Полицијски гласник

СТРАНА 124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15 и 16

врло опасан инструменат на „свакој" дистанцији, јер је био нов, имао је централни припаљач и велики калибар. И једно и друго тврђење је неправилно. Револвер, који врло бедно нзгледа, може врло добро иуцати, а револвер који има најопаснији изглед, може бити сасвим безопасан, чак код истог револвера може један метак врло добро нотерати; а други једва изићи из цеви. Све то објашњава се конструкцијом револвера. Сваки револвер има осем кундака, ороза, одапињача итд., као најважније делова котур и цев. Котур је цилиндричан комад челика, који је на средннн пробушеп и кроз ту шупљину нролази осовина, око које се окреће котур. Око те пробушене средине и паралелно с њом иду уокруг кућице за меткове, а те кућице имају отприлике калнбар цеви. Таквих кућица има по правилу 6, али има их и по 4 или 8 и више. Ако број кућица премаши 6 или и 8. онда то више није револвер но играчка, јер толики број метака мучно да се може икад уиотребити а тако велики котур без невоље увећава тежину оружја и чини га незграпинм. На котур се приљубљује цев, али наравно не тако да се наставља на осовину котура, већ се осовина сваке кућице за метак снаја с осовином цеви, паравио кад се кућица тако окрене да се приљуби уз цев. Дакле у поједине кућица у котуру утури се метак. Кад се опали, зрно мора с гасовима који га терају проћи иајпре кроз остали део котура, а по том кроз цев, ношто кућица у котуру и цев, кад се приљубе, сачињавају целину, дакле управо једну цев. Дакле јасно нам је да зрно мора једно мало растојање између цеви и котура прескочити, ако се смемо тако изразити. Осем тога што услед тога знатно пшчезавају гасови, још и зрно приликом прелаза из котура у цев наилази на тешкоће. Али те тешкоће могу се веома смањити, ако се кућице у котуру потнуно тачно приљубљују уз шупљину цеви. Но иошто се котур окреће око себе, и то тако да се носле сваког пуцња на цев намакне друга кућица, појмљиво је да је код овога оружја потребан особито брижљив рад, да би се постигло тачно прпљубљивање. Може се десити да се услед иетачна рада неке кућице тачно приљубљују а друге не, и тако може бити (а то бива код многих јевтиних револвера) да неке куКице добро и УЧ а ЈУ а друге рђаво. Према томе права је бесмислица, кад се о неком револверу изриче суд чим се погледа или испале само два метка, а још већа је и непојмљива лакоумност, кад се иследник у даном случају не интересује из које је кућнце опал^ен дотични пуцањ. Кад се пађе револвер, из кога је нуцано, обично се констатује, да је нпр. испаљен један Фипгек, а других пет остало неповре^ено. »Обазривости ради" нрви стражар или жандар, који добије револвер у руке, испразнн га, испаљенн метак због симетрије и чистоће такође пзвади, и тада иследник добије револвер, пет метака и једну празну чаурицу, све добро очуванб, на даљи службени поступак. Кад се за тим револвер Фактички брижљиво испита и стручњачки прегледа, тада ће се нпр. наћи, да се четири кућице тачно пршвубљују уз цев, да добро пуцају, а две да се пе при-

љубљују, н рђаво пуцају. Оцена случаја може сад зависити од те околности, да ли оруђе пуца добро или рђаво, а нико жив пе може више казати, из које је кућице опаљен онај метак. Дакле на нрвом месту вал>а се постарати, да се увек констатује кућица, из које је пуцано, а за тим, да се при огледу огледа и исгшта баш та кућица из које је пуцано. Још веће тешкоће у доношељу суда о револверу наотају услед тога, нгго се патрони за револвер праве различито. Фабрикант, који набавља патроие за ловца, зна да губи муштерију и углед, ако му патрони не ваљају. Ловац као стручњак упамти Фабрику, из које метке набавља па иде у другу, ако они нису добри. Али онај који купује револверске метке ретко да је стручњак. Њему је револвер потребаи, да ради занимања гађа у нишап, или да за сваки случај има одбранбено оружје или пак да изврши какав злочин. Не испадне ли ствар добро за руком, он криви неибвежбаност, случај итд., а кад и кад му је мило, што није много повредио нападача. Ретко кад да ће кривити Фабриканта. Фабрикант зпа врло добро, као год што и ми знамо, те према томе прави патроне онако олако, што но кан^у, пљуие па ирилепи. До душе не може се порећи да поиекад можемо наићи наизврс-не револверске метке; али у већини прилика, они су такви, да једва истерају зрно из цеви. Оно пгго је најчудније и што нследник ваља да зна, то је та околност, да се фишеци ие Фабрикују по серијама добри и рђави. У једном истом пакету може се наћи добрих и рђавих Фишека. Је ли дакле потребно тако нешто утврдити, то је са савесним испитивањем револвера свршена тек једна половииа посла, друга половниа односи се на испитивање метака. Разуме се да то испитивање не може никад бити исцрпно, јер се иопаљепи метци пе могу више иопитивати и доста пута на крају истраге видећемо да иисмо сазнали ништа. Али у већшш прилика имаће се на расположењу неколико оштрих метака, који су остали у котуру, а ти метци морају се, сваки за се, подврћи брижљивом испитивању. Јесу ли н. пр. свих осталих пет метака или можда и други резервни метци, који су нађени и иснитани, потпуно једнака квалитета, онда можемо сматрати као врло вероватно, да они други нису били сасвим друкчијег квалитета. Али према ономе што смо напред рекли, ретко кад ће се моћи констатовати, да су сви метци били једнаки, а од стручњачка чућемо, да су заостали метци по изради билн тако различити, да се о исиаљенима не може извести никакав закључак. Али само се по себи разуме, да и покрај свега тога ваља чинити огледе на таквим метцима нуцањем и испитивањем. Тада ће се у вези с резултатом, којн је постигло зрно, које је чинило предмет питања, извести приближно вероватан закључак из испитивања, које је чињецо са заосталим метцима. Код метака нарочиту пажњу ваља обратити на њихову старост. Разуме се да метак, чије је зрио бршкљиво уметнуто у чауру, која је свакад била жнгосана и која се чува на суву, пе сувише врућу месту, разуме се да такав метак може остати добар више

година, а ако није све тако, онда се експлозивна маса распада често врло ускоро. Овде ћемо напоменути још једну околност, која доста пута може бити важна. Понеки пут настаје питање, да ли је извесаи успех (вигае или мање тачан погодак) (био могућан и ако се слабо видело дакле ноКу, у мрачном простору итд. Ако хоћемо да одговоримо иа то питање, најпре морамо докучити, да ли је дотични, који је пуцао из револвера (пиштоља или терцерола) и погодио, ма да се иије добро видело, био извежбан у америчком начииу пуцања. Ми обично нуцамо тако, да кажипрстом одапињемо ; Американац, који је најбоље упознат с реФолвером , одапиње обарач средњим ирстом, а кажипут пружи дуж цеви. Тако сигурије држи револвер у руци. Тако гађа он и у помрчини. Тада се управља према гласу или види само контуре. (Наставиће се)

СоциЈални фактори криминалитета од Др. Принцинга из Листовог масописа за целокупну кривично правпу науку . . . - 3 У Немачкој Баварска иоказује пајве1 |и кримипалитет. У рајнским провинцијама иапротив криминалитет је далеко мањи, но у Баварској, нарочито су врло ретке осуде због опасних телесних новреда и крађа. Телесне опасне повреде н у другим варошима немачким чешће су но на селу. У Јужној Немачкој напротив оне су по варошима свуда ређе но по селима. Пнтересантно је да вароши са већим и мањим криминалитетом не стоје ни у каквој вези, већ су случајио расуте. Укупни криминалитет је ио варошима далеко већи но по селима на шта нарочито утичу врло чести деликти против имовине. Тек се сад, пошто се зна да је крималитет код варошког становништва далеко већи но код сеоског, и може разумети од куд овако јако рашћење. криминалитета у Немачкој. У Немачкој главни прираштај становништва базира на растењу варошког становништва. Од 20,5 милиона у год. 1885 норасло је варошко становнишгво године 1895 на 26 милијона док је сеоско од 1871 једнако остало на 26 милијона. Уз то у вароши јуре баш оне класе сгарости, које ноказују највећи кримииалитет. Ово неједнако померање варошког н сеоског становништа није без последица по криминалитет. Па кад је варошко становништво само по себи већ јаче криминално но сеоско, кад у вароши јуре баш оне класе старости које се одликују баш великим кримикалитетом, онда је лако доћи до закључка, да се јачање криминалитета у Немачкој, које се од 1882 год. стално опажа са врло малим прекидима, да објаснити по готову само растењем варошког стаиовништва. На ово се деФинитивно још баш не може одговорити, јер су статистички подаци још недовољни за то. III. Јачаље криминалитета ио неиачким великим варошима. У многом погледу важно је што тачније сазнати како се развија криминалитет