Полицијски гласник

СТРАНА 310

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

6РОЈ 40

то дочекати — — — — — — — — Ј3[1аћам се из .царка. Ствар . је испала иреко очекивања. Као што сам и предвиђао, д-р се није задовољио да само прочита шјс.чо. Нала.зећи, да би га садржина истог адрла компромитовати, он га је украо исто оиако, као год и пнсмо јадног Жана Контпја Ах, још ове ноћи нграће се главна партија Да ли ћу бити у могућности да довршим овај мој дневник, или су ово, може бити, последње речи које исписујем. Свега још неколико часова и бунар Ке, надам се отпочети да уздише. Ах, да ли ће доћи ? — — — — — — — — — —•

Петак 10. новембар. Главна аартија одиграна је и ја сам је добио. Цела ствар овако је текла: Пошто смо извадили карте, кренули смо се синоћним последљим возом за Шатовије. Новост о двобоју беше се увелико распрострла по целом граду, па је с тога на отаници било ваздан радозпалаца. Ни д-р ни његови сведоци не беху у возу. Они су, дакле, били одложнли свој одлазак за данас. Једна но једна од мојих иретпоставака оствариваху се, па ипак оам се још плашио. Тешко ми беше веровати, да ће један толико интелигентан човек, као што беше д-р Грппде, пасти тако певешто у клопку, коју му бејах нрнпремпо. Бојах се, и то озбиљно, да сва његова досадања невештина није само маска, да ме што више изигра и што сигурпије сатре. Па још, ако ми у последњем тренутку приредн неко велико изнена^ење, а он је способан за еве, онда је свршено и са мојим проФесорскг.м положајем и са мојим докторатом, што другим речима значи: са целом мојом будућношћу.,. И сама помисао на ово ужасава ме.... Мој план, међутим. беше врло прост. Пошто сам навео д-ра да чита писма, која сам упућивао г-ђици Жилијети, нагласио сам, у иоследњем од њих, опасносг која му је претила, али сам му у исто доба показао нут и начин, којим је може отклонити. Било је са свим нриродно; што је доктор у украо ово писмо, а још природније што је мој бунар, на један сат после нашег одласка из Сен-Жилијена, отпочео уздисатп. Из украђеног писма д-р је видео да ћу још спноћ отпутовати у Шатовије, а о томе се, без сумње, уверио и од сведока очевидаца. Иишта му, дакле, није сметало, да ради целе ноћи у потпуној сигурности. Пут у моју собу био му је већ нознат, а ту, на столу писаћем, налазио се страховпти докумеиат, који је прво требало уништити, па тек онда мене убити —

Према утврђеном нлану, ја и моји пријателзи сишли смо са воза на првој железиичкој станици и убрзаним корацима похитамо у град. Захваљујући густој помрчини, етигли смо неопажени у мој стан и затворили се у подруму, по што смо претходно поделилп улоге. За сваки случај ја сам се бЈЖбдео револвером и једним конопцем за вУзивање. Решено је било, да се д-р по иг№ но то жив ухвати и, тек у крајњем ("•лучају, да се употреби оружје. Прођоше већ неколико часова у нестрпљивом очекивању. 11о што смо, из обазри-

вости, морали угасити лампу, то је у подруму владала густа помрчина, која је наш трагични положај чинила, у неколико, и мистериозним. Бунар, међутим, не престајаше уздисати. Од његових уздаха сличних шапутању невидљивих бића, језа нас подузимаше у овој иоћној тишини —• — — — — — —• Ноћ је све више и више измицала, а од д-ра ни помена. Већ почесмо очајавати, кад се о.дједном указа слаба светлост на тавану, изнад отвора бунарског. Тешко је појмити чудновати утисак, који је ова светлост на нас учинила, стављајући нам до знања: да је предмет нашег очекивања паклени убица старог Гранде-а ту, испод наших ногу, и да ће скоро бити пред нама. Светлост на тавану играше се; анак да се убица креће — пење на површину, Свега још неколико нестрпљивих тренутака и кроз отвор бунара појави се једно маскирано лице, за овим широка плећа, па онда труп, после чега д-р са највећом обазривошћу искочи из бунара. Тек што је стао на суву земљу, шест снажних мишица спустише се на њега и ои постаде наш заробљеник. Једним страховитим и скоро неириродним напором нокуша д-р да се ослободн наших мишица, али кад у томе не имаде успеха, предаде се субини и допусти мирно да му вежемо руке. За сво ове време није пала ни једна реч ни од наше ни од његове стране. Тек кад се виде везан и оборен на земљу, убица зашкрипа зубима и, обраћајући се мени, изговори презривпм гласом ове речи: — Добро је одиграно, господине. Честитам. Жалим само што се данас не можемо наћи у Шатовију. Сматрао сам за понижење, да па ово ма пгга одговорим. * * * Чим је власт извештена о пропасти докторовој, извршила је одмах најбрижљивији претрес његове куће и том приликом нашла велики део новчаница убијеног Гранде-а. Истрага. је даље текла својим редовним током и сви с нестриљењем очекују праведну осуду дотичног доктора и свечану рехабилитацију невиног Жана — — — —

А тамо доле, у заклону подрума, бунар и даље лагано продужује своју монотону мелодију која ће, надам се, ускоро са свим престати на велику радост старе Моне —

С француског Д. Ђ. Алимпић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Једаи општиноки пиоар пита ово: I. „Једно лице има, по правој мери. 2*90 хек тара земље и кућни пдац. У кући има сина од пуних 16 година. Како је сопственик овога имања склон пићу, он мало води рачуна о своме сину , и пошто

пото хоће да прода једну једину ливаду , која и има вредности у поменутом имашу, јер је све остало прљуша и рид. Њгов сип модио је да му се стане на пут, пошто, вели, он нема довољно земље , ко;а би му као земљоделцу остала у смислу §.471 грађ. суд. поступка, јер ливада износи 1 хектар, те би му, ио продаји ове, остало овега 1-90 хект. а то је за две пореске главе, где наравно, убраја и себе, педовољно. Шта ће да ради општ. суд, кад сопственик имања затражн уворење или, ако донесе пиомено на потврду да је ливаду дао у реум 1". II. „Како одговара и како ое казни оно лице, које врши какву службу, код којега застари иресуда, којом је извеспо лице осуђено на затвор за једно иступно дело?" III. Кад је §-ом 517. грађанског закона предвиђепо, да задругар, пооле навршене 15 године, има иотпуно право на део имања са осталим пунолетним задругарима, може ли, онда, отац да спречн овакво право своме сину , који има преко 2 1 године, ако би се он хтео делиги од свога оца, не давши му ништа од имања, и ако може зашго, кад горње наређење онако говори о задругарима ?" На. ова питања одговарамо : I. Но §. 471. грађ. суд. поступка, земл,оделац не може ни сам отуђити, иити му се може за нрииатне дугове продатп кућа с плацем и пет дапа зсмље, рачунајући у даи орања 1 000 кв. хвати, укупно, дакле, без кућљег плаца 8000 кв. хвати. Кад се 8000 кв. хватн преобрате у метре, односно хектаре, опда један земљоделац треба да има 3 хсктара и нешто више. Према овомо, лице о коме је реч, и које има свега 2-90 хектара, не може отуђпти ништа од овога зсмљишга , све и да нема вишо задругара. У овои даном случају, отац би могао продатц сав вишак, преко онога, што њему лично мора осгати као земљоделцу, јер се син не рачуна у пореске главе, пошто није уведен у пореске књиге као пореска личпост. Како у питању стоји и напомена; шта ће еуд радити, ако дотнчни изјави , да је земљу дао у реум, ми му одговарамо, да такву оовезу не мора нотврдити, јер је и реум једна врсга отуђења противног §. 471 поменутог закона, те се такве иснраве пе могу потврдитп као противзаконе. II. За застарелост кривичних пресуда. општииски и државни службеници могу двојако одговарати — дисциплински и кривично. Кад год се не утврди : да је општински орган намерно пустио да каква казна застари, него је то било случајно и нехотично, онда долази диоциплинско-административна казпа из чл. 165 закона о општинама. Кад се, пак, утврди : да је општински орган наваличпо ишао на то, да пресуда застари, опда се он казни по §. 128. кривичнога закона, који такве случаЈеве предвиђа.