Полицијски гласник
БРОЈ 14
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 107
Криминалитет је, дакле, и у Француској но варошима далеко већи но ио селима. Престоница надмаша све остале департмане у злочинима против имовиие и морала врло јако; телесних повреда и убистава напротив у Паризу је мање но по осталим департманима. За кантон Цирих доказано је да се злочини у опште, а нарочито опасни злочини против имаовине и личности више врше по варошима но но селима. И за Немачку се да извести генерални закључак по криминалитету у вароши и по селима према статистици мањих административних округа. Треба имати на уму да се водило рачуна само о месту где је злочин извршен. Нарочито се то лако да извести за Баварску, где је изведена подела у вароши и округе готово са свим према нодели у вароши и селу.
Баварска, нарочито Горња и Доња, показује врло велики криминалитет; на њ нарочито утиче велики број телесних повреда, ма да су и други злочини нпр. превара, врло чести. На 10.000 становника било је просечно годишње осуђено због злочина и преступа у годинама 1883 —1897. крађа, проста и опасна, у опшге 145 ,8 140 ,7 121 ,7 114,7 128 ,4 110.2 109.3
Горња Баварска Доња Баварска Горњи ПФалц Горњи Франкен Средњи Франкен Доњи Франкен Швапска
опасне телесне повреде 34 ,2 40,о 30,6 28 ,4 29 ,6 25 .0 22.1
поврату 33 ,2 31,2 28,6 25,»
22,5 25 ,4
Баварска без Пфалца 126,8
30 ,4
28 ,6 Општи криминалитет је у баварским варошима готово без изузетка већи но на селу. На 10.000 становника било је осуђено:
1883
— 87
1882
— 92
1893
— 97
М Е С Т А
,
ВАРОШ
СЕЛО
ВАРОШ
СЕЛО
ВАРОШ
СЕЛО
Горња Баварска .... Средња Баварска .... Горњи Пфалц Горњи Франкен .... Средњи Франкен • • • • Доњи Франкен .... Швапска
146 .8 157 .9 137,2 105,9 139 ,5 122,1 129 ,0
136 ,5 129 ,5 109 .7 104.4 103 .8 102 .5 98,6
128,2 155 ,8 161,6 115,8 151,1 120 ,5 120 ,5
146 ,0 134 ,9 1 14,2 109 .7 115.8 1 04,о 99,3
141,1 155,9 132,1 117,4 150.0 120.1 131,6
148,6 139.3 120.4 114,3 116 ,0 106,6 102 ,9
Баварска без Пфалца • •
137,1
И4,о
133,7
119,6
139,4
123,1
Разлике између вароши и села су врло осетне на штету вароши. У Горњој Баварској овај однос према ранијем се сасвим изменио: криминалитет по варошима је већ у другој периоди далеко нижи но на селу. Од претежне важности је за то наравно престоница Минхен. Узрока је томе доста: брзо растење престонице у коју јуре становници из области где је криминалитет мањи; врло добра и јака организација полицијских органа, поправка варошких прилика, растење општег народног благостања, пробуђена свест за ред и закон и у нижим друштвеним слојевима, све то скупа допринело је да се криминалитет умањи. Свуда, дакле, опадање, чак и код најважнијих, најопаснијих злочина. Није згорег проговорити коју и о том који се злочини и преступи више јављају по селима а који по варошима. Немачка криминална статистика нарочито је водила рачуна о ова четири злочина: лротивстајању власти, опасним телесним повредама, крађи и превари. У погледу на то вароши и села са свим различно су заступљени: онасне телесне повреде су далеко чешће на селу; напротив крађе, преваре и противстајање власти далеко ређе но по варошима. На 10.000 становника било је осуђено због:
ЗБОГ ЧЕГА
1883
—87
1888
—92
1893
-97
ВАР.
СЕЛО
ВАР.
СЕЛО
ВАР.
СЕЛО
Противстајања
власти • • -
4,7
2 ,7
4 ,5
2 ,4
4,9
2,6
Опасне телесне
повреде • •
10,9
27 ,7
19,9
31,2
22 ,4
32 ,8
крађе (и у по-
врату) • • •
37 ,4
26,6
39 ,7
26,1
37,з
25 ,9
преваре (иу по-
врату) • • •
10,2
5,о
12,1
6 ,9
12 ,5
6,«
Противстајање властима нарочито је врло често по варошима, док врло ретко но селима. То долази свакако отуд, што је број полицијских чиновника на селу минималан и што се они врло ретко кад уплећу у сељачке туче. На против опасне телесне повреде су врло честе по селима; врло ретко или закашњено уплетање полициских органа у сељачке туче и чини, те се отуд често порађају праве битке где често сене нож. Уз то и боље образовање и васпитање варошана доприноси те се овај злочин ређе јавља у варошима но по селима. Што се тиче крађе она је у свим варошима порасла у периоди 1888—92, по селима се напротив опажа застој чак и врло мало опадање, ретко где да напредује. Како је крађа најчешћи деликат злочинаца из навике то и није никако чудо, што се она чешће јавља ио варошима но на селу. И просте су крађе мање по селима но по варошима и ако се то не може ни у колико приписати само иавици. Невоља и јад муче поједине породице увек готово по варошима, ноглавито с тога што су ту и разбољевања и смртни случајеви храниоца породице чешћи но у селу, уз то у вароши се ретко и рад налази нарочито зими, ту је више прилике и распусном животу, сама драж ка крађи је, према свему том дакле, у вароши већа. О превари важи све оно што је речено и о крађи; том доприноси још и то, што је по варошима трговачки сталеж јаче засгупљен код ког се баш врло често и јавља превара. Крађа у поврату је далеко чешћа по варошима но на селу исто тако оиасна крађа, која је обично деликат из навике. Из свега овога да се извести закључак да већи број крађе по варошима долази
поглавито отуда што вароши у себи тајом скривају злочинце из навике, и ако на то још утичу и многе друге околности које смо ми поменули горе. (Свршиће ое)
П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕ0 ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ЗЛОЧИНА НОВЕЛА Максима Горког
Једном, у подне, рече матушка Вањушки Кусину: — Како би било да ти одеш у варош, Вања? Вањушка је ћутао. Он је љуштио један врео кромпир, дувајући јако у прсте а при том наиућивши усне и љутито се мрштећи. Мајка је гледала у његово младалачко, обло лице, уздахнула је, а по том тихо прошапутала: — Требало би да идеш... — А шта ћу тамо? упита Вањушка и премести кромпир из једне руке у другу. — Узми секиру па иди... -— Таквих што носе секире има тамо дос-та... — Иа онда понеси лопату. Ускоро ће се пунити леденице... или ћеш цепати дрва... или ћеш радити што друго... исхранићеш се... иди Вања... И Вањушка је хтео да иде у варош, али старици није ни једне речи одговорио. За те две недеље, што су протекле после очеве смрти, Вања је осећао да је ностао самосталан. На погребу је први пут некажњено пио ракије а после неколико дана пролазио је поносно кроз село намрштена чела и испршених груди. А с мајком говорио је укратко, испрекидано, подражавајући оцу... После ручка старица је крпила своју бунду. Вањушка се беше извалио на асуру. После пола сахата упита он мајку: — Колико имаш новаца? Једну рубљу и шездесет копејки... — Тих шездесет копејки даћеш мени... — Шта ће ти? — За пут. — Зар ћеш да идеш? — Видиш да хоћу да идем! — Врло добро. Иди, синчићу мој... А кад мислиш да се кренеш... — Зором. У освитак зоре дала му је мајка једну амајлију од туча и благословила га. Вањупша притеже боље кајиш, тури за појас секиру, навуче на уши капу и рече: — Сад напред! С Богом! — С Богом, Вања! Причувај се варошана... Буди пажљив... они су лукави. Па онда не пиј ракију... Чујеш ли... ■— Добро, добро, рече Вањушка, дрско накриви капицу и изиде на улицу. Било је још мрачно. Тек што се беше неколико корачаји удалио од своје колебе, чуо је глас своје мајке. Он је у помрчини није више могао видети — и само