Полицијски гласник

СТРАНА 96

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 12 и 13

Већи криминалитет бећара од жењених нарочито се огледа у статистици берлинске полиције од 1895 год. у Берлину је било првог децембра 1895 год. од 1000 мушких у поврату: У добу у опште више но 3 пута од год. бећ. жењ. удов. бећ. жен. удов. 21—25 33,9 66,1 57,в В,з 4,9 26—30 46,1 63,о 82,в 6,9 6,1 5,1 31-35 66,1 76,5 11 1,5 13,2 9,9 32,2 36—40 88.2 80,5 127 ,6 25,5 12,2 29,5 41—45 100,5 83 ,4 121,9 30, 6 14 ,7 32 .4 46—50 107 ,7 74 ,4 103,2 32,о 1 1,5 27,5 51—55 92,1 73,5 110 ,7 24, 6 11,2 23,а 56—60 84,2 72,о 91 ,7 23,5 10,1 21,2 61—70 81,5 68,1 79, 6 27,5 8 ,6 14, 7 преко 70 54 ,4 58,9 54,9 16,о 8 ,8 10,о Шењени оптужени пуштају се исаод суђења као невини далеко чешће но бећари. Разлог је у том, што се они релативно више оптужују за злочине, код којих је чешће пуштање у слободу. То је нарочито случај код деликата по тужби приватиог тужиоца; међ овима увреда је преступ, који у сТатистичним подацима, својом чешћом појавом, врло јако пада у очи, и због које се далеко више оптужују и осуђују жењени но бећари. Пуштања у слободу су врло честа: од 1882—91 било је на 100 судских решења због увреде 22,1 пуштања у слободу, док је код гхросте крађе, коју претежно далеко више чине бећари, тек само 12,4%. Година 1886—1890 било је од 100 мушких пуштено испод суђења. У добу удовци или од године бећари жењени раздвојеии 18—21 15,о 20,7 21—25 15 ,8 18 ,4 25—30 15 ,9 20,1 16,1 30-40 15,1 22,з 16, о 40—50 13 ,4 23 ,7 15 ,2 50—60 13,4 24,9 18,о преко 60 14,2 28,1 22,з Године 1882—1893 било је у Немачкој на 10.000 мушких осуђених због злочина и преступа б У П Р 0ТИВ државе, против лич- против има' год и јавног поретка ноети овине л ' х жењ. бећ. жењ. бећ. зкењ.

бећ. жењ. бећ. 18—21 30 ,6 66,о 133,з 250,4 114,5 335,4 21-25 42,2 44,2 145,о 152,о 122,з 159,9 25—30 46,о 35,9 127,5 109,7 120,5 103,5 30—40 47,з 29,1 99,в 86,1 140,1 79,9 40—50 34 ,7 22,1 64 ,6 66, 7 120, 7 58,е 50—60 15 ,9 14 ,6 36 ,4 45 ,8 71 ,4 39 ,5 преко 60 4 ,9 6,6 15 ,5 22 ,0 28 ,7 19 ,8 И сам ток криминалитета је код бећара са свим другачи но код жењених. Код злочина и преступа против јавног поретка и имаовине код бећара у 30—40 године број је све већи, док код ожењених он стално опада. А што овај број све мањи бива, све више стално опада код ожењених, најбољи је доказ о том од коликог је'утицаја брак по криминалитет; овај је утицај у толико јачи, у колико је дужи. Што се више залази у године породица постаје економно осигуранијом, порађања, скопчана са већим издацима, опадају све више, док су она врло честа првих 10—15 година брака. С тога и деликти против имаовине опадају осетно код ожењених, но злочини и преступи против личности. Код бећара на против врло неосетно опада број са 40 и 50

годином, већ се стално одржава и то врло јако. Делимице то долази отуд, што човек што старији у толико теже подноси разорљиве утицаје неуредног живота који његову радљивост и енергију врло јако слабе. На готово исти начин и иијанство измеђ 30 и 50 године изискује највише жртава. Не сме се наравно никако предвидети, да су злочинци из навике већином бећари; да је број бећара у познијим годинама далеко већи међ кривцима но раније само због тога, што се бећари доцније много мање решавају на женидбу. Са свим другаче утиче брак на жену. Као што је брак по женски живот далеко опаснији, тако је и удата жена далеко више подложнија криминалитету но неудата. У Немачкој године 1882—93 на 1000. женских било је просечно годишње осуђено због злочина и преступа:

У доба од год. неудатих 18—21 41 ,5

удатих 60,2

удовица распуштених

21-25

41,1

47 ,0

139 ,9

25—30

44,1

45 ,4

114 ,9

30—40

44 ,6

50,о

103,о

40—50

33 ,5

46 ,8

71,о

50—60

22,1

29 ,9

36 ,9

преко 60

10,2

13,з

11,1.

Удате су

у свако

доба

старости далеко

јаче заступљене од иеудатих; разлика на штету њену је најопасгшја у добу од 18—-21 и 40—50 године. Већи криминалитет удате женске нарочито се огледа код случајних деликата, нарочито код увреда, повреде тела и нарушавања кућњег мира;. ово је опет у вези са становањем по тако званим МлеСаказегп-ама (двориштима сатисућу станова под кирију), са честим излажењем жене са мужем недељом у каФану, и томе сличном, уопште зависи поглавито од тога што удата жена долази много чешће у додир са светом но неудата. Код злочина против имаовине напротив далеко је већи број неудатих но удатих; изузетак су преступи против еснаФских уредаба, утаје, казнимо користољубље. А због тога што се удата чешће јавља међ случајним злочинима, и ако је криминалитет код њих далеко већи но код неудатих, ипак код њих је далеко мање у поврату но код неудатих. У Берлину 1895 год. од 1000 женских било је у поврату. У доба од

неуд.

у опште

више

од 3

пута

год.

удатих

удов.

неуд.

удат.

удов.

21-25

10 ,8

12 ,6

1 6 ,2

0 ,4

0,з

—

26—30

18, 7

17 ,6

35,1

1 ,2

0 ,6

3 ,5

31-35

25 ,4

22, 6

44 ,8

2, 6

1,7

8 ,3

36—40

26,з

26 ,9

44 ,4

2 ,7

1 ,8

7 ,5

41-45

28, 7

27,з

49 ,2

3,о

2 ,7

5 ,3

46—50

31,в

29 ,5

49.з

4 ,6

2, 6

6 ,6

51—55

27 ,6

28, 7

44,о

2 ,8

2,1

4 ,2

56-60

23 ,2

30,о

41 ,8

2 ,7

2 ,4

3 ,1

61—70

23, 7

29 ,2

32,1

1,4

2,1

3,з

преко 70

21 ,9

22, 7

23 ,9

2 ,2

3 ,0

1 ,9

А како су

деликти код

којих се тражи

У доба од год неудатих

удатих

удовица или растављених

18—21

15,1

25 ,6

—

21—25

16,8

24,5

24,1

25—30

16,7

24,2

19,7

30—40

17,3

23 .4

19, 6

40-50

18,2

24,2

21,7

50—60

18,2

25,8

24 ,4

преко 60

19,8

27,о

27,7.

У погледу

криминалитета

чудноват је

Тужба приватног тужиоца далеко чешћи код удатих но код неудатих, услед тога и пуштања у слободу су код њих чешћа но код неудатих. Од 1886—1890 на 100 оптужених женских било је пуштено у слободу

узајамни однос између мужа и жене. Док човек само добија браком са женском која је далеко мање криминална но он, дотле се криминалитет код жене повишава у браку, не толико што би на њу прешле одлике мужевљеве, колико због тога што она удајом долази у толико иитензивнији додир са спољним светом или због самог пословног живота услед удаје или због деце или због заједничких задовољстава и весеља итд. Остаје још да проговоримо коју о замашном криминалитету код удовљених или разведених. Код оба пола криминалитет је врло велики. Код .удовца то у неколико долази услед самог психичног стања његовог које у њему изазива губитак супруге, а поглавито услед неуредног живота ком се одају врло многи удовци, а то собом бар код већине због саме етарости повлачи врло велике штете и по тело као и по дух, тако да они врло често губе сваку моралну директиву. У велико је доказано, да су удовци на првом месту заступљени код свих деликата, не само код деликата против имаовине, већ далеко више и код најопаснијих и најтежих злочина (убиства, кривоклетства, лажне оптужбе и родооскрвљења), да су више заступљени но неожењени. Још више пада у очи велики криминалитет удовица. То пре свега долази услед недаће и невоља које сналазе многе удовице; нарочито су оне јако заступљене код деликата против имаовине; тај број прелази збир свих осталих деликата. У Немачкој год. 1882—1893 на 10.000 женских просечно годишње било је злочина и преступа: против личноети против имавине У добу удовица удовица од године удатих раздвојенпх удатих раздвојених 25—30 17,4 34 ,6 24,о 70,з 30—40 19 ,9 30 ,5 24, 7 61,о 40—50 19 ,5 21, 6 21, 6 40 ,5 50—60 12 ,9 12 ,2 13 ,2 19 ,8 преко 60 5, 7 4,о 5,9 5,5 И код осталих деликата где је у питању кака материјална корист удовице су необично јако заступљене, тако нпр. код преступа еснаФских, блуда итд. Већи криминалитет код ових је и услед тога, што жене удајом постају самосталне нарочито у трговачком реду; оне од једном западну у сасвим нове прилике којима и одвише често никако нису дорасле. Овај високи криминалитет удовица најочитији нам је доказ о жалосном економном положају, у ком се врло многе налазе, а то нас у исто доба, као ретко која друга појава, треба да наведе да размислимо што више и што пре о овој вељој невољи, и да нађемо пута и начина да радикалним мерама побољшамо и онако бедан удес удовица нижих трговачких слојева.