Полицијски гласник

БРОЈ 40

Млади човек погледа у сат. „Сада је пет сати с( , рече он и диже се, »дакле сутра! (( После многог грљеља и љубљења растадоше се. * * * Сутра дан по ручку питала је Вера Николајевна свога мужа као и увек: „Дакле, татице, ти ћеш се извесно мало одморити?® »Нећу, мила моја, немам данас таквог расположења за одмарање. Знаш шта, радо бих се мало прошетао по башти". »Шта ћеш тамо, татице, по овој хладноћи ? к »Али молим те, данас је баш прилично топло®. »Кажем ти, да те нећу пустити да идеш; не дам ти, не дам ти, не дам ти! Ни мало не пазиш па себе®. »Е баш ћу у пркос да изађем. дете моје... Хоћеш ли да се кладимо? Видећемо ко ће добити опкладу". „Добро, видећемо, видећемо! За тим се диже барон са столице. Вера Николајевна погледа усат; било је пет минути прошло пет ... Млада је жена била збуњена у највећем степену. Шта да ради? Нјотро седи сада тамо и очекује је. Па ипак није смела да губи времена. Наслони се на руку свога мужа, и обоје одоше из салона. Барон изабра баш ону алеју где се његова жена дан пре тога љубакала са оним младићем. Ту је био и хладњак. Вера је Николајевна хтела да скрене у другу алеју, али је барон задржа. »Хајдмо у хладњак!« предложи барон. »Какви су ти то данас- прохтеви?" узвикну бароница љутито. и Г1а шта је то баш тако чудповато; никада нећеш, срце моје, да ми учиниш по вољи (( . По том је одвуче барон скоро силом у хладњак. Кад су откључали врата, он пређе преко прага, али застаде на један пут као запањен. У дну хладњака седео је на софи са свим комотно један човек и пушио цигарету. „Господине", поче барон, али се у том тренутку продера бароница: „Лопов! Лопов!" и паде онесвешћена на земљу. »0, Боже мој, воде, воде!" викао је барон и потрча у кућу. »Шта то треба да значи, Вера, што си дошла амо са својим мужем?" упита је млади човек љутито, када се муж удаљио. Вера Николајевна скиде брзо са руке гривну и даде је овоме. „Узми и бежи одмах, за име Божје!" Он узе поклон и нестаде га истога тренутка из хладњака. Вера је Николајевна лежала на земљи, очи упрла у небо и. задовољно се смешила. Но кад је чула убрзане кораке свога мужа, она склопи очи, стегну уста и уозбиљи се. Барон дође са читавим [арсеналом Флаша, Флакона и Флашица. Клече поред ње и поче да је повраћа, држећи јој под носом час једну, час другу Флашицу. Најзад отвори очи бароница и упита гихо:

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

„Где сам ја? (< »Овде, ту у хладњаку, срећо моја! (; »У хладњаку, ах да, сећам се . . . Ту је био неко; да, да, лопов! Јао, ја се плашим, имам грдан страх; хајдмо брзо одавде, брзо! (( Она се диже и с великом муком довуче се до соФе. Правила се уморном и саломљеном, трљајући чело својим лепим ручицама, као да се хтела нечега присећати. Кад јој је поглед пао на један пут на ручицу, она узвикну ужаснута: »Ах, моја гривна!" „Шта јо с њом? Р1емаш је? (( »Моја гривна, моја гривна!« »0, Боже мој, опрости ми, срце моје, то је моја кривица; њу је свакако украо лопов од тебе када сам се ја удаљио". »Татице, неваљали човече, што си одлазио од мене? Каква штета, гривна је била тако дивна!" »Но сада ми опрости, опрости и не буди љут на мене; Купићу ти још сутра другу гривну, која ће бити куд и камо лепша. (< Тако је и било; сутра дан је добила Вера Пиколајевна много лепшу гривну; али жртва је била залудна, јер лепога младића никада више није видела. То је била варалица, која је стскла лепо имање, користећи се састанцима са женама жедннм љубави, иревео Д. Бакић

БУНДР УЗДНСДЈД ^РИМИНА^НА НОВЕ^ДА од ЈЧЛаКеима Одувна. (Свршетак) —- Сутра у подне као и обично , а за тим јога лакше: оставите нас. Док се Жилијета журно удаљавала у правцу ка замку, дотле д-р понова подиже руку на мене. Задовољих се, да га одмерим једним презривим погледом и дамудобацим: — Изгледа да вам је већ прешло у навику убијање људи. Ове речи ошинуше га јаче од најстраховитијег корбача. Бол је био толико јак, да за неколико минута није могао проговорити ни речи, већ је само бледео, зеленио и шкргут. о зубима. С тешком муком успео је, најзад, да промрмља ово: — Један од нас двојице сувишан је. — И ја сам тог мишљења, добацих му у иронији. — Не гоните ме у крајност, господине. Опет вам понављам, да један од нас двојице мора ишчезнути. А ја вам, опет, велим, да се увек стављам на ваше потпуно расположење, одговорих презриво д-ру и окренух му леђа. Још овог истог дана телеграФисао сам двојици старих пријатеља: Херму и Аржилу и молио их да одмах дођу и помогну ми у једној важпој ствари. Ако ми план у свему испадне за руком, добићу партију пре 48 часова, а сад на посао.

СТРАНА 309

Д-р зна, да ће сутра у подне бити остављено на уобичајеном месту једно пнсмо. После дужег размншљања о садржина истог, спремио сам му, најзад, ове ретке: Љубљена Жилијето, — Хитам да те известим о ономе, што се после твога одласка догодило. Сутра ћу се тући са мојим мрским иротивником у Шатовију, на иеколико миља одавде, камо полазим још всчерас на преноћнште. Буди без страха за мене, обожавана девојко. Ја имам и сувише поуздања у себи; ја тврдо верујем, да ћу из ове борбе изаћи као победилац и у награду зато примити ■гвоју руку. — При свем овом, ја налазим да треба предвидети све могуће евентуалности, иа с- тога те молим да се, за случај несреће, обратиш старој Мони и од ње захтеваш једно запечаћено, и на твоју адресу упућено писмо, које се налази на мом писаћем столу. У овом нисму налазн се детаљан дневник о злочину извршеном у моме садањем стану, у чију сам тајну посвећен једним чудноватим случајем. И ако ове моје забелешке не почивају на позитивним доказима, ипак ће претпоставке, које се у њима налазе, бити довољне једном вредном стручњаку да допуни моју истрагу, те да, на тај начин, залуталу правду изведе на прави пут. — Опрости што ти о овоме не могу више казати. Има ваздан тајни које се не могу новерити хартији, а и моја је једна од ових. Могу само то напоменути, да ћете овај дневник, ако ме мој инстинкт не вара, ослободити за свагда мрских ти гоњења од стране једнога човека, ти ћеш већ видети кога.... — У тренутку, када сам ово писмо, које је, може бити, последње, хтео метнути у куверат, обузело ме је неисказано узбуђење. Ах, допусти, драга моја, да ти, ма и у мислима, помилујем плаве витице. Не, не. Ја ти не кажем збогом. До виђења и опет до виђења — — — — ■— — — — — —

Неоспорна је ствар, да је ово моје писмо било написано и сувише ватрено, али сам, тако исто, и ја био уверен, да оно неће доспети у руку адресанту. Моји иријатељи приспели су вечерас у 10 часова веома узнемирени. На њихова нитања о узроку двобоја између д-ра и мене, упутио сам их на стриљење до сутра, и упутио их, да се што пре састану са сведоцима противннка. Овлашћени су да приме све њихове услове, само да двобој буде прекосутра изјутра и то на нгго удаљепијем месту од Сен-Жилијена, по могућству у Шатовију. Мој проФесорски положај неминовно је захтевао да се овај двобој што пре и са што мање јавног скандала сврши. А сад је право да одморимо мало наше живце. Спавајмо.... , * * * Чегвртак 9. новемоар. Услови двобоја утврђени су. По мојој жељи борнћемо се са мачевима. Само још да ствар са писмом испадне добро. Једва чекам да се састанем са Жилијетом, те да видим шта је с њим било. Састанак је заказан за подне. Ко ће