Полицијски гласник
БРОЈ 12 и 13
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 95
Социјапни фактори кримииалитета од Др. Принцинга
из Листовог
чаоописа за целокупну кривично правну науку
Чеото се пута покушавало да се злочин представи као последида социјалних ирилика. Нема спора, већим делом све оно што прати злочина дела зависи од тога; на хиљаде нита злочинац је у вези са светом около њега, са свима његовим социјалним одликама и гресима, тако да је немогућно издвојити или њега или његову ма коју радњу ван ових и.без обзира на то осуђивати мх. Али и у том се не може дотле ићи, да се сва кривица баци на социјалне прилике, да се злочинац ослободи, лиши сваке одговорности ; то би било исто толико правилно као кад бисмо нешто хтели да објаснимо злочине једино урођеним манама Функције мозга. Многи злочинци нису рођени за милие, у коме их затичемо на врхунцу њихове вештине; често пута их само један, лакоумно извршен тежак злочин избија из сређених прилика и за увек жигоше као злочинце. Па и ако се према оваковим бедницима имају у виду и олакшавне околности, као рђаво друштво, наклоност пићу итд. одговорност за његово прво злочино дело, због ког он целог века мора испаштати, неће нико моћи снорити. У колико је она напротив незнатнија код оних злочинаца који су одрасли у најбеднијим социјалним непогодама, код ванбрачно рођених, код деце пропалих услед пијанства родитеља, код за рана нануштених. самохраних итд! Ризико таквог створа пауперизма кад учини какав злочин далеко је мањи но код оних који припадају бољим друштвеним редовима: онај први и пронађу ли га не губи готово ништа, овај последњи све. Али поред пауперизма, тог најпретежнијег од свих социјалних Фактора, има их још врло много других, који нарочито утичу на криминалитет. Они или су са свим изван СФера човечјег самоопредељења, или се тичу, кад су већ у питању, одлука које саме по себи нису ни од како моралног значаја; закључење брака, избор позива, становање у варонш или на селу често или у крајњем случају готово никако не зависи од слободне воље појединца. Људско друштво подељено је, према томе, у класе и слојеве који се разликују измеђ себе по разним гранама радљивости, погледима и навикама, и с тога не може никог изненадити што као носледица ових и криминалитет ових друштвених слојева није један и исти. Покушаћемо да испитамо криминалитет варошког и сеооког становништва, разниЈг позива, делећи их у самосталне и раднике; даље неожењених, ожењених и удовљених, и то не само због тога, што ће се тим умножити наша социално — ДРУ штвена сазнања, већ и с тога што нас таква испитивања уче како да дођемо до средстава којима се може сузбити сувише велики криминалитет. I Брак и криминалитет Породични живот веома силно утиче на целокупан друштвени живот; још у раном детинс.тву је од претежне важности, доц-
није цео човечЈИ живот ван његова јавна рада у многоме, а много више или готово са свим од њега зависи женин положај. Не треба се ни мало изненадити тому, што ћемо овде скренути пажњу на последице породична живота у области криминалитета. Последице су ове двојаке, према односу родитеља према деци или човека према жени. Немачке криминалисте су одавна, насупрот Ломброаовом учењу, мишљења да много мање душевне и телесне урођене аномалије чине човека злочинцем, већ да много више, готово по правилу на то утичу све оне околности, у којима је човек одрасао и под којима живи. Морално детиње развиће ништа више толико не помаже, колико кад се гаји у породици где влада ред. Намерно баш нисам поменуо добро васпитање. Јер о овом не може ни бити по готову говора код вароглких и сеоских раденика.') Ни отац као ни мати нити имају времена, нити хоће да се потруде да своју децу васпитају и однегују, кад се само изузме оно, што школа од њих на влаш тражи. Овде је све и сва добар пример који родитељи деци пружају; далеко је претежнији но сви педагошки покушаји. Тешко оној деци којој и то једино добро недостаје, или што им родитељи живе распусним животом, или што су им умрли, или што су још од ране младости, рођена ванбрачно, пала шака туђинима. Довољно је познато, да ова последња баш и чине главни контингенат криваца. По статистици К0 ЈУ ј е саопштио Сихард" 1 ) било је од 3181 затворених 2196 злочинаца из навике и 885 случајних злочинаца. А на 100
Злочинаца саучајних 17,4°|„
Злочинаца из навике, ванбрачно рођених • • 30,б°/ о код туђина васпитаних • 19,з% 7,6% Од 634 малољетних злочинаца које су 1897 год. у Аустрији послали у завод за поправку било је 191 (или 30,1°| о ) сирочади или ванбрачне деце, 171 (=27,х°/ 0 ) однегованих ван родитељског дома 8 ). Исто тако је познато, да су и проститутке већим делом ванбрачна деца и још за раиа остала без родитељске неге. Године 1889 у Петрограду извршен је попис проститутака; 87,4°| 0 биле су пуке сироте, без игде иког свога, ма да 69 ,9 °/о курви нису биле старије од 25 година. 4 ) Брак утиче на криминалитет врло разнолико, како на мушкарце тако и на женскиње. Како и само доба старости утиче врло осетно на ноједине класе друштвене да ли ће у њима бити већег или мањег броја злочинаца, то при испитивању о утицају брака на криминалитет, не треба само обратити једину пажњу на брак, већ исто тако и на доба старости као и на пол. И једино је на то до сад обраћала пажњу
1 ) Упореди Јулије Волф, однос родитеља према деци код немачких сељака, часогшс за социјалне науке, 1898, св. 1. стр. 715. 2 ) Сихард, о нндивидуалним Факторима злочинства, часопис за кривично право, 1890, стр. 36. 3 ) Винклерн, заводи за поправке у Аустрији и њино дејство у год. 1897.. Стат. месеч. Н. С. Св. 4. 1899., стр. 13. 4 ) Петерзен и Стирмер, сифилис , венерничне болести и проституција у Русији, Берлин, 1899 год., стр. 97.
немачка статистика. На жалост и код ње нису дата распоређења и разрађена како би требало, већ са свим недовољно, па су с тога резултати који базирају на њима нетачни, јер се нису обазирали на ову поделу полова. А како се, као што ћемо доцније изложити, и ожењени и удате и бећари као уседелице са свим диаметрално разликују у погледу криминалитета, то у овом питању избија нарочито на видик резултанта, која праве прилике потпуно обмотава густом копреном. Ожењени увек, у ма које доба то старости било, мањег су криминалитета но бећари, само је то обрнуто у добу од 18 до 25 године. У Немачкој године 1882 — 93 од 10.000 мушкараца због злочина и преступа просечно годишње било је осуђено: У добу раздвојених од године бећара ожењених или удоваца 18—21 299,4 641,з 21-25 310 ,7 356 ,6 25—30 295,1 250 ,5 427,4 30—40 288,) 196,1 397 ,7 40—50 250,в 148 ,8 262 ,6 50—60 124,2 101,о 126,з преко 60 49,5 49,о 34,з Већи криминалитет рано ожењених је пре свега последица Финаисиских недаћа, с којима им се ваља борити. Уз то ране женидбе по готову су још једино честе у нижим слојевима друштвеним који су већ сами по себи далеко јаче подложни криминалитету; и најзад што су они већим делом лакомислени и слаба карактера. Као што ће се видети, ожењених осуђеника испод 21 године било је више у поврату но бећара истих година; а код оних од 21—25 године већ то није тако. Раножењени нарочито су заступљени у рубрици злочина против имаовине; у Немачкој између 1882—93 год. било је од 10.000 мушкараца осуђених због злочина и преступа. У добу против личности против имаовине од године бећара жењених бећара жењених 18—21 133,4 250,4 134 ,5 325,з 21—25 145,о 154,о 122,з 160,о 25—30 127,4 110,о 120,5 103,5 А то опет понајвише долази услед раних женидба без довољно сигурна основа за будућу породицу; у већини случајева оскудица најпотребнијих средстава за живот као и обично чешћи порођаји чине — те је невоља на прагу. После 25 године криминалитет је код жењених увек мањи но код бећара. Довољно је познато, да је злочинцима из навике, који су већ за рана склизнули са правог пута, ретко кад стало до породице, а то је најбољи доказ, зашго су бећари сем поменутих изузетака увек далеко јаче заступљени код криваца у поврату но ожењени. Године 1894—96 на сто мушких осуђених разних категорија било је у гговрату: У добу удоваца или од године бећара жењених растављених 18—21 32,1 34 ,7 64 ,7 21—25 41,1 41 ,6 43 ,9 .25—30 49 ,9 44 ,8 56,о 30—-40 61,о 47,з 63,1 40—50 65,з 44 ,9 64,о 50—60 62,2 40,2 55 ,6 60—70 50,в 34,2 43,з цреко 70 44,1 26,1 30,5