Полицијски гласник

СТРАБА 366

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46 и 47

сеКивао најгрознија лоновска склоништа и нарочито се кретао у друштвнма најпокваренијих људи, и сва своја опажања, а особито њихов лоповски ж.агрон, записивао је у своју малу. записницу. Једне вечери он западне у веома густу гомилу народа и једва се с великом муком искобел.ао. Дошав кући, Сије потражи своју записницу, али је не па^е ; без сумње да је записница бпла украђена. У једној прегради записнице налазиле се његове белешке и једна банка од 150 дипара; сем овога, тамо је било и неколико писама са пуном његовом адресом. Сије је жалио само губитак заниснице, за остачо није марио. Али сутра дан, послужитељ му донесе запечаћен пакет. Евжен Сије брзо га отвори и буде пријатно изненађен нагиав у њему своју загшсницу са прилогом једпог писма ове садржине: »Поштовапи господине! Вративши се синоћ кући, веома сам се изненадио кад сам видио с ким сам се у оној гомили нашао. Хитам да вам. вашу записпицу вратим. Ваше белегаке нрочитао сам са великим интересовањем и по њима сам зачључио, да ви, вероватно, изучавате савременп париски жагрон у литерарпом циљу. Па како сам пашао, да сте већим делом записивали речи или неправилно, или сте их погрешно протумачили, то сам узео слободу да их исправим. Верујте моме искуству. Сем тога ја сам још додао тридесет и пет опште употресљиве изразе које можете применити како за добро нађете; неки су изрази сасвим особити. У награду за овај труд, ја сам био слободан да задржим ваши сто педесет динара, тим пре. што ми је ова сума таман добро дошла. Ваш искрени поштоваоц. Евжен Сије био је веома задовол 3 ан што је добио своје белешке, и користио се послатим материјалом.

ИЗ АДМИНИСТРАТИВНЕ СЛУЖБЕ Једна начелна одлука Пореске Управе У 38-ом броју нашега листа, ми смо саопштили начелну одлуку Пореске Управе од 1. септембра ове год. ПБр. Бр. 16686, о плаћању пореза на Фабрике и индустријска предузећа, и том смо приликом рекли, да нисмо сагласни са другим делом те одлуке, који говори о плаћању пореза из тачке 2. члана 67. закона о непосредном порезу, обећавајући, да ћемо о томе ускоро изнети и своје мишљење. Да би се одужили томе своме обећању, ево нас да кажемо шта и ми мислимо о овоме. Дакле: Објашњавајући извесне случајеве, у којима ее Фабрике и индуотријска предузећа, као и њихове израђевине, могу да јаве као објекат за пореско оптерећивање, Пореска Управа је у II. тачци своје одлуке нашла, да у свпма случајевима, где се Фабрике јављају као лиФеранти за рачун државни или општински , путем јавнога надметања или писмених понуда (оФерата), подлеже плаћању обртног пореза из тачке « члана 67

закона о порезу, јер се у овом случају не јављају као Фабрика, него као лиФеранти. Потврду за овакво схватање Пореска Управа налази у наређењу чл. 47. тачке г. по коме стоваришта Фабрика и њихови филијали, плаћају порез, без обзира на то, нгго је сама Фабрика ослобо^ена. Овакво гледиште Пореске Управе погрешно је, па било да се посматра само са тачке значаја једне повластице у опште, било да се на њега гледа са чисто законске стране, јер ако би се одлука прпзнала као исправна, онда сама концесија постаје беспредметна, пошто би се њена важност свела само на послове, који претходе Фабричким израђевинама, а саме израђевине биле би предмет порезивања. Тако, међутим, не може бити, јер би то из основа рушило јасне одредбе концесије, које по начину свога постанка имају силу закопа, и којима су од пореза ослобођене и Фабричке израђевине, кад год није случај чл. 47. тачке г. А да у случајевима лиФерација, кад се ове врше према држави и општини, не стоји случај из чл. 47., ми ћемо то одмах доказати изношењем самога текста те одредбе, која је види се, погрешним схватањем и навела Пореску Управу на овакву одлуку. Та одредба дакле гласи овако: »Овај порез не плаћају: „Они, који су законима или уговорима ослобођени; али Филијали Фабрика или н.ихова стоваришта, кад су ова аоследња ван круг а фабрика, које су ослобођене концесијом од плаћања непосреднога пореза, подлеже плаћању пореза по овоме закопу, Као што се из ове одредбе види, она условљава плаћање пореза у случајевима, кад Фабрика има свој Филијал, или стовариште а,ко је ово ван круга фабрике. Ове последње речи нарочито истичемо »ако је ово ван круга Фабрике," јер оне п доказују, да је право на пашој страни, п да су оне, погрешно схваћене од стране Пореске Управе, и навеле ову да онакву одлуку донесе. Да ближе, дакле, изнесемо значај ових речи: Отварајући своје Филијале или стоваришта по местима ван самога реона Фабричког, сопственици Фабрика улазе у послове на детаљ — ситно — и копкуришу оиима, којима су мало пре продали еспане из својих Фабрика. Та конкуренција не би могла бити јака, кад би и Фабрика плаћала порез, те би стајала скоро на равној нози са детаљистима, али она је ослобођена, и са сигурнонтћу потискује све оне, који би се тим послом бавили. Да отклони ту неправду, закон је унео, да Фабрике плаћају порез чим отворе филијале или стоваришта, управо чим уђу у послове на ситно. На све пак, своје артикле, које Фабрика иродаје и исиоручује директно из радионице и свога круга, она не плаћа порез. То признаје у начелу и сама Пореска Управа, али је после у извођењу учинила иогрешку, јер налази да код лиферација нпје куповина пепосредно у Фабрици, што

се погодба не врши на други начин, него путем лицитације. Међутим, то за саму ствар не чини никакву измену, јер Фабрика нуди своје израђевине на тај начин само за то, што су купци — држава и општина својим уредбама упућене да на тај начин — путем лицитација —• врше набавку, а она их међутим, испоручује неиосредно из свога круга, а не из филијала и стоваришта, које би било ван круга, у чему и лежи суштина ствари. Понављамо, дакле, да се питање о плаћању пореза не регулише по начину как купци потражују израђевине од Фабрика, него по начину испоруке, и кад год ова иде неиосредно из фабрике, не може бити речи о плаћању пореза, без обзира на то, да ли Фабрика те своје израђевине предаје држави или општини. Из ових разлога ми верујемо, да ова одлука Пореске Управе, не ће моћи остати у сили код Државног Савета, чим буде примењена на који конкретан случај. Згодно нам је овде напоменути, да је на годину дана пре ове одлуке, у Пореској Управи донесена одлука, која је ово питање регулисавала у духу нашега гледишта. Д. С. К.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Једаи општински пиоар нпта: в Павле Јовановић, земљоделац пз Медвеђе, осуђеп је за крађу стоке на 2 годипс затвора, и да плати на име накнаде штете, адвокатскс награде и сведочких дангуба 1 5 00 динара. Док је Павле био још на осуди , приватни тужилац поднео је среској власти пресуду на извршење, и. тражио да му се наплнти накнада штете, а и сам Ирвостеиени суд наредио је извршење пресуде у целоме њеном пространству. Среска власт наредила је општинском суду, да узме у попис Павлово имање , ако га има, иначе да пошље уверење о немаштипи. Кад је, по овој наредби, опнггински суд приступио раду, отац Павлов, односно адвокат, кога је он за овај иосао узео, изјавио је, да је Павле живео на његовом нмању, и да он пема код њега нигде нншта од непокретности, а од покретности само хаљине, те се вели сем ових, не може ништа више нописивати, јер је све остало својина Павловог оца. Општински суд, налазећи и сам, да између оца и деце не може бити задруге, стао је на то гледиште, да Павле одиста не може имати ништа код свога оца, па је послао власти уверење о немаштини уз попис његовог одела, које не преставља вредност од неколико динара. Полициска власт, пошто је продала оно мало пописаног одела, и добивену суму употребила на отплату првенствених трошкова , известида је и приватног тужиоца и адвоката, да им се досуде нису могле наплатити због немаштине. Адвокат који има да прима награде преко 3 00 динара, дао је, поводом овога решења, нов акт полициској власти, доказујући да је Павле постао пунолетан нре двадесет година, и да је он остајући у кући свога оца и после пунолетотва, засповао са овим задружни одношај, па по томе има право на сав онај део имања,