Полицијски гласник

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12 и 13

водом. Али је руља врло брзо ватрогасце са шмрковима растерала, бацајући на њих силно камење. Опијена овим успехом, руља се затим дрзнула, да са онога места, на коме је оНа била, отера и полицијске органе. Из неколико хиљада руку летеле су каменице, како на чиновнике тако и на жандарме. Члан кварта варошког г. Радивоје ОстојиК био је повређен а писар г. Коста Туцаковић сав је изубијан. Неколико жандарма повређени су, неко теже неко лакгае. Под кишом од камења, полиц. органи остали су више од једнога сата. Они нису смели напуштати места, јер се руља није хтела разилазити. У томе се почео хватати и сумрак. Под заклоном веК наступелога мрака, један из руље пуцао је на органе власти и из револвера. Пре тога ватрено оружје није нигде уиотребљено. И ако је жандармима била издата најстрожија наредба, да, без велике нужде и потребе, не употребљавају оружје, ипак се употреба овога апсолутно није могла спречити. Каменована и гађана из револвера, жандармерија као изазвана, морала је, на Јкалост, и сама употребити ватрено оружје. Но као поуздано може се тврдити, да је жандармерија у опште, ватрено оружје употребљавала у ветар, сем неколико случајева, који су, без сумње, морали бити у личној одбрани. Иначе, од неколико стотипа метака, који су избачени у масу од 5—6000 душа, зацело би пало много више а не само 10 колико их је у истини обрањено. По чл. 33. закона о жандармерији и члану 18, правила за вршење ж.андармеријске службе, ждндарм може употребнтиоружје: 1, да одбијв од себе или другог лица уарављен удар; и 2, да савлада отпор, који се на леи начин не може савладати. После овако варварског понашања руље, какво је напред изложено, акција власти морала се појавити као неопходна. Због већ поремећенога реда у вароши, органи власти морали су безусловно захтевати, у смислу тач. 62. полициске наредбе од 26. јуна 1902. год. Бр. 18324, да се руља разиђе, што она не само није хтела послушати, већ се тој законитој наредби и одупрела. Употреба оружја од стране жандарма, противу руље која је њу каменовала и чији се отпор никако није могао на леп начин савладати, може се сажаљевати, али јој се не може законска исправност порицати. Што је до тога дошло, може се кривити само руља: што се није повиновала законитим наредбама власти и разишла се; што је противу органа власти дизала руку ; и, што је противу њих чак и ватрено оружје употребила. У овоме метежу сем означених чиновника и жандарма, повређени су још и Мијаило Бркић, жандарм. п.наредник, Радосав Јежић » редов, Обрен Симеуновић, жандарм редов, Никола Рашић, жандарм редов, Никола Кукаљац, жандарм редов, Сава Стојковић, жандарм редов, Чедомир Милосављевић, жандарм редов. Светозар Дазић, жапдарм редов,

Радиша Ниџовић, жандарм редов, Милија Несторовић, жандарм редов, Тимотије Вељовић, жандарм редов, Тодор Стевановић, жандарм редов, Василије Радомировић, жаидарм редов, Радомир Богдановић, жандарм р^дов, ХристиФор Савчић, жандарм редов, и Бранко Урошевпћ, жандарм редов. Из групе метежника пак страдали су: 1. Светислав Крстић столарски калФа; сгар 18 год. из Београда. Овога је убио жандарм, оног истог тренутка, кад је и он истомејјжандарму главу каменом разбио. При секцији на његовим длановима нађени су трагови од употребе каменица; убијен је пред Управом Монопола; 2. Божа Поповић, Црногорац, ђак св. савске вечерње школе, стар 22 год. Убијен је код »Гранд Хотела с( гта га је друштво однело код каФане »Албанија® на Теразији и ту оставило мртва; 3. Илија Аврамовић, књиговођа код Најдлингера, родом из А. Угарске, стар 26 година. Умро у болници од повреде; 4. Живојин Петровић, матурант, родом из Београда, стар 20 година. Рањен лако; 5. Мијаило Павловић, ђак V. разреда гимназије из Београда, стар 16 година, рањен лако; 6. Лазар Ристић, пиљар, родом из Турске, стар 21' годину. Тешко рањен. 7. Ђорђе Шевић, трговачки помоћник, из Блазнаве, округа крагујевачког, тешко рањен ; 8. Божидар Катић, слуга, родом из Крушевца, стар 16 година. Лако рањен. 9. Владимир Јанковић, дракслер,. родом из окр. смедеревског, стар 16 година; и 10. Милош Новаковић, шлосерски калФа, родом из А. Угарске, 19 год. стар. Тешко рањен. Као нешто обично у оваквим приликама, пала је и једна невина жртва. Живка Матић, служавка овдаш., која се у пролазу задесила на месту метежа, обрањена је и умрла у болтаци Више нико није погинуо а не зна се ни да је још који повређен. Бр. 11554. — Од стране Уираве Града Београда, 30. марта, 1903. год., у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО Цознаваље и употреба оружја (за иеледнике) 2 б) Пушке које се пуне зрном. Иушака за зрно имамо спредњача и острагуша. Спредњача има и са две цеви, а острагуша не. То би било излишно, јер се и иначе пуне брзо. Спредњаче се као што смо већ напоменули пуне озго, на уста. Најпре се сипа барут у цев, рашири над устима сукија, „Фластер" (парче ћошкасте или округле материје или прамен кучина, наравно иамашћено), метне на то зрно и удара шипком док се не збије до барута. Само се по себи разуме, да се за спредњаче не могу употребити извесни облици куршума, а нарочито дуга модерна зрна, но се већином употребљавају сасвим округла или кратка

шиљаста зрна. Изузетак овде чине тако зване Флобертове пушке и уопште пушке, које су опредељене за мала растојања. Па онда зрно ће у већини случајева показивати трагове набијања, којих наравно неће бити, ако онај што је пуцао није имао »пасент« зрно т. ј. ако је било много уже од цеви, те га је просто пустио да склизи у њу. Али ваља имати на уму, да зрно може да удари и у какав тврд иредмет, те да се преваримо у оцени, да је траг на њему од набијања. Сличпо важи и за трагове од сукије. Те трагове ћемо наћи само онда, ако је употребљено зрно, које се морало збити у цев. У таквом случају сукија је збијена између зрна и олука у цеви (данас је већина пушака спредњача за зрно олучена) и последице тога јасно ћемо видети на многим зрнима: Пре свега пугачани олуци неће се отиснути чисто на зрну, управо тих отисака неће бити с оие стране, с које је сукија била јача. У кратко кад видимо како изгледа зрно, које није о нешто тврдо ударило и тако се деФормисало, одмах ћемо бити на чисто да оно није било приљубљено уз олуке у цеви. Тачније се не да описати, то се мора видети. Али ко је једном упоредио зрно испа.љено са сукијом из спредњаче са зрном испаљеним из острагугае, једном за свагда ће утувити разлику. Па онда на зрну ће се, а нарочито кад је од мека олова (ако није легирано с цинком, антимоном и т. д.) често видети отиснута цела структура ткива, од кога је била сукија. Прегледамо ли такво зрно тачније (разуме се добром лупом) у већини прилика наћи ћемо тако јасне отиске ткива, да ћемо из тога моћи изводити закључке. У повољним околностима то није тако незначајна ствар, погато стручан микроскопичар, на кога ћемо се у таквим случајевима обратити, може много гато пгга важно објаснити. Код једног крадљивца дивљачи, на кога се посумњало, да је убио једног ловца, није до душе нађено куршума, с којима би се могао упоредити куршум, који је нађен у лешу, али је нађено неколико сукија од иеког шупљикавог ткива, вероватно од неког старог џака. Зрно које је нађено у лешу и сукија која се затекла код осумњиченог предати су микроскопичарима, који су одиста на зрну нашли прилично велики отисак »крпице® и констатовали да је тај отисак од материје, која је исто онако исткана као и она од које су биле сукије што су нађене код осумњиченог: Од какве су важности те крпице што се употребљавају за куршум и сукије од хартија које се набијају са сачмом, довол.но је нознато и из многобројних криминалних романа. У опште се може рећи, да та важност није претерана, јер се одис-та могу меродавни закључци извести из таквих крпа. Деси се да понеко драганину мараму или њезино љубавно писмо употреби за сукију. Дакле у особитим случајевима мора се безусловно и свом ревношћу трагати за сукијама. Само се по себи разуме да не треба бити и сувише брз у доношењу закључака, јер доста пута може пуки случај тако да уплете некога недужна у ствар или и злочинац може намерно да нарочито на некога скрене сумњу. И такви случајеви довољно су описани у криминалним романима!