Полицијски гласник

СТРАНА 238

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30 и 31

сподину и то не може нико спорити, чуло је то читаво туце гостију пред »Алписким Ловцем." Дебели се господин гурао између два стола у башти и као да је у томе добро муиуо господина Бреиајзла, јер је господин Вренајзл избацио неку погану псовку, дохватио се десне мишице, па онда викнуо на пуначкога господина: »Па зар немате очију, еј, ви. дивљи магарче?" Дебели господин готово се завали уназад од ових речи. »Како, како... дивљи магарац." Забрехта он. »Јер ви сте дивљи магарац,'' одговори госнодин Бренајзл, па седе на столицу. Увређени се одмаче одавде без речи, тако да је изгледало да је господину Бренајзлу сасвим испало за руком да га о томе потпуно убеди. У ствари пак он се извести код гостионичара како се зове тај господин и где станује и већ сутрадан јави се суду као осветник своје части. Кад је господин Бренајзл после четрнаест дана добио иозив по ствари Емануела Либла. некад. бележника, соп1га Јована Бренајзла кућног надзорника, он је већ био заборавио да на његовој савести лежи један дивљи магарац. Предмет позива био му је тек онда јасан кад је у згради наишао на дебелога господина, који се угледавши га — својим чешћим брехтањем — издао у каквом се јаком душевном узбуђен>у налази. в Али драги господине,« рећиће господин Бренајзл поверљиво, »та ви ваљда нећете због ономадашњице..." Дебели му господин не даде да доврши. »Дивљи магарац, (< закркља, „Дивљи магарац. јавно... јавно... пред толиким светом... моја част... о не... дођавола.... дивљи магарац мора бити кажњен. 1 ' Обојица буду позвани пред судију. Судија је питао шта господин Бренајзл има да каже против оптужбе. Господии Бренајзл погледа у судију пријатељски па климну главом. »Ви дакле признајете да сте криви?« »Јесте, с олакшавајућим околностима,® рече г. Бренајзл. »А шга је то? (< »То што сам ја пелцован," одговори Бренајзл. Судија га је гледао подозривим погледом. „Јест, јест, нисам ја будала, господине саветниче, 8 настави Бренајзл добро разумепши судијине погледе, »имам ја све четири даске, али вам још једном велим: пелцовање је криво, пишта друго, и ако ми хтеднете допустити да исиричам, одмах ћете моћи појмити како се то могло десити. 11 »Али молим вас будите што краћи." „ Наравно, господине саве гниче, наравно, та ја сам од малена навикнут да никад не говорим сувише. Дакле, ствар овако стоји. Дакле, још пре неколико месеци стаде моја баба наваљивати на мене: »Шани, пелцуј се! Та дај ми мира, велим ја њој, деца се радују пелцовању, а не теко стара магарчина као што сам ја... (окрећући се тужиоцу) па реците сад сами, кад би сам себе морао оптужити — сваки човек, разуме се, има своју узречицу. 8 (Настављајући): али пелцовање је престало, док се ја најзад не наљутих па рекох: „Е триста му ђавола, па хајде-де да се пелцујем! Али не са дечијих богиња, или како се то каже, вели моја баба. Бога ми јок, кажем ја, наћи ћу ја већ каку матору краву. Био сам, као

што видите, намислио да одем у каку шталу те да ту нађем за себе како грло стоке са кога ће ме пелцовати. Међутим, кад сам дошао у завод за пелцовање, лежи на столу једна једина кравица, па се дере Боже, сирота сточица... »Зар не бисте ви могли бити краћи с вашим одговором?' ( опомепу сад судија, »кравино понашање чини ми се не засеца баш у саму ствар.« »Опростите молим вас, господин саветниче, али та кравица је баш нешто најважније при пелцовању а пелцовање је опет моја најважнија олакшавајућа околност. Дакле, да вам кажем, дере се крава, а деру се и деца што су ту била на чак се и доктор дере: не боли то! не боли то! — укратко, страшно ми је било. Напослетку дође ред и на мене. — Ви хоћете да после будете и реФасцинирани ? вели доктор. Хоћу, кажем ја, али та крава баш као да ће бити сувише млада за мене? На то се он ласмеја па вели: »Али, па зар ви мислите, да је ту баш стало до волова? То ме разљути. Но, но, рекох, па за то ме ваљда не треба пелцовати од каког бесног пса —- па се одмах станемо свађати. Ја сам се само уздржавао, што сам се бојао да ми што не учини с оном иглицом. Међутим кад ми он убоде први пут у руку, видех ја како по зиду играју пуно Фигура. Господине докторе, рекох, тако што за занимање не треба мени, то је за децу. Он ништа не говори, али да ми се освети, хтеде ме на два места пелцовати, а међутим треба на четири. Е Бога ми, онда сам се заузео за своју ствар. Шта, рекох, само четири убода за две Форинте, то су божпосла; одмах да сте ми дали још који. Онда је он опет умочио у ону поган па ме онда још на два места пелцовао, тако да их је шест било, по три на једној руци. Шта ћу вам даље иричати — после осам дана добијем вам ја болове у рукама, да сам се готово драо, и баш кад ми је било најгоре, муне ме тај господин тамо у гостиодици у десну руку. Хтео сам пући, толико ме је заболело, и онда зар је какво чудо што је онако испало с оним дивљим магарцем, што је уосталом моја узречица!" Судија се сад окрете дебелом госнодину с уобичајеним нитан.ем, дали би пристао на какво изравњање. Против очекивања, тужилац је одмах био готов на то и после потписа на протоколу, овако задихано објасни своју изненадну благост: »Дивљи магарац опроштено... бол је крив... има три дана како и сам знам... и сам сам се пелцовао... грозно се надуло... Боли !... 0 боли!... 0 Пастере!« III. НоЂни крал> Оптужени Бреко, шта имате да кажете? вели судија једном дугачком кошчатом човеку, чија кожа на лицу изгледа као да је баш овај час дошла од кожара. Оптужени — наравно Чех — збуњен, сави три чланка на својим страшним прстима те пукоше, па пошто се дуго узалуд измучи да ову сграшну вештину покаже и гга, четвртом. даде овај одговор: » Стојим ја до груди у оиој рупи од канала на сред улице и не мислим баш ништа, јер је била ноћ, а тај госиодин ту

дође, па стаде с раширеним ногама над рупу. Ја ништа не говорим, шта се мене тиче стоји ли когод над рупом од канала или не стоји, али после неког времена он рече нешто што ја нисам разумео. Ја као учтив човек мислим се хоће да ми назове добро вече па и ја рекох: Добро вече желим! Онда чух где он рече: »Пазите шта говорите, еј ви крал>у ноћни!" Еј ви господине, рекох, ја вама ништа нисам учинио, немојте грдити, ја то не допуштам. Таман што сам ја тако мирно одговорио, а он ме нападе, докопа ме за уши иа повуче ко луд. Ја у највећем очајању дохватим га за оковратник, и ствар би се лепо свршила да се баш у тако тешком часу не скрха она даска. Тако се обојица скрхамо у канал; могућно је да се господин и сам убио, али је неучтива лаж, кад он каже да сам га ја баш навлаш гурнуо у канал." Сасвим друкчије прича тужилац КлимПФИнге, пуначак господин с- издајничким црвеним носем, о тој својој посети у подземни свет. Он је о томе овако причао: »Кад би то тако било, онда ја тада не бих добио толике чворуге, онда не би требало ни ^оворити о томе, јер то баш није ништа. Идем ја тако улицама, а чујем уздах за уздахом, али не видим ништа. Но, мислим се: мора да се ту когод лепо скотрљао, и гледај п гледај -— напослетку насред улице видех једну главу на се упутим тамо. Тај, како ме угледа, преврну ■ очима па се страшно раздера. Драги мој 'господине, рекох, ви сте сигурпо пијанп а тамо доле сигурно вам није добро. Хајдете овамо, помоћи ћу вам да изиђете. На то он рече сасвим грубо: Гледајте да се чистите, пијаницо једиа! Но, разуме се, то ме је увредило и ја рекох: На таком послу и тако пијан, па бити тако арогантан, то може само један Чех. Само што сам то рекао, а он ме дочепа за ногу, па ме стрмоглавце повуче надоле у канал баш на само дно и откотрља ме у таку прљавштину, да сам се онесвестио. Кад сам опет изишао горе, не знам баш како, тек ја сам био у иолицији. Но, заклео сам се, да никад више у животу нећу да играм милостивог Самарјанина према пијаници — доста ми је од њих. Пошто је суштина овога знаменитога догаћаја са оба ова одговора постала само још мрачнија а тужилац никако није могао доказаги каке повреде, то судија ослободи оптуженога Брека, после чега овоме испаде за руком да од радости савије свој четврти прст без Форме те да страшно пукне. 0 немачког В.

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ЧУВАР НОВЕ<ЛИСТИЧ1^А СТУДИЈА Герхарта Хауптмана 2 Од тадапаста зло време за Тобијаса. Без престанка је био мучен, нарочито кад оца нпје било ту, и без икакве награде морао је да упире своју слабачку снагу, служећи овог мадог дрекавца, и при том се све више и више трошпо. 1'лава му добила необичан обим; риђа коса и лице као креда давале