Полицијски гласник

СТРАНА 326

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БК)Ј 42

грр ирб х|лажашс од вас моју главу. Шта, стари друже, ти не велиш: није? То не би ни би}ц> тако лако могуће, видите; док је он етарца давио, ја сам му џепове претресао, ха, ха, хаТоме се чудите? Ама погледајте само ове људе! Ах, ви нисте више порди, моје добричине, покуњили сте носеве, дрктите и бледите. Јамачно признајете у себи, да сте се сами издали својим мотказивањем против Мотоа, кога се хтедрсте отрести, и да ће нам сад свима иста гилотииа одсећи врат. »Господине председниче! То шго вам кажем, истина је: можете сасвим мирно вероваги. Сви смо ми такви у Буле-Бланшу; а то је, тако ми Бога, лако појмити. Две миље унаоколо око нашега брежуљка нема добре земље, ништа сем корова и бодлзикава џбуња с једне стране, ништа сем песка и камења с друге. Овде-онде мале, закржљале брезе, или борови, који се покуље и неће да расту. Чак ни купус не успева у нашим вртовима. Како да се живи на таквој земљи? Наравно, пошто није далеко до шуме, отпочиње се крађом дивљачи. Покадшто доноси и то штогод, али и ту има мртве сезоне. А да и не говорим о шумарима и чуварима, који нас гоне, о суђењу и о апшењу. Боже мој, хапшење се може још и отрпити! Бар се има шта јести, а могу се и замке плести за време, кад се опет стане на слободну ногу. „Питам вас, господине председниче, шта би ви радили на нашем месту? Радити где год ван места? Ићи у службу закупцима?.... Али кад неко каже да је из БулеБланша, то је управо као да се долази из пакла. Е, па ту се онда мора красти, јер се живети мора. А кад се већ неко одлучио да краде, мора се одлучити и да убија. Једно не иде увек без другога, тако је то обично. Све вам ово причам због тога, да знате, шта значи то Буле-Бланш, и да је кривица већином до власти, које се никада о нама не баве, и које нас одсецају од живота, као да смо бесни нси или кугом заражени. »Сад да пређем на ствар! „Управо пре годину дана сам се оженио а моја а;ена остаде већ у првоМ месецу трудна. Ја сам размишљао... Добити дете и одржати га, кад човек и сам нема шта јести, будалаштина је. Треба то уклонити са света, рекох својој жени. А баш у нашој близини постоји нека стара скитница, која се разуме у тим вештинама. Дадох јој два зеца, а она за то донесе мојој жени траве и прашка и смути од тога Бог би је знао какву кашу. Не поможе иишта, баш нишга. Покушали смо с тим више од двадесет пута, али без усиеха. »Баба нам рече: »— БудиТе без бриге, оноје већ мртво, уверавам вас, да ће мртво доћи на свет." »А пошто је она у околини важила као веома искусна вештица, нисам се даље узнемиравао и тешио сам се: Па добро, доћи ће на свет мртво. „Али је она лагала, матора варалица, као што ћете већ чути. „Једном ноћу, при јасној месечини, убијем ја срндаћа. Враћао сам се кући са срндаћем на леђима, сасвим задовољан, јер се не могкс сваке ноћи уловити срндаћ. Било је

отприлике три сахата кад сам стигао кући. У соби беше светлост. То ме зачуди; закуцам на врата, која су увек изнутра зашипљена, кад нисам код куће. Нико не отвара. Закуцам још једном и то јаче. У то зачујем, прво неко тихо пискање, затим клетву, па онда како се неко тромим ходом и несигурним корацика вуче преко пода. И — шта видим? Моја жена, пола нага, бледа као смрт и сва крвљу умрљана.... „У први мах сам помислио, да ју је неко хтео убити, али ми она рече: »— Не вичи, сметењаче, зар не видиш да сам родила?.... с( „До сто ђавола! То се могло сваког дана очекивати, а и било му је време, па ипак — у том сам тренутку на све друго пре помислио него на то. »Уђем унутра, бацим срндаћа у буџак, обесим пушку о клин и упитам своју жену: „— Је ли бар мртво?« „— Ах, дабогме, мртво! Погледај само! а »И ја опазим, како се на кревету, усред крвавих дроњака, вије мало крваво тело. Погледам своју жену, она погледа мене; пет минута смо стајали тако ћутећи. Међутим, морало се на нешто одлучити. „— Јеси ли викала? упитам жену". „— Нисам". Јеси ли чула кога год да се око куће шуња?* »— Нисам". ^ Зашто си осветлила собу? С( Тек на два минута пред твој долазак запалила сам свећу". »— Добро јо> „Онда дохватим дете за ноге и брзо га лупим о главу, као што се ради са зечевима. Затим га стрпам у своју ловачку торбу и опет скинем пушку с чивилука. Можете ми веровати или не, господине председниче, али дајем в&м реч, да ја још ни данас не знам, да ли је оно било дечко или девојчица. »Одем на једно склонито место. Свуда унаоколо до самог хоризонта мршава травуљина и коров, који овде онде избија из шљунка, нигде дрвета, нигде кућице у близини, никаква пута, који би овуда водио. Једина жива створења, која се овде онде покадшто виђају, јесу овце што пасу и пастири што их чувају. Али ови долазе само с времена на време, кад тамо преко на ливадама нестане траве. —■ У близини Ла Фонтена је некакав дубок камени мајдан, који се иеупотребљује већ више десетина година. Шумарак од жбуња заклања разјапљену дубину отворенога окна. Тамо имам обичај да прикривам своје оружје, кад се надам посети жандарској. Ко се усуђује доћи на ово пусто место, по којем се шта више^ како многи људи верују, појављују авети? Овде се, дакле, нисам имао чега бојати. Бацим дете у мајдан и још чујем потмули тон, кад је доле пало. Туп!.... И зора поче бледо свитати тамо иза брежуљка. »Кад сам се враћао, опазим на путу за Буле-Бланш иза шипрага неку сиву прилику, тако нешто, што је изгледало као леђа каквог човека или вука. И поред све навике, не могу се у сутону тачно и јасно распознавати предмети. Ирилика као да се

клизила, тако је нечуЈно одмицала, сагибала се, пузила, опет застајкивала. »— Еј, узвикнем снажним гласом, ако си човек, покажи се, или ћу пуцати!« »— Ах, ти си то Мото, рече прилика и наједанпут се усправи. ,,— Ја сам, ја сам то, Махе. и добро упамти, да се у мојој пушчаној цеви увек находи но једно зрно за оне, који су и сувише радознали. »— 0, ти не мораш одмах на зло мислити, ја сам само хтео да обиђем своје замке. Али, знај, не мече само срне, кад се убијају, не, него и кукавице као ти, јадни ниткове! „Ја нанишаним, али, не знам ни сам зашто, не опалим. ^Погрешио сам. Сутра дан оде Махе и доведе жандаре.

„А сада, господине председниче, саслушајте ме добро! Има у селу Буле-Бланшу тридесет кућа, што, дакле, значи најмање тридесет парова. Да ли сте бројали, колико има живе деце у тих тридесет кућа? Свега три детета. А остала, која су уГушена, удављена, закопана, она мртва ?..... Јесте ли њих бројали?.... Отидите тамо и изријте земљу сву, под сенком кржљавих бреза, украј корена витих јела. Претражите бунаре, лреврните камење, разаспите песак мајдански у ветар! И у земљи, под брезама и јелама, на дну бунара, између камења и песка наћи ћете више костију од новорођенчади, него што има мртвачких костију одраслих људи и жена у гробљима великИх градова! Отидите у све те куће и упЉтајте л,уде; младе као и старе, питајте их, шта је било с децом . коју су њихове жене носиле у утроби својој ?... Саслушајте једном Махеа, Лежеа, Сорела и све, све...! — Е, па, дакле, Махе, ти сад јамачно видиш, да не мече самосрне, кад ихубијају!.. Ј. У. —■

ИЗ СТРДНОГА СВЕТД

Користи од сежције. — Многи се, често нута, питају: на што лекарске секције и у оним случајевима кад је злочин потпуно доказан. Факт који износпмо, нека послужи као одговор на ово питање: Евген Пилад, радник у Вонвесу (Француска) посвађа се 19. сепгембра тек. год. са својом женом и том приликом стегне је мало јаче за гушу. Кад ју је пустио, била је мртва. Разуме се већ, да је Пилад одмах после овога затворен. Плачући, оптуживао је он сам себе због убиства ж.ениног. Као н увек, и овом приликом извршенаје одмах секција над мртвим телом. Можете већ мислити колико је био изненађен сиромах Пилад кад је истог вечера пуштен у слободу, по што се извршеном сокцијом несумњиво утврдило : да је његова жена умрла од страха, потенцираног пијаним стањем у коме се, за време свађе налазила. Нови закон о пијанству у Енглеској. Од 1. јануара ове год., као што је познато, у Енглеској важи нов закон о пијанству,