Полицијски гласник

ВРОЈ 46 и 47

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 367

који је набављен после његовога пунолетства, подносећи и доказе, које је имање приновљепо од тога доба. Полицијска власт, послала је овај захтев адвоката општинском суду на законски рад, и сад суд стоји пред пигањем шта да ради : да ли да остане при уверењу, које је раније издао, или да суд пописује половину имања, које је приновљено од времена Навловог пунолетства?" На ово питање одговарамо : Као што смо опширно објаснили у бр. 3 3 „Полицијског". Гласника" ; од прошле год., између родитеља и малолетне деце не иостоји задружни одношај, и по томе не могу се из имовине родитеља наплаћивати никакви други кривичпи трошкови нп пакнаде, сем оних из тачака: 4 и.5 §. 322 кр. закоиика. Што се, пак, тиче питања: какав је положај пунолетне деце, кад остану у кући родптеља и после пунолетства, то није на чисто изведепо. Тако, има судова, који иалазе , да је овде заснован задружни одношај, па налазе, да деца имају права на раван део имања са оцем; има судова који такође признају да је настао задруу жни одношај, али како није било смеше имања, јер га син до пунолетотва није имао, то њему признају право само на прннов, учињен од дана његова пунолетства ; и, па послетку, има судова, који апсолутно не признају, да између родитеља и деце може бити задруге, кад ова нису имала имања, без обзира па то, што су остала и даље у кући очевој по пуполетству. Ова разноликост судских оцена није само код нижих судова, него је и сам Касациони Суд доносио разнолике одлуке. Тако одлуком својом од 12 септембра 1878 год. Бр. 1 689, Касациони Суд пашао је, да сип не може имати права на приновак кад код оца остапе и иосле пунолетства, а одлуком, пак, од 5. марта 1886 год. Бр. 4 55, нашао је да син има право на принов. (одлуке ове штампао је г. Максимовић у својим збиркама). Ми сами налазимо, да се у смислу §. 123. грађанског закона, може признати право синовима на сав приновљени део имања од њихова пунолетсгва, јер ако се не може узети да је од тога времена задруга, мора се признати бар нека смеша или ортачина под извесним условима. С тога, нека суд, за конкретни случај, тачно испита: да ли је што приповљено у имању оца Павловог од пунолетства Павловог па на даље, иа ако је приновљено нека део који принада Павлу попише, па ће се приликом продаје расправити то питање. * * * Један општински суд износи овај случај, и тражи обавештење : „Суд општински учинио је среској влаоти следеће иитање : Расгшсом г. Министра унутрашњих дела, од 26. марта 1880 год. ПБр. 2&71, објашњена је иолицијска уредба у следећем : „Иоводом тога, што многи, који изјављују жалбе нротив пресуда и решења општинских и полицијских власти у иступним делима , подносе жалбе већим властима непосредно, обилазећи ону власт, која је издала пресуду или решење, п којој жалбу треба поднети — предати, — Минисгар унутрашњих дела, у свези обзнане

од 23. марта 1877 године ПБр. 7178, објављује ово: жалбе против пресуде или решења општинских и полицијских власти у иступним делима, дају се оним властима, које су изрекле пресуду или решење, и то у року од три дана, од дана пријема или саопштења пресуде или решења, ирема препису закона од 23. јула 18 7.7 год. и изменама и допунама полициске уредбе. Према овоме расматраће се само оне жалбе. које ниже власти са актима спроведу вишој власти, а одбациће се све жалбе, које се иоднесу падлежним путем". По овоме распису суд се и данас управља. али ]е приметио, да се старије власти не придржавају не. само овога расписа у коме се он односи на сам начин подношаја жалбе, него пе воде рачуна ни о наређењима §. 15. и 16. полпц. уредбе, по којима су решења прве надзорне власти извршна, него улазе у оцеиу извршних решења. С тога суд моли за обавештење : важи ли још овај распис о подношају жалаба,. а тако исто важи ли измена §. 15. и 16. полиц. уредбе? Начелник срески одговорио је на предњи акт овако : В У смислу чл. 145 закона о општинама, потписани даје томе суду обавештење по предњем акту: „Распис, који суд помиње, оснива се на духу §§ 15. и 16. полиц. уредбе, који је добио законску Форму тек. 23. јула 1877 год. и у колико је потписатом познато , он није опозван. Ну независно од ових § а, и среска власт, и окружно начелство и Министар унутрашњих дела, имају право рас^атрања иступних пресуда и решења, о којима је реч, без обзира на то, да ли је жалба поднесена власти, која је одлуку донела; ла ли је жалба благовремена итд. За овакав рад имају ослонца : а среска власт у чл. 1 4 устројства окр. и среских начелстава; 6 окружна власт у чл. ГЗ. поменутога устројства ; н в Министар унутрашњих дела у чл. 10 устројства централне управе. Овај поступак сматра се као рад административне природе, и њему има места ако надзорна власт види, да је повређено нечије стварно право; да је некоме учињена очита неправда; да је рад општинске власти противан позитивним законима. Примера ради наводим овај случај . Н. Н. није следовао позиву кметову, и по реферату кметову суд општински осуди га на 30 дана затвора, више дакле , него што је могао по §3 27 крив. закона. Осуђени се не жали у законском року пего тек после пет дана ноднесе жалбу непосредно Министарству, начелству или среској власти. Сме ли, у оваквим случајевима, ова важна власт истицати неблаговременост и ненадлежно изјављену жалбу и допустити да човек лежи у затвору више 15 дана пего што је закон дозволио ? Ето у таквим случајевима виша власт мора да се упушта у оцену пресуда и решења без обзира на §§15. и 16. полициске уредбе.® Суд налази, да је ово гледиште среске власти погрешно и моли за потребно обавештење. — Одговарајући на слично питање у бр. 3 3 и 34. „Полицијскога Гласпика." од ове године ми смо казали : „Наређења §§ 15. и 16. полицијске уредбе јасна су. „По њима, против пресуда општинских власти, донесених по III части кривичпога закона, има места жалби првој надзорној власти и решења су њена извршна.

»Против ових решења прве надзорне власти, нити ииа места жалби на вишу власт, нити она може да улази у оцену истих , а најмање по §. 17. поменуте уредбе, који је из основа замењен и укинут доцнијим доношењем §§ 15. и 16. полиц. уредбе. 0 Не може се порећи право старијој власти. да води рачуна н стара се, да се закопи правилно примењују и ненравда не чини, али у тим случајевима, она има право да предузима извесне мере и кораке против самих органа, који греше, а никако да мења одиошај, које су ове власти већ створиле, цриећи право из своје надлежности и охватајући значај закона овако или онако и правилпо или погрешио. Само у случајевима, кад је нижа власг ненадлежно дејствовала или ирекорачила границе свога ирава, и тако учинила очевидну незаконитост, може старија влаот да обустави извршење тако незаконите донесене одлуке, по праву надзора, које јој даје уређење централне управе, унућујући, уједно, нижу власт, које кораке треба да предузме за поправку учињене грешке". Као 1пто се из овога види, ми налазимо да су само два случаја, у којима власти могу да дејствују по жалбама, које су дотле или доцније или иротивно реду, који предвиђа §. 15. и 16. полиц. уредбе, а то су: I, ако је власт у опште била ненадлежна за суђење; и 2, ако је прекорачила грапице своје надлежности и права. У овим случајевима старије власти могу да задрже одлуке од извршења. У свима, пак, другим случајевима , где су власти судиле у границама своје надлежности и права, нема места никаквом раду отаријих власти, кад год жалба није дата оној власти, која је ооуду изрекла, или у року, који предвиђа §. 15. и 16. полиц. уредбе, без обзира на то, да ли је кривица доказана или не, и да ли су испуњене све Формалности или не, јер су рокови законски преклузивни, и као последицу доносе увек губигак права на употребу правних средстава кад протекну.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Љубнсав оин Илаико Лазаревића овд., отишао је од своје куће 10. о. м. и до даиао се 0 њему ништа није могло сазнати. Љубисав има 1 1 год., омален је, црномањаст, слабуњав, од одела носи: плави капут, панталоне браун, на ногама ципеле, а на глави шајкачу. Позивају се све полицијске власти, да Љубисава потраше, и нађеног упуте Управи града Београда, с позивом на Бр. 3 3 807.

П 0 Т Е Р Е Ноћу између 3 1. октобра и 1. новембра ове год., непознати лопов отворио је удешеннм, или раније изгубљеним резервним кључевима Вертхајмову касу № 2 Станка Васовића, каФеџ. овд. у улици „Сарајевској" бр. 47, и из исте украо и однео: 800 дипара у новчаницама од по 10 динара, 4 — 500 динара у динарцима и дводннарцима , 250 — 300 динара у поподинарцима, 6 наполеона у злату, једну аустријску новчаницу од 20 круна, 3 комада аустријског новца