Полицијски гласник

СТРАНА 98

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12 13

који му буде најближи. То убиство јесге један од симптома болести, док се као други симптом јавља симоубиство и други појави као што су суморност, главобоља и т. д. Тај оимитом ми називамо ссривремено алкохоличко лцдило. Један ситан Факат доказује да је Бријер био пијан, а то је велика количина жигица нађених на патосу, које је он испалио док је запалио свећу. Ако је он легао спавати, пошто је извршио убиство, као што то увек чине алкохоличари убице, то кад је се пробудио, њега је био прошао наступ лудила и он је се могао показати као потпуно здрав човек. То је обична историја алкохоличког убиства од засада првог виноградара на до наших дана. То је историја Александра Великог који убија најбољега од својих другова, Клита, у наступу алкохоличког лудила, кога је други дан оплакнвао, припремивши му величанствен погреб. —

Дримена хипнотизма код оеуђеника Недавно се у Алгиру десио Факат, који је прошао непримећен, ма да заслужуЈе озбиљну пажњу и расуђивање, тим више што чини преседан кога још није било у судској практици. То је ни више ни мање него примена хипнотизма на затворене осуђенике. Четири доктора медецине ушли су у ћелију осуђеника Јакуба Мухамеда, који је ухапшен због скорашњих нереда у Алгиру и који је окривљен за то што их је оп водио. Тројица. од лекара чинили су комисију којој је било поручено да посматра окривљенога. Четврти је, био магнетизер, који је одмах извео интересантне огледе над Јакубом, али легални карактер тих огледа није потпуно разјашњен. И то није извесно да ли је Јакуб пристао да се подвргне хипнотизацији и да ли је његов адвокат присуствовао на тој седници крајње опасној за окривљенога. Ма како да је било Јакуба су успавали, иоложили на сто и давали му разна питања. За време тих огледа он је врло правилно одговарао на Француском, ма да у нормалном стању он не говори на том језику. Осим тога нису огледи доказали да је Јакуб првокласни медијум и хипнотезер. Доктори су се били решили да понове те огледе ма да с-е опис исихичног посматрања завршује изјавом да окривљени в с опште тачке гледишта налави се у стању крајње изнурености.« Све је то на први иоглед потпуно истинито и законито, али да ли је хумано, па и опасно, ио мишљењу компетентних људи, не само за саме предмете него и за истину, која се мисли добити од њих таквим путем. Г1ре свега ако само такви огледи буду допуштени то се у практици морају првенствено бирати окривљени са ненормалном психиком док маса преступника која се састоји из субјеката нормалних и непокорних психичким деловањима, не даје интересантне предмете. Таквим начином лекари ће употребљавати своје таленте над онима код којих је поремећена равнотежа, то јест над невропатима — хистеричним,

неврастеницима и другим ненормалним људима. Међу тим ништа није теже него добити исгините одговоре од субјекта, који је потонуо у хипнотички сан; јер ум магнетизера показује такав притисак на личност хипнотисаног субјекта, притисак можда и несвестан, да девет пута од десет субјекат даје онај одговор који би дао сам магнетизер. У последње време почели су да одбацују сведоџбе деце на суду, пошто су јадници врло склони да сасвим наивно причају приче, које су научили некада и негде, — а овамо сад правосуђе хоће на један пут да примени најмоћнији начин психичког потчињавања, какав је икад био познат, и без сумње успешнији него што је била инквизиција. У броју експериментатора који су најбол>е показали до кога ступња може доћи потчињеност човекове личности у стању хипнозе, на прво место долази де Роша (Ае Косћаз). Он је први ггоказао да је могуће навести хипнотисаног субјекта да изврши преступ и за време хипнозе и за време будноће; а осим тога доказано је да су многи преступи били извршени под таквим психичким упливима. Осим многобројних фиктивних убистава, извршених у Салпетријери, судска хроника забележила је неколико тајанствених убистава, извршених без икаквог видног интереса, и чије тајанствене стране нису увек бивале разјашњене. Шта више консгатовани су и случаји самоубиства услед хипнозе; покушај такве врсте изазвао је велико узбуђење у Хамбургу пре пет година. Једном лекару јави се једног дана једна млада дама да га пита за савет о свом здрављу. Она је се зажалила на страшне халуцинације и непојмљиву мономанију самоубисгва. Лекар дуго није могао да појми у чему је ствар док није дознао да је та млада жена осигурала свој живот у корист мужа, и да је њен муж, љубитељ хипнотизма, често изводио огледе хипнозе над жеиом. Пошто је хипнотисао болесницу лекар с великим напором добије од ње признање оних наговора, које јој је чинио муж; он је напослетку сазнао да је муж наговарао жену да убије себе кроз два месеца и да цикоме не открива тајну. По наведеним документима видело се да је осигуравајуће друштво иснлаћивало осигурану премију и у случају самоубиства, само ако се оно изврши тек два месеца после закљученог уговора. Тешка ће бити одговорност декара, који буду пристали на то да се окривљени хипнотишу, и врло ће јадни бити закључци који се оснивају на изјавама људи, који су, без њиховог пристанка, доведени у такво стање, у коме нестаје и воље и свести.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО АМАН ЕТ (из белезвака једног полицајца) Ништа није горе и досадније по нас полицајце но дежурство, а нарочито од кад с.у установљени ови проклети телеФони. Почев од 5 часова у вече па до 8 изјутра, човек се просто не сме маћи од теле-

Фона а да не ризикује давање изјашњења, или у крајњем случају каквог досадног објашњења. Сваког часа и готово са свију страна звоне, траже, протествују, захтевају објашњења, прете, ретко кад моле, а у највише случајева наређују. Не знам откуд, али тек некако сваки налази да има право наређивати полицији и грдити њене чиновнике. То је, кажу, веома популарно! Једне ноћи, а то је било децембра мца. 189. био сам дежурни у главној полицији. Већ око 5 г ј 2 часова сви чиновници напустише управу, и ја остах потпуно сам у дежурној соби. Наредим жандарму да ову добро подложи, а затим се посадих у једну Фотел,у близу телеФона и латих се дневних листова. Фијук оштрог северца, који бешњаше по граду већ неколико дана, прекидаше ме с времена на време и гоњаше ме да мислим на сиромахе који су без дрва на овом хладном времену, на гамене који спавају по звонарама и шталама, па најзад и на притворенике по ћелијама. Прохте ми се да сазнам има ли кога у управиним ћелијама и наредих да зову апсанЏИЈУ- Ретки су полицијски чиновници не само у Београду већ и у унутрашњости, који, маипо причању, не познају староги чувеног апсанџију управиног Чича Дојчина. То није само, што но кажу, стена у иогледу осетљивости, нити сат у иогледу тачности, нити војник у погледу вернооти и оданости, нити иолицајац у погледу вештине, нити притворник у погледу препредености. Не то вам је нешто више и боље од свега овога, то вам је један нарочити тип у коме је заступљено све изложено, и који је могао постати само после дугогодишњег апсанџијског живота — средине између живога слободних људи и живота осуђеника. А Чича Дојчин био је апсанџија управин пуних 20 год. и за то време затворио и пустио у слободу око 100.000 лица, најразличнијих друштвених слојева, вере, народности, интелигенције, карактера и покварености. Било је у овој маси личности, и највећих политичких криваца и најокорелијих зликоваца и потпуно невиних и до зла бога кривих, било је, даље, и највеће господе и најбеднијих убожјака, и богаташа и сиромаха, и интелигентних и глупака. Цео овај свет прошао је кроз руке Чича Дојчинове; са сваким је морао измењати бар по неколико речи, свакога је имао прилике даЈпосматра и у оним тренутцима када се људи показују у својој правој боји. У целој Србији, па и великом делу Аустро-Угарске, није било ниједног важнијег зликовца, коцкара и крадљивца кога Чича Дојчин није лично нознавао и чију биограФију, чије везе и склонос /ги није тачно знао. У место биро-а за идентификацију, који данас увелико постоје по свима већим европскимценгрима, — Управаграда Београда имала је свога Чича Дојчина, који је у овом поглелу био ноузданији од свих могућих Бертилонових инструмената и вештији од највештијег полицијског агента. Свему овоме треба додати још неку врсту урођене психолошке способности за посматрање криваца, велику наклоност за истраживање злочина и необично велики