Полицијски гласник

ВРОЈ 12 и 13

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 91

Да тога прекорачења неби и у овој годинн било, налазим за потребно наредити овима полицијским властима, да у будуће буду веома штедљиве у употреби бесплатне вожње жељезницом за спровод криваца, а то ће се постићи само на тај начин, ако се железницом не буду вигле спроводили и обични кривди и скитнице, већ другим иутем по обичају и на онај начин, како су то радиле полицијске власти раније, док нисмо имали железница. Заго наређујем да се у будуће, обични кривци и скитнице тако и спроводе а не железницом, као што су то млоге власги до сада чиниле. Железницом пак нека се спроводе само они опасни злочинци и скитнице, за које се с основаном сумњом може претпоставити да би испред спроводника у путу могли побећи. За противно ноступање биће ми одгоиорне старешине дотичних надлештава. Нека начелство ово моје наређење саопшти свима надлештвима и чиновницима у своме подручју ради знања и управљања ио истом. ПБр. 3769 12. марта 1903. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, В. М. ТодоровиЂ с. р.

Свима о^ру^иим начелствима На преставку Касационог Суда од 18. Фебруара прошле године Бр. 1484. Министар унутрашњих дела расписом својим од 19. Фебруара прошле године ПБр. 4164, упутио је полицијске власти, како ће поступати приликом достављања кривичних нредмета Касационом Суду на расматрање и решавање на основу § 131. кривич. суд. поступка. Међутим, како је се показало, да се полицијске власти не придржавају иоменутог расписа, то ме је Касациони Суд писмом својим од 7. марта тек. год. Бр. 2269, молио, да у смислу поменутог расииса поново наредим полицијским властима, да се строго придржавају поменутог расписа, како не би п у будуће оваквим својим радом последњих власти отежавао посао Касационом Суду, јер ће Суд бити принуђен, да сваки предмет овако неисправно нослат, враћа дотичној власти, што би било на штету државних послова. Достављајући ово начелству, препоручујем му, да се како _оно, ,тако и подручне му власти најтачније придржавају поменутог расписа, с напоменом, да ћу за сваки случај противног поступања , најстрожије казнити одговорног чиновника. П№ 5498 15. марта 1903 год. У Београду Министар унутрашњих дела, В. М. ТодоровиЋ с. р.

Неки наши а но њима и страни листови донели су неверне извештаје о уличним ме■гежима, који су се догодили 23 ов. месеца у Београду.

На основу службених података и истраге која је до сада о овоме догађају учињена, Управа Београда налази за потребно објавити ово што следује: Још од 18 ов. месеца Управа Београда извештена је, да Вел. Школска омладина, у друштву са трговачким помоћницима и неким раденицима, намерава приредити некакву демонстрацију пред Краљевским Двором, и протестовати противу, кроз неке новине разглашене, ревизије Устава. Шта више, извештена је била, да та демонстрација неће бити само у речима већ и у делима, напереним нротиву личности и имовине појединих грађана. Услед такових извештаја Управа Београда нашла је за потребно, да заказани збор трговачких помоћника, који је имао бити 23. ов. мес. у 3 сата после подне у кафани код »Такова«, као и све друге зборове за тај дан заказане, спречи. Што се' тиче збора трговачких помоћника, ово је могла у толико пре учинити, што је тај збор био и беспредметан. По самоме позиву на збор, на њему је имало да се протествује, што се и од трговачких помоћника, као и од обичних слугу, захтева, да морају имати служитељску буквицу са фотограФијом и да се морају лекарски прегледати, а међутим, то нити је стојало у истини нити данас стоји, јер су правилима о односима господара и њихових млађих [последња алинеја члана 28], трговачки помоћници и калФе од овога изузети и нарочито им допуштено да своје службе могу регулисавати и уговором са господарима. а не буквицом, као што је то Управа преко неких овдашњих листова на и преко »Трговинског Гласника" и објавила. Извештаји о предстојећој демонсграцији, које је Управа Београда била добила, већ 23. овог месеца пре подне. били су потврђени у неколико. У то доба Вел. Школска омладина држала је скуп у сали Велике Школе и деФинитивно утврдила час демонстрације као и заједницу са трговачким помоћницима и радницима у овоме послу, о чему је ове одмах известила. Истога дана у 3 сата после подне, трговачки помоћници сакупили су се у кафани „Таково® и ако им је збор био забрањен. На захтев полиц. чиновника: да се у смислу члана 18 закона о зборовима и удружењима, морају одмах разиКи, они су се у почетку томе противили, изговарајући се, како је место у коме су, каФана, и како они могу остати у каФани да пију. Но кад је полиц. чиновник категорички захтевао да учине онако како закон наређује т. ј. да се разиђу, они су онда напустили речену каФану и отишли скупа на мали Калемегдан. У исто доба Вел. Школска омладина прикупљала се у дворишту Вел. Школе, и то све по један и по двојица, да би то своје прикупљање прикрили од полициске власти. Трговачки номоћници, њих око 150 а са њима п око 150 раденика и лица других занимања, бавили су се неко време на Калемегдану, где им је дошао чиновник кварта дорћолског и саветовао да се разићу а да не праве метеж и неред гго улицама, већ да оно што желе, траже редовиим и леIгалним путем.

Цела ова гомила показала се вољна да сљедује савету органа полиц. власти. Трговачки помоћници изјавили су да хоће да иду у Малу Пивару на пиво и упуте се на ту страну, преко дорћолских улица. Они остали вратили су се у варош, наглашујући, да хоће да се растуре. Међутим трговачки номоћници ношав к Дорћолу, наједаред ударе другим правцем и прошав поред главне полиције а преко Вел. Пијаце дођу код Велике Школе. Радници учине то исто с друге стране. Из дворишта Вел. Школе изиђе им у сусрет Вел. Школска омладина, њих око 200 и онда цела та гомила јака око 500 лица, уз усклике: Живео Устав! <( упути се Теразији и Двору. Докле је дошла ва Теразије, она је већ била повећана на 1500 лица. Код кварта теразијског нресрели су ову руљу чиновници и жандарми квартова: теразијског и врачарског, и саветовали је да се врати и да поред Двора не пролази. Сви ови савети остали су без дејства. Руља је нагињала напред. Тада су означени чиновници и жандарми употребили сву снагу, и уз припомоћ жандармерије која је дошла из касарне, руљу задржали. На овоме месту ни један од демонстраната нијв од иолицијских органа ни дотакнут а камо-ли ударен или иовређен. То је Фатат који се не да спорити. А демонстранти напротив, употребив камење, на овоме месту тешко су повредили Сретена ТриФуновића, каплара и Светислава Митрића, редова жандарма, а лако неколико жандарма, па и самога члана кварта теразијског г. Јевђенија Марковића и писара г. Мијаила Ђокића. Сузбијена са овога места, руља се вратила иатраг. У иовратку разбијала је прозоре и Фнрме на уредништвима : „Малих Новина с( , „Слоге", „Вечерњих Новости' 1 , »Срп. Независности", и »XX Века". У ово последње уредништво, пошто је обила врата, продрла је и унутра, све полупала, поломила, хартије и намештај изнела и спалила, па покушала и саму зграду запалити. Затим се уставила на простору између Калемегдана и околних зграда а делом и у Кнез-Михаиловој улици. У овоме моменту, придоласком нових група, руља је бројала преко 5.000 лица. После онога што је већ учинила, ова руља већ више није имала Физиономију безазлене демонстрације. То је била разуадана гомила. која је већ маниФестовала сво.ју готовост да упада и у злочин, да насрће на туђу личност и на туђу имовину и да ову упропашћује и уништава Позвана дужношћу и законом да се стара о сигурности грађаиа, а са оправданим уверењем да руља може оно што је отпочела и продужити, Управа је, у цељи заштите личности и имања грађана, позвала у помоћ оружану војену силу, те да ова, под заштитом ове може извршити своју дужност, т. ј. да може искупљењу руљу растерати, а коловође, који поред осталога, имају одговарати и за причињену штету, похватати. Кад је војска изишла у варош, у првоме реду, за растеривање руље, употребљено је најбезазленије средство, које сеусличним приликама и на другим местима, у културном свету, употребљује : шмркови с