Полицијски гласник
БРОЈ 15 и 16 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 125
по великим варошима. 1Тод великим варошима разумемо оне које броје преко 100.000 становника. Целокупни криминалитет на 10.000 становника био је.
У Берлину • у 6 вароши проко 300.000 • у 16 вароши од 100.000-300.000 сгановника •
1883 — 87 1889 121,в
135,6
126 ,1
125 ,9 135 ,5 1 35 ,8
-92 1893— '07 168 ,2 159 ,7
15 6,9
у свим великим 1883—8$ 1880—92 1893—97 варошима • • 128,1 133,о 160,о у целој НеМаЧкој 100,1 104,4 107,5 У Последњој периоди криминалитет је но великим варошима врло осетно нарастао но у целој Немачкој: том су највиШе допринела врло много кажњавања услед недељног немира; на 10.000 било је у Берлину осуђено због тога 13,2 а у целој Немачкој тек 1,8. По поједнним великим варошима криминалитет је врло различан ; на висину поглавито утичу сама околна села.
Криминалитет немачких великих вароши (на 10.000)
МЕСТ А
Хамбург • Бреслава • Келн • • ■ Дрезла • ■ Лиииска • Минхен Кенигзберг Данциг • • Штетин • Магдебург Хале • • • Алтона • ■ Хановер • • Бремен • КреФелд • • Диселдорф • ЕдберФелд • Бармен • • Ахен • • • Нирнберг Штутгарт • Штрасбург •
11РОСТА И
ОГ1ЛСНА КРЛТ.Л и У
ЗЛОЧИНИ И ИРЕСТУП и
ПОВРАТУ
1 883 — 7
1888—92
1893 —97
1883 — 7
1888—92
1893-97
110,1
147,1
190
32,4
44 ,9
43
214,3
196,4
215
52,о
43.4
39
94 ,2
105 ,2
146
24,4
27,8
30
104 ,1
108,1
115
3 3 ,2
34,5
■м
137 ,9
124,0
111
45,5
40,з
32
143,3
127 ,2
157
39 ,7
41,о
38
207,3
200 ,1
185
52 ,9
48 ,6
36
202.4
174 ,6
202
7 0,о
52,9
49
1 30,о
133 ,з
172
34 ,6
33,1
33
146,5
175,4
219
35 ,9
40 ,7
43
121,4
165,1
200
34,5
46 ,1
43
126,2
149,9
150
34,5
37 ,2
39
127 ,6
134,6
180
32 ,6
33,з
41
1 17,8
104,о
190
33,о
43,5
38
87,8
91,1
87
19,9
19,0
14
99 ,6
1 05,1
127
25,5
27,8
32
89,2
103,8
119
23,5
25,о
23
85,2
93,4
100
18 ,2
20,5
17
65,1
92,4
113
19.4
26,о
25
14 5,0
154-0
169
42 ,2
43,4
36
100 ,9
98 ,2
121
33 ,9
32,8
34
100,8
87,6
112
29,6
22 ,7
-28
Укупни криминалитет у свим већим варошима са малим изузецима непрестано напредује, нарочито је велики по неким варошима, једино што је у Генигзбергу и Лајпцигу опао, у овом последњем свакако отуд, што су му се у последње доба придружила многа предграђа. Нарочито су чешћи постали злочипи противстајања власти ; док они рапидно расту на северу, на југу на против ређи су. Исто тако осетно је нарастао п број злочина оиасне телесне повреде. И ако је он чешћи на селу у варошима пак што су оне веће он је мањи. Они су у последње доба врло учестали по варошима: двојином су готово надмашили цифру целокупне Немачке. Ни у једној вароши нису пак опали Крађа је свуд по мало опала и ако је укупно у свим варогиима остала на истој висини. Док је крађа све ређа у Царству дотле је у Берлину нарасла врло осетно. ваљда због наглог наиредовања вароши, скупљања свег олоша у њој, разног упознавања омладине са несолидним елементима и т. д. Што број телесиих повреда и крађа не расте и опада подједнако одговара самој природи тих деликата. Телесне новреде расту у толико више у колико се лакше долази до зарада, што опет омогућава да се што више ужива у душевним напицима, који најчешћи повод дају за овај деликат; висина житне цене пак у тесној је вези са учесталим крађама. као што је познато. Поуздано може се тврдити, да је благостање по варошима врло јако иарасло, чему
И само социјално закоподавство нело је како но варошима тако и
доприселима да се нижи друштвени слојеви пробуде из своје учмалости душевне. А да се положај раденика по варошима веома побољшао, доказ је том све мања смртност у опште по варошима а пре свега далеко мања дечја смртност у вароши но на селу. И док се, дакле, знатно растење опасне телесне повреде слаже са растењем благостања по варошима дотле се не да лако објаснити откуд грдан број покрађа. Ово се не може објаснити општим начином зараде и тековине; вероватно, да то долази услед ширења и јачања злочинаца по навици у варошима или услед тога што је број паћеника све већи и поред свега наглог напредовања у општем благостању. На крађе у поврату врло јако утичу и саме економне прилике. Беда и јад као и нагомилавање злочинаца из навике једини су разлог да се објасни ово. С овим је у вези и све већи број просјака. А с тим у вези и многе осуде због побацивања деце. У исто време нарасао је и број злочинаца осуђених због блуда. Ови су злочини по варошима далеко ређи но по селима, где се на вагабунде и скитнице не обраћа велика пажња, нити им смета много сама власт. Нарочито околине великих вароши пате јако од овога. Криминалитет по великим варошима далеко брже расте но у царству. Поглавити узроци су том нове одредбе о недељном миру, напредовање народног благостања што омогућава све већу потрошњу алко-
је највише допринео полет индустриски. холних пнћа, што наводи па туче и битке;
са растењем благосгања увећава се и велико-вароп.тка беда а с њом и већи број деликата против имаовине; уз то по варошима расте све више и број злочштаца по навици и то брже но само становништво.
П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕ0 ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ЗЛОЧИНА ИОВЕЛА Максима Горгеог — Брате! Волим те... као рођеног брата! Душе ми ! За то што си добар човек!... Цео сам твој'... Ево!.... Душе ми!... Ево, ако хоћеш, јаши ме! Посићу те. — Лудаче, прогунђа Салакин. Зар је то нешто! Сутра ћемо ићи продаћемо црева.... све... Нек носи ђаво !... Шта велиш? — Тако је, рече Вањушка и опусти руку; за тим поче танким гласом певати: Ружна сам; а сироче сам! Салакин застаде и певаше даље: Немам лепих хаљина... Па онда наслопивши се једап па другог заурлаше дивљим гласовнма: С тога меие сироту Нико и не тражи ! — Ах! Матвеје, црвени ђаволе! Позпаће он још мене, заврши Салакип неочекивапо. Он издиже у вис руку и иретећи махаше стегнутом песницом кроз ваздух. IV. Беху прохујале две недеље. Једпом ноћу лежаху пријатељи један крај другог на леси, гладни, гневни. Вањушка је тихо корео свога пријатеља. — Ти си свему крив. Да није тебе, ја бих сад негде радио. — Иди до ђавола! рече Салакин укратко пријатељу. — Не лај! Ја говорим истину... Шта ћемо сад радити? Да умремо од глади? — Иди, узми удовицу каквог трговца... Ту ћеш бити сит... — Богињава кожо!.... Искрпљени посе!... Нијс то бпло први пут да су се онн тако један с другим разговарали. По цео дан ходали су у пола обучспи, модри од хладноће, по варошким улицама; али ретко кад испадало им је за руком да нешто заслуже. Цепали су дрва, лопатама чистили из дворишта прљави и замрзнути снег, на кад би за тај рад добили по двадесет копејки, давали су их за јело. Понекад би на пијаци милостива дала Вањушки да за њом носи корпу и пошто би тако читав сат с иупом корпом ходио мрзнући се по нијаци, дала би му пет копејки. У таквом случају је Вањушка, коме су црева крчала од глади, презирао милостиву, али се бојао да она не опази његов осећај, те је био учтив и није ни најмање пажње скретао корпи, која је дражила његову глад. Понеки пут сакрио би се од полицнје н просио. Салакин је опет умео да украде комад меса, један хлеб итд. Вањушка би