Полицијски гласник

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 311

III. Као што омо оиширно објаени .Ји у 33 броју нашега шста од прошле годиие, између оца и сипова не ностоји задружни одношај, о коме говоре §. 57 и 507 граћанског закона, па онда наравно, за њих не важе ни наређен.а §. 517 грађан.закона, која говоре о задругама. Нрема томе, ни малодетан ни пунолетан син, нема никакво право на имање свога оца за живота овога, нити може тражити деобу са овим оне имовине, која се затекне до дана пунолетства. Имовина, пак , која се стекне после пуполетства, може бнти предмет снора, јер се узима, да је од пунолетства настао прећутни задружни Одношај. * * * Један општински писар пнта ово: /Гома Павловић, тежак из Црвења, тужио је општинском суду Павла Петрикића, тежака из истог места, за повраћај пореза од године 1896 па све до данас, на имање, које је погрешно пренесено на њега по књизи „Б 0 , са имања поменутог Павла. Позван Навле, да по овоме да своју реч, изјавио је: да он не ће да плати Томи тражепу суму из два разлога. Прво што Тома није задуживан његовом кривицом , већ погрешком власти, па ако је што држава неправедно од п.ега паплатила нека од ње и тражи, а друго, ако држава, велп, буде сад накнадно тражила порез од њега — Павла — он ће се бранити застарелошћу. Моли се уредништво за објашнење: Застарева ли повраћај пореза као што н. пр. застарева наплата по чл. 126 закона о норезу за 5 година, и да ли Павле у опгате мора вратити Томи ону суму, коју је он, у низу година, дао држави за његов рачун и на његово имање!" На ово питање одговарамо : Ако је Тома оптерећеи порезом на Павлово имање грешком државних власти, и без икаквс кривице Павлове, онда Павле није дужан да му накнади ову штету, већ држава, чија су органи криви. За повраћа] оваквих погрешних задужеља нема рока но чл. 122. закона о непосредном порезу, и Тома може и сада тражити од државе, да му врати погрешно наплаћене суме. Наравно, да сада држава има да извиди: има ли какве кривице до Павла, што до сада није илаћао порез на имање о коме је реч, па ако се утврди: да је он ово намерно прикрио , оида ће он бити кажњен по чл. 24. закона о иопису људства и имовине и чл. 111. закона о порезу. * * * Суд општине средњевске, у орезу рамском, актом својим од 20. ов. м-ца Бр. 1606, пита: (( Кад један отац има три сина, па хоће да их подели, тражећи, том приликом, суделовање и општинског оуда, јер један син не ће да чује зе поделу, шта онда има да ради општински суд, и да ли ће бити одговоран, ако по пореским књигама учини измену и порез подели свима према новој подели ?„ На ово пигање одговарамо : Као што смо папред, одговарајући на питање под III казали , између оца и сина нема

задруге, нити син може силом остати у кући очевој, ако је само пунолетан, и по томе мало вреди то, хоће ли он пристати на деобу или не, кад је отац решеи да ову учини, дајући, на тај начин, оиновима још за живота имање, које им не би морао дати. У томе случају, суд би могао да прими протоколарно изјаву очеву и осталих сннова о деоби. па да их према имању , које им је припало, задужи порезом, старајућп се, да остане ипак она иота сума, која је била и док је имање било у заједници. Ако онај један син не би хтео да прими имање, које му је деобом припало, онда би тај део, у погледу пореза, остао и даље на првом сопственику. Ако би, пак, он покушао да силом остане у ономе делу имања, који му деобом није припао, онда би општински суд, на захтев оца, имао права да га силом изгна из тога имања. * * * У овоме смислу учинио је пигање и писар општине бованске, коме нека на исто послужи као одговор онај одговор, дат на предње питаље и оно под III, са тим додатком, да синови могу узети оно своје имање, које оу по дозволи оца купили на своје име, и од истог имају тагшју. * * * , Један општински пиоар пита ово: в Као и свима осталим граћанима, који иорез плаћају, тако је и нашем г. учитељу разрезан прирез општински, из којега се један део издваја на подмирење школских пот.реба. Кад је овај прирез затражен од г. учит;ел>а, он га није хтео платити. изјављујући: да учитељи не плаћају школске прирезе по закону о осповним школама, те је, тако, та сума остала ненаплаћена. Моли се уредништво за објашнење: да ли су учитељи заиота ослобођепи од плаћања гаколског приреза или не, и како ће се наплатити прирез од нашег учитеља, ако га он мора платити ? 8 На ово питање одговарамо: Прирез, који се купи у једној школској општини за подмирсње школских погреба, саставни је део опгатинског прпреза. Од плаћања овога приреза учигељи нису ослобођени ни једним законом, као год што ниоу ослобођени ни од плаћања окружног школског приреза, који се, по чл. 102. закона о школама, разрезује на свепореске главе у округу. Према томе, и г. учитељ, о коме је реч, мора да плати разрезани му прирез. Ако он сам не би хтео то учипити драговољно, онда треба писати власти , код које он плату прима, да ову наплату изврши.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Драгомир — Драги — II. ЈовановиК звани а Чик а Перин с( , и Ланта—Паиа БлагојевиЦ из Лесковца, оптужени због поншптаја ствари и противстајања власти код прв. суда у Лес-

ковцу, по извршеном делу оба су 14. сеитембра побегли пз Лесковца незнано где. Драгомир је повисок, смеђ, обрва плавих, косе п.ЧНв', носа затубаста, очију великих и граорасЉх, кратких малих бркова, уста широких, обријан. добро развијеп плећаст. Панта је обично рн*вијон, оредњег раста. црномањаст, косе и обрва црних и састављених, очију црннх жмиравих, носа затубаста, усана дебелих и развучених, бркова малих, црних, браде нема; од одела има па глави шивену капу од гаајака, жакет и панталоне све избледело, те је више зеленкасте боје, на ногама ципеле. Моле се све полицијске властн, да напред именоване живо потраже, и нађене спровсду нрвостепеном суду у Лесковцу, с поаивом на бр. 15385. УБр. 29178. Непознати крадљивац, 23. септембра ове год., угаао је у стан Илије К. Зарића пензионера овд., и пз ормана украо је ове ствари: један женски златан ланац плетен, дугачак 30 до 3 5 см.; јсдап златан медаљон средње ве.шчино, на коме се налазе две лаворове гранчице са 4 комада бисера; једно златно срце са две унакрсне гранчице, на којима се налази 6 ком. ситна бисера; један златан женоки ланац, плетен, дугачак 35 — 40 с.м. а дебео 2 — 3 м.м.; један »латан прстен са илавим, четвороугалним каменом ; један иерорез са седеФским корицама од 3 сечива, маказама и турпијом за нокте. Све ствари вреде по казивању оштећеног 200 динара. Моле со ове полициске власти, да живо потраже крадљивце и покрађу, и нађене спроведу Управи града Београда, с позивом на бр. 2901 1. Милан Цветковић, келнер, ноћу између 20 и 21 септембра ове год. извршио је на опасан начин крађу своме газди Милораду Нешковићу, механцији из 1'. Милановца и том ириликом однео му: 90 дин. у готовом новцу, један никлени сат, кожни новчаник, табакеру од алуминиума са мопограмом, ({ М. Д". Крадљивац, који је одмах по извршеној крађи побсгао, има 18 — 20 год., средњег јс расга, дежмекаст, широких образа, очију плаво-зелених, косе смеђе, у оделу је од црне материје. Начелство округа рудничког актом Бр. 7616 моли све полпциске власти да Милана у својим домашајима жнво потраже и о резултату га известе. Акт Управе града Веограда Бр. 289 4 3. Непознати крадљивац, украо је Сими Милетићу, тежаку, из Шалудовца, са паше две краве. Једна је длаке чисто беле, стара 3'/ 2 год., рогона великих и на врху повијених, без роваша; друга је длаке плавкасте, стара до 3 '/„ год., рогова виластих, без роваша. Моле ое све полициске власти, да крадљивца и покрађу живо потраже и нађене спроведу пачел. сроза параћинског, с позивом на Бр. 1 5 03 1. УБр. 29254. Но1.у, између 23 и 24 септембра тек. год , три неиозната зликовца , напали су на салаш Јована Костића из Горњана, и том приликом отели и однели војничко одело и оружје љсговог оина Петра, војника П-ге коњич. батерије. Једап од зликоваца изјавио је нападнутима да је он чувени хајдук Дука из Шумле. Ои је средн.е величнне, пошигакав, стар 2 5—-30 год, ? у лицу црвен, бркова плавих и танких, брија се, у оделу је сукненом. Опис друга два зликовца иеиознат је. Начелник среза поредког актом Бр. 6 053 моли за најживље тражење оврг зликовца. Акт управе Београда. Влагоја, сина Јована 'Бокића из РакинМа, кога је изненада нестало 13. августа тек. год-,