Полицијски гласник

ВРОЈ 30 и 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 241

иа га врати у кућерак. Овде поново паде у мукло размишљање. Тешко да је зиао зашто, али мисао да ће Леиа по цео дан бити крај њега на служби, бивала му је све несноснија, ма колико да је гледао да се с њом иомири. Чинило му се као да има да брани нешто њему драго, вао да се когод спремао да му дирне у највећу светињу, те му и против воље набрекоше мишићи у слабом грчу, а међутим му се са усана отрже кратак изазивачки смех. Уплашен одјеком од овога смеха, подиже очп, и у том изгубн везу у мислима. Кад је опет нађе, као да се зари у ону стару ствар. И одједанпут се нешто као густ црн застор расцепи иа два комада, и његове помућене очи добише оштар вид. Одједном му дође у души као да се буди из двогодишњег мртвачког сна, и сумњиво машући главом стаде посматрати све оно, што је зар требало да учини у овакој прилици, и од чега му се коса дизала у вис. Сва она историја натње његовог старијег синчића, коју су утисци из последњих часова могли још само потврдити, јасно му искрсну у души. Обузе га слутња и кајан.е, и поврх тога још као неки срам, што је све ово време пролшвео у срамној трпељивости, небринући се за ово добро створењце без одбране; шта више, неналазећи ни снаге само, да сам себи призиа колико је оно много патило. Са ових представа поред све његове попустљивости, представа које су га мучиле, спопаде га тежак умор, те тако засиа повијених леђа, с челом на руци,коју је положио по столу. Дуго је тако лежао, док неколико пута не викну пригушеиим гласом име „Мииа." У ушима му је брујало, као да је око њега огромна маса воде; пред њим се хватао мрак, он разрогачи очи и пробудн се. Удови су му дрхтали, од страха му пошао зној на све боре, било му је ударало неправилно, лице му је било сво уплакано. Била је помрчина густа као тесто. Хтео је да баци поглед на врата али није знао куда да се окрене. Дрхћући устаде. Њиме је још непрестано владао самртнички страх. Тамо на пољу шуштала је шума као узбуркано море, на прозоре његове кућице ветар је наносио град и кишу. Тил је збуњен пипао рукама унаоколо. За тренут ока дође сам себи као човек који се дави од једанпут блесну плавичаст сјајан пламен, као да је кап надземаљске светлости пала у тамну атмосФеру земаљску да се одмах угуши у њој. Тај је тренутак био довољан па да чувар дође к себи. Он дохвати свој Фењер, на који је на срећу наишао, а тога тренутка затрешта гром на најдаљој ивици украјинскога неба. Најпре тутњећи иотмуло и уздржаио, котрљао се све ближе у кратким, узбурканим таласима као од тула, док се најзад, растући до гигантских нотреса, и преплинувши целу атмосверу, не испразни с тутњавом, дрмусањем и брујањем. Прозори зазвечаше, земља задрхта. Тил је био запалио свећу. Кад се опет прибрао, поглед му први паде на сат. Једва ако је било пет минута до проласка брзога воза. Мислећи да је пречуо сигнал,

он пође брани у колико је могао брзо због олујине и помрчине. Још док је радио око брана, одјекну сигнал. Ветар му поцепа тонове па их расу на све стране. Борови су се савијали и тајанствено крчећи и пиштећи припијали своје гране један уз другога. Одједном се угледа месец, лежао је између облака као бледо златна љуска. Према његовој свеглости видело се како се ветар пробија између црних круна борових. Кнте лишћа по брезама крај насипа повијале су се и лепршале као коњски репови ноћних наказа. Под њима су лежале две линије од коловоза које су, мокре, сјајне, упијале бледу месечгшу на неколико места. (Наотавиће се)

ИЗ АДМИНИСТРАТИВНЕ СЛУЖБЕ четири начелне одлуке Поресве Управе I 13. јуна 1903. год. Чл. 93. Пр.Бр. 1 0493: Паређеља чл. 93. закона о непосредном порезу, не односе се на лица, која на државним касама плату, пензију или издржање примају, а у колико се тиче њихове плате и пензије. П 16. јуна 1903 год. Чл 109. ПрБр. 8437: Новчани заводи и акционарска друштва, која наплаћују порез на принос од улога датих овпм заводима на штедњу. — Чл. 3 9. закона о непосредном порезу, •—• дужни су, да наплаћени порез шаљу дотичним порескпм одељењима у року од 15 дана (чл. 103) рачуноћи од дана, када саставе рачун камате за појсдипа полгођа. За доцније аослати аорез, не аодлеже илаћању интереса за води, јер но чл. 109 у вези чл. 106 за овај интерес одговорни су порески обвезници, а новчани заводи у овом случају то нису, већ помагачи пореских власти, а од пореских обвезника порез овај наплаћен је на време. За оваква одоцноња, према управницима завода, има места примени само казне из чл. 114 закона. III 21. јуна 1 903. Чл. 56. Пр.Бр. 1 1306: Кад један сбвезник из чл. 5 6. I и II групе има две или више радња, минимум предвиђен тим чланом законским, рачунаће му се за сваку радњу, тако, да дотични обвезник мора за сваку радњу платити најмање по 15 динара па име непосредног пореза на принос од радње. IV. 24 јула 1903. Пр.Бр. 1 4865 Знатније штете претрпљене у трговини, када се пуноважно докажу; ако су тако велике да обухватају пословне операције целе једне године, те се не могу покрити добитцима на другим операцијама, но падају на терет капитала обвезниковог, сматрају се као довољан повод за нову оцену по чл. 93 зак. о непоср. порезу. У том ће случају Порески Одбор нретходно цснити, је ли претрпљени губитак такав да повлачи собом и смањење пословних односа обвезникових, и ако јесте цениће поново каиитал, обрт и трошкове свих радња молиочевих. Тако ће се исто поступити и у случајевима кад су губитци незнатнији , али не произлазе из трговачких послова но из других узрока,

као н.пр. у случајевима да се роба уквари и с тога баци, кад изгоре или се потопи, ит.д., и у опште увек кад се по природи штете може закључити, да ће утицати на пословну моћ дотичног обавезника. Но и у свим тим случајевима штета мора бити пуноважно и надлежно утврђена. ★ * * Како су прва и трећа одлука написане у намери , да нослуже као упут пореским властимм , којима су одредбе законске, које се у овим одлукама иомињу познате , то су оне за ширу публику пејасне, кад би их оставили бе.) потребног објашњења. Да би се, дакле, овим двема одлукама користили и порески обвезници, ми ћемо овде да објаснимо и једцу и другу. Дакле: Ио чл. 93. закона о непосредном порезу, :ваки обвезиик, „коме се после извршења разреза пореза промени имовно или привредно стање или зарада, дужан је да у року од трп месеца, рачунајући рок од дана, када се променм десила, подпосе пријаву, са потребним доказима и пријави промену, те да му се према гој промени и гпрез распореди или од истог са свим ослободи. После тога рока, ако би се имовно или ггрииредно стање увећало, поступиће се ио чл. 107 овог закона , а ако је стање или зарада умањена, онда се за текућу иореску годину нећо смањити порез. Како су многе пореске власти мислиле, да ое ова одредба односи и на опа лица, која на државним касама плату иди ггензију примају, то је Пореска Управа одлуком иод I објаснила да се ова закоггска одлука на њих не односи, јер по другим законским наређењима, за њих подносе пријаве надлештва, код којих плату или пепзију ггрггмају, гга то важи и за промене. То је што се прве одлуке тиче а што се тиче одлуке под III. сгвар је у овоме : Многи порески обвезници, нарочито у унутрашњости, раде по две три мање радњице, од којих свака за себе подлежи плаћању пореза. Тако , један ковач у селу ради и коларску радњу и т. сл. Према приносу, који је изнађен и за једну и другу радњу , он мора бити оптерећен за сваку од ових минималном стоггом из чл. 5 6, групе II, алинеје треће, а не ће се спајати припос обеју радња, па да се према томе укупном нрнносу оптерети, ако наравно, принос буде у овим радњама иосебице мањи од суме, која је потребпа за најмању скалу пореску, па да изпесе 1 5 динара.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Један срески писар учинио иам је ово питање : „Павле Анђелковић, из В-ола, тужио је Првостепеном Суду Јована Икића, онд. за наплагу 3 70 динара главнога дуга са 12°/ 0 интереса од 16 априла 1895 год., колико му дугује по облигацији. која је потврђена код среске власти — дакле по јавној исправи. 'Гужени Павле ггориче да је ову облигацију издао, те је, новодом тога поведена ггротив њега кривична истрага за дело из т. 3. § 253. крив. законика.