОМ 1. Одеса је једна, од највећих иоморских трговачких вароши на Црном Мору. С једие стране својим необично подесним положајем, с друге ; стране политиком и издашношћу владе, усиела је да скоро американском брзином постане средиштем житарске трговиае Јужне Русије. Почетком прошлога столећа имала је Одеса 8000 становника, а сада има преко 300.000; по томе, по њеним сјАјним гра^евинама дуж Маринског булевара, по луксузу, огромној трговини и саобраћају, може се с пуним правом бројити у велике европске вароши и Одеса. Један од њеннх најугледнијих житарских спекуланата био је Јегор Димитрић Шутомолов. Његове су лађе пловиле Црним Морем, Доном и Дњестром; његови су прекупци прекрилили целу југо-западну Русију ; велики житарски спекуланти из Барселоне, Марсеља, Париза и Лондона бројили су се у (Бегове дужнике, и огромна имања на Криму била с-у његова својина. А шта је био Шутомолов? Од пре двадесет година роб (у Русији »мужик«) кнеза Шереметова, ствар, која се могла разменити, продати. Али и тада је већ био моћан и богат трговац у Одеси. Као такав оженио се с одобрењем свога господара једном девојком Черкескињом. Њен је отац био вођа Черкеза; борио се за слободу своје постојбине и пао, за њ, онаје тада остала као плен рускоме заповеднику^