Полицијски гласник

&РОЈ 15 и 10

пошто је иоднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Указом од 23. марта 1903. године решено је: да се Петар Исаковић — Р1овосељачки, елужитељ Министарства грађевина, родом из Арача у Аустро-Угарској и поданик исте државе, по молби својој, прими у српско поданство, заједно саженом Славком, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих Дела, П№ 9172 у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА Указом од 20. марта 1903. годиие, а на основу члана 10 закона о онштинама одобрено је решење Државног Савета које гласи: да се села : Ушће, Орашац, Вукићевица и Дрен, по изјављеној жељи својих стаиовника; одвоје од општине дреновачке, у срезу посавском, округа ваљевског, и да село Ушће образује за себе општину под називом: општина ушћанска, села: Орашац и Вукићевица општину под називом: општина орашачка, и село Дрен општину под називом: оиштина дренска. да се села: Клатичево, Колиманић, Љутовница, Накучани, Шаран и Дреново, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине таковске, у срезу таковском, округа рудничког, па да прва четири села образују засебну општину: »клатичевачку«, а последња два општину : »савиначку«. да се села: Вировци, Ратковци и Маркова Црква, по изјављеној жељи својих становиика, одвоје од општине доњо-топличке, у срезу колубарском, округа ваљевског, и образују за себе општину под називом : општина марковачка. да се село Горња Трешњевица, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине шаторачке, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и образује за себе општину под називом: општина горњо•грешњевичка. да се село Брезовац, по нзјављеној жељи својих стаиовника, одвоји од оиштине бањске, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и образује за себе општину под називом: општина брезовачка. да се села: Маскар и Рајковац, по изјављеној жељи својих сгановника, одвоје од општине белосавачке, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и образују за себе општину под називом: општина маскарска. да се село Загорица, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине белосавачке, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и образује за себе општину под називом: општина загоричка. да се село Овсиште, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општиие влакчанске, у срезу јасеничком, окр. крагујевачког, и образује за себе општину под називом: оиштина овсишка. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, Ш6 8463 у Београду

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Р А С П И С Свима ОЈфужним начеиствима и Управи вароши Београда Дознао сам, да се чланови 2. 9 и 28. правила о односима слугу и њихових газда, погрешно примењују од страпе неких полицијских власти, како према трговачким помоћницима и калФама, тако и према ученицима (шегртима) и оним лицима, која по механама и каФанама под рачун раде, ма да је у неким листовима наше штампе објашњено, да се поменути прописи из означених правила никако не могу и на њих односити. То ми даје повода, да ради једиообразног вршења поменутих правила, објасним свима нолицијским властима следеће: 1., да, према нрвом одељку члана 28. речених правила, служитељску исправу не треба да имају: а.) трговачки помоћници и калфе; б.) ученици (шегрти) у опглте ; и в.) она лица, која по механама и каФанама под рачун раде. У место служитељске исправе, трговачки помоћници и калФе, морају имати нарочити уговор са господарем. Тако исто, уговор са господарем морају имати и она лица, која по механама и каФанама под рачун раде. 2., Ученици (шегрти) у опште, према §. §. 10. и 11. еснаФске уредбе, у место уписа код полиц. влас/ги у служитељску исправу, уписиваће се само код дотичних еснаФа: 3., Кад, према овоме, ни трговачки помоћници и калФе ; ни ученици; ни она лица, која по механама и каФанама под рччун раде, не треба да имају служитељску испра.ву, онда се према њима не могу примењивати ни прописи члаиова 2. и 9. поменутих правила, који говоре о сликању мла !)ИХ у Београду, и о лекарском прегледу над истима. — Сви они дакле не подлеже ни сликању ни лекарском прегледу ; п 4., Ко мора имати служитељску исправу, јасно је прописано у првом одељку члапа 28. правила о односима слугу и њихових газда. И, само они млађи, о којима је у томе првом одељку реч, морају се, у Београду, при упису код новога газде и сликати, а у свима местима где има лекара још и лекарски прегледати, ако је који сумњивог здравља. Препоручујем начелству — управи — да одмах ово моје објашњење саопшти свима својим подручним властима и органима, и нареди им, да у будуће у даним приликама тачно по њему поступају. За сваки случај будућег нротивног поступања, казнићу најстрожије, како одговорног чиновника, тако и старешииу дотичнога надлештва.

СТРАИА 123

СТРУЧНИ И НАУ4НИ ДЕО Цознавање и употреба оружја (за иеледнике) 3. Револвер. Ово убојно оружје, које данас најчешће добијамо као согрин с1еПс1л, није тако пов проналазак као што се уопште мисли: њега су пајпре пронашли Немци и први револвер назвали су »ПгећПпу« (од речн с1гећеп, окретати). То је било још у почетку 17 века. Али иошто је цела коиструкција била врло компликована, јер се онај котур морао окретати руком, и јер је ударач био на кремен, то тај проналазак пије узео маха иити је ушао у велико у употребу. Судећи по збиркама, које се палазе по музејима, та врста револвера градила са само изузетно. 1835. добио је Америкапац Колт патент па први револвер. И нашп револверн мало су измењени у сравњењу с другим вагреннм оружјем. Наравно да су се први револверн иунили спреда, управо с нреда се пуппо онај котур: најпре барут, онда зрно, за тим на сисак капсла,. Али кад се извршн то пуњење, онда је револвер био као и данашњи. Оваквих револвера наћи ћемо још у збиркама, у унотреби су врло ретки ма да је нротекло сразмерно кратко време, откако су избачени из уиотребе. Узрок је томе тај, што је требало само да се измепн нов котур, па да се стари револвер претиорн у модераи. Услед тога врло је мали броЈ тих старих револвера, који су избегли ту судбину и остали онакви какви су били. Тако ми данас имамо два сисгема револвера, који се један од другог мало разликују, иа нрипаљивање иглом и на централно припаљивање; справе су исте као год и код острагуша, о чему смо већ проговорили. Ценграло припаљивање модерпије је због бољег затварача и удобнијег облпка, јер ороз не штрчн изнад котура, већ је позади. На револверу су извршене неке промепе и додате су неке пове ствари: удешено је да се ороз сам запиње: довољно је да се само повуче за одапињач, па да се ороз запне, и опет одапне. Па онда измишљене су олакшице за пуњење и вађење Фишека. Али све су то промене, које немају никаква утицаја на доброту револвера, на сигурност његова гађања и на даљину пуцања. Ту је од утицаја само конструкција самог револвера, и то од већег је утицаја но и код једног другог ватреног оружја. Али пошто нам ваља чешће одговорити па нитање, да ли се с извесним револвером могао постићи извесан еФект, или пгга је уопште могао учипити тај револвер, то је потребно да о томе тачније проговоримо, у толико вигие, што се у том правцу чују супротна гледишта. Лично ја чуо сам једнога иначе доброг иушкара где каже као судски вешгак: »Допустићу да из тог револвера с петнаест корака даљнне пуцате на мепе колико год хоћете пута." То је он казао само с тога, што је револвер (који он није доднрнуо, већ га само из далека видеоЈ био мали, стар и на принаљач с иглом. Исто тако изјавио је за једаи други револвер, даје