Полицијски гласник

БРОЈ 35 и 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 281

Лена је ишла за љим; лице јој је било плаво бело, под очима јој модри колутови. Тил је и не погледа; опа се пак трже кад угледа свога мужа. Образи су му били упали, обрве и брада избрљане, теме тако јој се учини — више седо но пређе. Но целом лицу трагови сасушених суза; уз то нека немирна светлост у његовим очима, на коју се она грозила. Нонели су и носила да би могли пренети лешину. Неко време трајала је гробна тишина. Тила је обузела нека дубока, страшна замишЈвеност. Хватао се мрак. Гомила коза прелазила је преко насипа. Један јарац застаде испред шина. Радознало окрете свој високи врат на овамо, у то машина звизну, а њега као муња нестаде заједно с његовим стадом. У тренутку када се воз хтеде кренути, Тил се сруши. Воз опет стаде, и сад наста саветовање шта сад да се ради. Решише се, да мртво дете на кратко време однесу у чувареву кућицу, а место њега кући да однесу на носилима чувара, кога ничим нису могли да поврате. И тако и би. Два човека понесоше носила , на којима је био онесвешћени Тил, за њима је Лена, јецајући без престанка, с лицем окупаним у сузама, гурала кроз песак детиња колица. Између борових грана, на ивици шуме, лежао је месец као каква огромна пурпурна лопта. Што се више пео, све се више смањивао, све је више бледео. На послетку је лебдео између дубраве као каква лампада, бацајући кроз све пукотине и продоре на крунама своју мртву светлост, која је мртвачком бојом озаравала лица ове групице, што је корачала све даље. Живо, али опрезно, ишло се напред, сад кроз густи расад, а сад опет кроз пшроке, високе, густе забране, у којима се бледа светлост била скупила као у какву велику, мрачну тепсију. С времена на време онесвешћени би закркљао или стао бунцати. Више пута би стиснуо песнице, па затворених очију покугнавао да се усправи. Имали су муке док су га пренели преко Шпреје; морали су још једанпут прећи на другу обалу да пренесу и жену и дете. Пењући се уз малу узбрдицу у сеоцету, сретну неколико мештана, који одмах разнеше глас о несрећи која се догоднла. Скупи се цела колонија. Угледавши своје познанике, Лена поново удари у кукњаву. С муком узнесу болесника уз узане степенице у његов стан, па га одмах положе у постељу. Радници се одмах врате да донесу мртвога Тобнјицу. Стари искусни људи рекоше јој, да му мете хладне облоге, и Лена их одмах опрезно послуша. Мету убрусе у кладенац, хладан као лед, па их стаде мењати чим би се загрејали на врелом челу онесвешћенога. Плашљиво је пратила болесниково дисање, које, као да је са сваком минутом бивало све правилније. Напрезања, што их је преко дана имала, јако су је истроши^а, те се реши да мало проспава, али се никао не могаде смирити.

Све једно, склопила очи или их отворила, без престанка су јој се нред њима ређали догађаји из прошлости. Мали је спавао. Она се је за њ и нреко свога обичаја мало брипула. У опште узев, постала је са свим друга Јкена. Нигде ни трага пређашњега пркоса. Јест, с њом је и у сну владао овај болесни човек безбојнога лица, које се сијало у зноју. Месечеву лопту покри облак, у соби завлада мрак, и Лена је чула само још тешко али правилио дисање свога мужа. Премишљала је да ли да запали свећу. Некако је хватала језа у овој помрчини. Кад хтеде да устане , осети удове тешке као олово, очни јој се капци склопише, она заспа. После неколико сати , кад су се људи враћали с мртвим дететом , нађоше врата на кући широм отворена. Чудећи се овоме, иењу се уза стеиенице, у горњи стан ; врата и на овоме широм отворена. Викнуше жену неколико пута по имену, али никаква одговора. Најзад запалише о зид жижицу, и кац она прасну угледаше ужасну пустош. »Убиство, убиство!" Лена је лежала у својој крви; Лобања јој расцепљена, лице јој се ие распознаје. »Убио је своју жену, убио је своју жену«. Стадоше трчати тамо амо као без главе. Дођоше суседи, један натрапа на колевку. „Господе Боже" па се тргну, блед, поглед му укочен од ужаса. У колевци је лежало дете с расеченим вратом. Чувара је нестало; тражише га исте поћн, али без успеха. Сутра дан нађе га чувар, који је био на служби где седи на сред шина на оном истом месту где је Тобијица био прегажен. У наручју је држао сиву шубарицу и миловао је без престанка као нешто живо. Чувар га стаде распитивати, али не доби никаква одговора, и ускоро опази да има иосла с лудим човеком. Чувар на Блоку — извештен о овоме затражи помоћ. Сад неколико људи покуша да га лепим речима уклони са пруге; али забадава. Брзи воз, који је у ово време ишао мораде стати, и тек је персоналу са воза пошло за руком да силом уклони са пруге болесника, који сад стаде ужасно беснити. Морали су му везати и руке и ноге, и један га жандарм спроведе до берлииског истражног затвора, одакле је још истога дана био преведен у одељење за сумануте. При предаји је још држао у рукама сиву шубарицу и гледао у њу брижно и нежно. С немачког Б.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински иисар учинио је ова иитања: I. „Дпа сељака иа моје општине; осуђена су на две године затвора и по 1 годипу полициског надзора, због крађе. Пре него што су казну издржали, били су усдовно пуштени кућама.

Пре неколико дана суд је добио извешће од дотичиог завода, где су казну издржавали, да су ови осуђенвци помиловани. Часг ми је учтиво умолити уредништво за објашљење: је су ли ови осуђеници помиловаии и од издржавања полицијског надзора ?" II. а По §. 15. и 16. полицијоке уредбе, жалбе против пресуде или решења општинског суда, изјав.1)ују се у року од три дана, а продају со оној власти, која је пресуду или решење изрекла. По §. 16. II. става грађан. суд. поступка, жалба предата пошти на иовратни рецепис, сматра се да је и самом суду предата. Молим уредништво за објагањење : важи ли пропис §. 16. грађап. суд. иоступка и за жалбо против иступпих општипских пресуда, и на послотку : може ли се рачунати, да је жалба благоврсмена и опда, кад се пошти благовремепо преда на прост рецепис, или ће се у том случају рок рачунати од дана, кад жалба дође дотичној власти. Ово последње објаснити за жалбе и по грађанским и кривичним предметима, јер се жалбе махом предају на прост реценис, па ииак по негде, у колико ми је познато, неке власти рачунају рок од дана, кад је жалба дата пошти и ако на прост рецепис? На ова питања одговарамо : I. По §. 3 7. под в. кривичног закона , одређено време полициског надзора иочиње тећи од времена издржане или опроштене казне. Из саме ове законске одредбе види се, да надзор у опште не може бити предмет помиловања, јер то у ствари и нијо казна, већ једна од мера предострожности, да се очува лична и имовна безбедност грађана. И, како се разложно може рачунати, да они, који ое раније враћају са осуде по праву помиловања, нису раскипули са свима својим злим навикама, то долази надзор, да прво онемогући њихова ноћна тумарања и искушења да понова уђу у зло, а друго да као једна тешка мера изазове размишљање и тежњу рђавих људи, да прекрате са злим навикама. II. У бројевима 10, 28 и 29. нашега листа, од прошле године, ми смо довољно објаснили питање о подногпају жалаба по §. 15 и 16 иолицијске уредбе, а у броју, пак , 4 5 од исте године, питање о жалбама по грађапским општинским пресудама. Према овоме, сада нема потребе да о томе понова говоримо , већ упућујемо и пигача и све остале, којима је ово питање нејасно, да прочитају поменуте бројеве, па ће знати шта им треба. Сада само толико додајемо, да жалбе, дато пошти на повратни рецегшс, нису равне жалбама датим на прости рецепис, јер се овом другим рок рачуна од дана кад су иошти иредате, а онима на прост рецепис од дана кад су код дотичне власти примљене. ★ * * Један срески писар пига ово: