Полицијски гласник

СТРАНА 282

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35 и 36

(( ЈедВа удата жена потписала је, заједно оа својим мужем и по одобрењу овога, једну об.шгацију, коју су издали своме повериоцу. Како дуг нису платили о року , поверилац их је тужио, и они су осуђени од стране Нрвостепеног Суда, да дуг заједнички плате. Ну, пре него што је власт стипа да дуг наплати дужници оу развели брак код Духовног Суда, и жена се преудала, Моли се уредништво за објашљење: како ће се наплатити овај дуг — да ли од обојице, без обзира на то , што је брак разведен, или је жена преудајом испала из обвезе? На ово питање одговарамо : Пошто је обвеза постала законским путем, у времену кад су дужници били у браку , то она ништа не губи од своје вреднооти, што је доцније брак разведен. Наплату треба извршити од обоје, ако жена има иаквог свога имања по наслеђу или из рапијег брака. ★ * * Један општински писар пита сво: ( ( По члану 88. закона о непосредном порезу, < ( у норески одбор могу се изабрати само они грађани, који у име непосреднога пореза плаћају најмање 30 динара на годину; који нису осуђивани ; који нису под стециштем и, у опште, који уживају сва грађанска права. 9 Настаје сада питање: може ли бити порески одборник онај, који је некада био осуђиван за нечасва дела, али сада ужива сва грађанска права, јер их је, рецимо, повратио судским путем! Слична одредба налази се и у чл. 112. т. 2 и 3 закона о општинама, за општиноке деловође, па и за њу треба дати објашњење. На ово питање одговарамо : На први поглед изгледа мало чудновато, да закон не даје права на пореско одборништво ономе, који је у своме животу један пут погрешио, али после законским путем повратио сва права грађанска, али одредба је, опет, толико јасна, да двоумљења о овоме не може бити. Чим је неко осућиван, наравно за она дела, која се сматрају за бешчастећа, он не може бити порески одборник, па све и да ужива грађанска права. Побуде, које су могле определити законодавца на ову строгост у изузећу , ми смо изнели у једном од прошлих бројева нашега листа, говорећи о значају чл. 112 т. 2 и 3 закона о општинама.

Један општински писар пита ово: оПавле Ђорђевић из Б — зана, осуђен је на неколико година робије, али ое од пре 6 месеци налази на условном отпусту. Како је он по занату ковал, то је он, одмах по доласку у село, отворио ковачку радњу. Треба ли њега оптеретити порезом на ову радњу, и ако треба, онда хоће ли плаћати и порез на личност ? На ово питање одговарамо : Павла треба оптеретити порезом на принос од радње, без обзира на то, што је он на уоловном отпусту. Што се тиче пореза на личност (од 6 динара с главе на главу) њега не треба напла-

ћивати по т. ђ. чл. 74. закона о непооредном порезу, пошто се по члану IV, V и VI закона о условном отпуштању криваца оматра, да кривац и у том случају , кад је код куће, издржава осуду. ★ * * Један срески писар упутио је ово питање: „Премештајући се са службом из округа у округ, ја сам приметио, да многи Првостепени Судови не поступају једнако у питањима кметовских кривица за утају државног новца, нарочито пореза. Тако, неки судови осуђују кметове, кадгод се од стране порезника и полициске власти ванредним прагледом надлежно утврди утаја државног новца, а неки их пуштају, налазећи: да се кривична одговорност може утврдити само редовним прегледом рачуна од стране Главне Контроле, а дотле да не може бити питања о кривичној одговорнооти. Како ово последње може да буде од недогледне штете за државну каоу, то је неопходно потребно, да се ово питање објасни, у које име и престављам ову ствар уредништву, молећи га да оно изнесе своје мишљење по овоме." На ово питање одговарамо: По чл. 154. закона о општинама, полициска влаот, као надзорна, има права да прегледа касу и рачуне општинеког суда у свако доба, где улазе и порески рачуни. И, кадгод она констатује злоупотребу било са државним или општинским новцем , иа се ова прва још и надлежно овери од стране пореских органа, као компетентних, она има права а и дужна је, да поведе кривичну истрагу. У ооталом, ово питање ближе је регулисано одлуком Касационог Суда која гласи: „На захтев господиаа Министра Фииансија, од 24. октобра 1896. године ПБр. 22258, обратио се господин Министар Правде, претписом својим од 28. октобра 1 896 год. Бр. 9745, Касационом Суду с молбом: да се у општој седници Касационог Суда донесе одлука и утврди један правац у питању: „да ли преступна и злочина дела по пореоким рачунима, које нпје предлагала Главна Контрола, може ооим Главне Контроле, и пореска власт извиђати, обезбеђења захтевати и кривце суду оптуживати, по општим начелима кривичног поотупка, а без повреде закона, о уређењу Главне Контроле од 1-. маја 1892. год. у цељи брже истраге и јачег сузбијања тих дела; или сва та права и дужности по томе закону, само Главној Контроли припадају?" (,Одазивајући ое овој потреби, Касациони Суд, у општој седници донео је ову одлуку и . »Полицијска власт као надзорна државна власт, овлашћена је чл. 78. лакона о општинама (сада чл. 141, 142 и 154 ур.), у сваком случају, кад ирегледом и испоређењем рачунских књига примети очевидну и неоумњиву злоуиотребу одговорног рачунополагача, по пореским и непрегледаним рачуиима од стране Главне Контроле, да предузима против таквог лица нужна обезбеђења и кривичну истрагу по законским прописима , па да га по потреби и оуду оптужи; а о свему овоме и да Главну Контролу одмах извести. Овим се ни у колико не крњи право и дужност Главне Контроле, да и она према овлашћењу поменутог законског прописа, може у свако доба преко својих органа преглед ових рачуна и каса извршити а потребне мере за

обезбеђење државних интереса предузимати. Овај двогуби надзор појачаће не само државну контролу, но и у далеко већој мери сузбијати злоупотребе са државном порезом, и отклањати велике штете, које је држава отуда сносила. Тиме се неће доводити у опасност ничије право одбране, јер су земаљски судови по дузкности позвани : да невиног узму у заштиту а кривца казне. Бр. 10144, Из опште седнице Касационог Суда, држате данао 16. јануара 1 8 97 год., у Београду.

Јенап срески писар жали се овако: „По распореду рада, што га је прописао срески пачелник, мени су дати у рад кривични предмети, а уз то и сви увиђаји, који се имају вршнти по судоким наређењима. Ових увиђаја има 5 7, и леже од неколико година, ма да су судови понављали по неколико пута своје раније захтеве. У први мах миолио сам , да се овај посао нагомилао просто пемарношћу мојих претходника, али кад сам сам приступио послу, ја сам видео, да је ово један огроман посао, који ће ми задати оилне муке и одпети много времена. Како је орез један од највећих по иростору, а уз то најврлетнији , а и извиђаје треба чинити скоро по свима општинама, то сам одлазак до места извиђаја има да однесе много времена; а кад се овоме дода сазивање интересованих страна, па суседа, па вештака и т. д. онда треба оставити све друге поолове, који су и важнији и хитнији, па радити оамо ово. Стојећи, овако. пред овим огромпим послом, ја сам , наравно, размишљао о њему више и нашао, да је оуд прилично набацао свога носла на врат полицијској власти, па сам молио г. капетана да пише суду, да увиђаје, који би бар од сада долазили, врши сам, како се овамо не би гомилали. Г. Капетан налази, да се судска наређења морају вршити безусловно, и није хтео прихватити мој предлог. Налазећи, да он овако чиии неправду мени а уз то нагомилава послове у своме надлештву, за које носи одговорност, ја молим уредништво, да оно изнеое своје мишљење по овоме. На ово питање одговарамо: Пајбоље је било, да сте прегли свом снагом, да те извиђаје, који су толико заоотали , свршите што пре, докле није настало рђаво време и зима, кад се они тешко а скоро и никако не могу радити, па да за тако марљив рад добијете похвалу. Али кад већ нија било тако, онда о овоме питању постоји распис госгодина Министра Нравде, од 3. августа 1 88 3. год. Ј\ј 27 56., упућен Првостепеним Судовима, који ово питање регулише и који гласи: „Једно од окружних начелства доставило ми је жалбу среског начелника, како нред њим има читава гомила акта. по којима треба да се чине, по грађанским делима, вештачки извиђаји или оцена на лицу места; како оваква наређења оудска долазе скоро свуда, где год се покаже потреба вештачкога извиђаја, и како со тиме наноси осетпа штета другим службеним пооловима, који искључиво спадају у надлежност полициЈске власти, па ме молио за наређење, да суд у будуће буде штедљивиЈи у тражењу оваквих услуга од среске власти.