Полицијски гласник

СТРАНА 242

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30 и 31

По моме нахођевд', овде у отггате пема места кривичној истразп, кад је исправа Јавна, у чију ое исправност ие може ни сумњатм нити нротивно доказивати , и да дужник, као приличан шерет , нросто одуговлачи ствар , верујући и сам, да му порицање не може иомоћи. Како се у нашој вароши , где је и Првостепени Суд, те има доста правпика, неједнако гледа на ову ствар, то молим Уредништво, да оно изволи изнети своје погледе на ову ствар. На ово питање одховарамо : Овакав случај већ је био један нут предмет оцене и расправе паших судова, и њега саопштава г. Ст. Максимовић, у својој збирци начелних одлуиа одељења и онштих седница Касационог Суда (кн>ига IV стр. 95) овако: Порнцање оОвезе влаш!.у утврђене, не сачињава кажњиво дело из тачке 3. Ј. 253. крив. закона. — Првостепени ножаревачки суд, пресудом својом од 25. Фебруара 1 898 године Бр. 6216, осудио је С. А. на две године затвора , што је порекао, да је обвезу влашћу утврђену издао. Но Апелациони Суд, решењем својим од 2. маја исте године Бр. 1 785, пјстио га је испод суђења, нашав : да у томе порицању нема кажњивога дела из ових разлога: Дело преваре према § 2 51. кривич. закона, где је изложена дефиниција истога, условљава штету, која би за повериоца могла паступити услед порицања, од стране дужпика, издате обвезе. Па како је у овом случају обвеза оптуженога јавна нсправа § 187. грађ. пост. јер је судом утврђена, п као таква, по §. 188.грађ. иост. потпун доказ о ономе о чему гласи , н како овај , који наводи да је она неистинита мора то и доказати, то онда просто порицање ове обвезе од страпе оптуженога, не може имати никакве штетне последице за повериоца •— приватнога тужиоца — те према томе не може чинити ни кажњиво дело преваре из тачг.е 3. §. 253. кривичнога закоиа, за које се С. оптужује, а кад нема дела за које се оптужује, онда се он, по §-у 250. а крив. поступка, има пустити испод суђења.... Ио жалби државног тужиоца, Касациони Суд решењем својим од 10 јуна 1898 године Бр. 5283 , оснажио је горње решење Аиелационог Суда. Као шго се, дакле, види из предњих одлука наших вигаих судова, у радњи Јовановој нема кривичног дела, јер нема штете за повериоца Павла, као бнтног услова за казнену одговорност у оваквим случајевима. * * Један срески нисар пита ово: „Пре 15 дана нримио сам дужност у овоме срезу. Поред осталих предмета прпмио сам и предмет кривице једнога грађанина, који је осућен иресудом среске власти на 1 5 дана затвора за дело из § 357 кривичнога закона. Пресуда ова стајала је па извргаењу скоро 2 месеца, али како ру нрилпке биле повољне за осуђеног, извршење није ни нокугаавано. Како се већ ириблизкује време застарелостп, ја сам иозвао осуђеног да пресуду извргаим, али он ми је поднео -рецепис поштански, из којега се види. да је поднео модбу за номиловање, а јутрос је вигаа власт тражила и акта кривице. Ја не знам да ли ће овај човек бити иомилован у опште , а не знам пи кад ће старија власт вратити акта. Врло се лако мозке догодиги, да преоуда застари докле акта дођу од вигае власти, те би

тако, морао неко доћи до одговорности. Како су ови случајеви чести, а међутим није уређено, како ваља. поступати у оваквим случајевима, ја молим уреднигатво да ову ствар сматра за хитну и изволи објаонити : шта треба радити у оваквим случајевпма, па да се не дође до одговорности. н Питањо ово регулисано је расписом госиодина Министра унутрагањих дела од 1 4. децембра 1890. год. ПБр. 2 1 003, који ћемо место одговора допети овде у целини. Раопис, дакле, гласи : „Чести случајеви застаревања истунних пресуда, услед погреганог схватања многих иолицијских власти, да молба за помиловање задржава пресуду од нзвргаења дају ми повода да пачелству — управи скренем на овакве појаве иажњу и упутим на правилну примену закона. Ио §. 3 9 6. кривичног закона, тромеоечни рок застарелости такве пресуде рачуна се од дана када она буде извргана. Сама природа иступних кривица повлачи за собом потребу за брзу примену казне, иредвиђене у изврганој иресуди дотичне власти, те за то је и казна све слабијег дејства, у колико је време њепога извршења улаљеније од дана, када је кривица учињена. А како о утицају изречене казне не може бити ни речи на случај застарелосги, чиме се и цељ казне премагаује , и како се услед учестаних молаба за помиловањс, које изазивају.у толико пространију преписку, кад се непосредпо Миннстру унутрагањих дела, а чеото пред само време застарелости упуте, то Ке начелство управа. наредити извршењв иресуде у законом року кадгод ни до тога временз резултат молбв за иомиловање није достављен полицијској власти, јер је допуштање да пресуда застари противзаконита повреда службе, а никојим законским прописима није нолицијска власт овлашћепа, да пресуду задржава од извршења, услед покренутог трашења највише милооти. А да би се овакво поступањс власти правилно а с обзиром на могући новољпи резултат тражене милости кретало , помиловање ће се депешом одмах надлежној власти достављати." Као што се види из овога раогшса, молба за помиловање не задржава пресуду од извргасња, зато нека власти кад год шаљу акта кривице по молби за помиловање, нарочито у случујевима кад је застарелост на ирагу, задржавају препис преоуде или кратак извод ове, како би могли пресуду извршити и у оним случајевима, кад су акта код старије власти и кад их она на в[>еме не врати. * * „Један општински писар пита: ,,1'ешењем господина Миниотра унутрашњих дела, од 4 марта ове године, удаљен је привремено од дужности нага председник Павле. Против овога регаења он није изјавио жалбу Државноме Савету, а 24-ог марта донесен је закон о општинама, по коме је оп коначно удаљен од дужнооти решењем среске власти. Илата му је била издата до дана првог разрешења по решењу г. Министровом. Пооле 29. маја ове год., Павле је поново уведен у дужност предоедника опгатине, по пОзнатом наређењу. Покренуто је сада питање: докле Павлу припада плата, јер он налази да је незаконито уклоњени први и други пут, и да му, по томе, припада плата и за све оно време од 4. марта па до дана новог увођења у дужноот.

Моли ое уредништво за потребно објашњење по овоме." На, ово иитање одговарамо : По чл. 14 7. закона о онштинама, уклоњени председници имају право на плату до дана разрегаења, и ако је оно привремоно, а почиње им опет тећи од дапа увођења у дужност, ако би Државни Савет нагаао, да је уклањање било ногрегапо. Плата њихова, ако њнхово удаљење траје дуже од месец дана, припада онима, који их у председничкој дужности заступају по чл. 118. закона о општинама. Према овоме, Павлу не принада ништа на име плате од дана првог уклањања од дужности иа до повог увођења. * * Један председник општинскн ппта: «У члану 112 закона о општинама ирописани су уолови, које.мора иопуњавати деловођа онштински. Између осталих услова стојн и овој: „да није никад осуђиван за злочинства , иреступе или иступе учињене из корисгољубља". Према овоме, може ли бити онштиноки деловођа оно лице, које је било осуђивано на губитак грађанске части за једно дело из користољубља, ма да је ово лице повратило сва грађанска права судским нутем по § 350. кр. суд. иоступка ? По Уставу ово лице може биги и посланик и председник општине. Ако овакво лице не може бити деловођа, онда може лн бити млађи писар, и да ли се за млађег писара сматрају оамо они, где поред њих иостоји деловођа, или се за млађе писаре могу сматрати и сви остали писари по општипама, који нису испунили погодбе за деловође — уираво, може ли која општина бити без деловође V' На ово питање одговарамо : Тачка 3. чл. 112.закона о општинама изречно вели, да деловођа може бити онај, који није никад осуђиван за злочинства, преотупв или иступе учињене из користољубља. Према овоме, не може бити деловођа оно лице, које је било ооуђивано ма кад у животу за дела из користољубља, без обзира на то. пгго сада ужива сва грађанска права. Овано строге погодбе за положај деловође, унео је законодавац у закон зато, гато је иоложај деловође општинског један од најважнијих ноложаја у држави у одношају према народу, па се тражи апсолутна исправност л.уди. Ако овако ооуђивано лице никад не би заступало деловођу у његовим иословима , онда би могло бити млађи писар у оннм општинама где је више иисара. У општинама, пак, где је само један пиоар, ге по томе вргаи све нослове, који припадају и деловођи, он мора имати све погодбе из чл. 112. закона о општпнама, без обзира на то, што се он зове иисар а не деловођа.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Андрију, сива Милана Хаџика, из Дворишга, среза иоцерског, кога је нестало §. овог месеца, тражи среоки начелник актом Бр. 607 6.