Полицијски гласник

ОТРАНА 356

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

«/ ВРОЈ 46 и 47

друштвене безопаоности и штитили су путнике од разбојника, од којих држава није могла да очисти путеве, По томе, мисли Ломброзо, ако се паметно управе амомалне наклоности таквих људи, то је могућно извуЈш из љихове активности велику друштвену корист. Тако варалице са њиховом несавладљивом наклоношћу ка великим радњама и пословима, могли би лако бити преобраћени у моћне покрете прогреса. Сувишак енергије нагони их, обично да не узимају на ум никакве препоне и не ретко извршују таква дела, пред којима би стукнуо сваки поштен човек. У самој ствари и просецање Сујецког канала зар није било чудновато предузеће, које је доведено до краја помоћу оних истих преступних срестава, која су, после тога примењена и у ствари Панамског канала ? Зар Фалсификатори, заједно са многим штетним вештинама нису упознали друштво с целом масом нових корисних цроизвода? Ради доказа треба само напоменути, да вештачка свила, ароматичке есенције у винодељу, вештачка вуна, — све је то било с почетка измишљено у смеру ФалсиФикације. Ломброзо тврди да огромну силу, којој је корен у преступним наклоностима људи, треба не гушити него разумно примењивати на опште добро. По његовом мишљењу о томе треба тим пре мислити, шго при садашњим друштвеним условима преступносг поступно губи онај дивљи карактер, који је раније имала, и мало по мало узима блажије Форме, које је лакгле експлоатисати на корист човечанства. Он говори да сама природа као да нас упућује на потпуну могућност тога. 'Гако би се скитнице могле, по његовом мишл.ењу слати у далеке колоније, као пионири културе; од убица могли би постати добри хирурзи. Но, извесно је да је при том преко нотребно посматрати наклоности код таквих индивидуа, по могућности од најранијих година. ГЈознато је како је Нино Биксио, од ужасног разбојника и скитнице постао доцније храбри борац, на мору и на суву, за слободу Италије. А зар је мало скитница и убица који су пришли Гарибалдију и суделовали у његовим смелим ексцедицијама те постали прави хероји! Ломброзо тврди да је он сретао у животу не мало таквих лопова и убица, за које су преступи били само срество да добију могућности да се после одаду своме позиву, и који су му сасвим искре"но говорили, да се никад не би одлучили ни на какав злочин да су били у стању како било да постану смер. И он исказује уверење да би то несумњиво тако и било и да би при другим условима сви ти преступници од непријатеља друш гва постали корисни чланови његови. За доказ он, између осталог, наводи опште цознати Факат да један од најзнаменитијих савремених оператора има, по спољашњости, по склопу лобање и цртама лица, ове знаке тигтичног, урођеног преступника; али он је своју сверепу енергију упутио на хируршку радљивост, и сад је постао славан својим операцијама које су истина врло опасне, али су ицак увев генијалне,

„Ко је читао животописе првих пресел.еника у Америку и у Аустралију.« п&ше Ломброзо, „за њега не може бити сумње да су сви они били прави, урођени нреступници, разбојници и убице, али освајањем Новог Света, они су учинили велику корист човечанству ; њихова потреба да се бију и проливају крв нашла је себи потпуно задовољење међу дивљим племенима, док би у њиховој земљи она могла бити вечика друштвена опасност. Нарочито великог успеха очекује Ломброзо од утилизације политичких нреступника. Њихову ватрену енергију, њихову страсну тежњу за остварен.е идеала он сматра да је потпуно могућно управити на алтруистичке смерове. И он тврди да звака разумна влада треба да се неизоставно користи тим штетним силама, управивши их на друштвено добро, за то јпто те силе, више него које било друге, могу да донесу користи и да дигну инертну масу на служење добру. Обично је њихова енергија управљена на врло далеку будућност и по томе носи разорљив карактер, али само треба умети управити је на ближе смерове и она ће се, место разрушавања, показати као потиуно способна за стварање. Идеје које је исказао Ломброзо у суштини нису ни из далека нове; пошто је скоро то исто проповедао некада Фурје. Али то им ни мало не одузима извесни интерес. Има исгина које тек доцније налазе себи приступа у друштвену свест. Мисао о томе да је потпуно могућно и шта више да треба утилизовати на корист друштву преступне наклоности штетпих чланова његових, да је то скоро јединствен начин да се друштво бори с преступима, мисао та, коју је сад поновио Ломброзо, у сваком случају заслужује потпуну пажњу. Све сад указује иа то да казнама, основаним насиљу, није могућно ни умањити престунпост, ни исправити нреступнике, да тамнице не доприносе у томе односу никакве користи, него пре штете. А тако исто немогућно је да се одједанпут измене савремени социјални услови, пошто прогрес не допушта никакве скокове. А међутим статистмка јасно показује да све мере, које се у даиашње време предузимају ради борбе с преступношћу, потпуно ништа не користе. Онда зашто у таком случају не бисмо иробали у том правцу друга срества? Зашто не бисмо ступили на пут, који сад указује Ломброзо, и одрекавши се сваких репресивних мера да не учинимо неколико покушаја разумне експлоатације преступника, на корист тога друштва, у чијој средини они живе и раде. —<лад ГАГИсте И гУГИсте ив маЈјарске криминалистике

Криминали се свакодневно све више усавршују. Што се више образују нови односи и криминали су одмах ту да им се прилагоде; тако да кад би се саградила железница до месеца, за мало дана на њему би већ било злочинаца, који би своју умешност одмах прилагодили тамошњим приликама. Свака земља има нарочите категорије својих злочинаца. Индустријска држава има куд и камо различније злочинце, од трговачке и земљорадпичке државе. Тако имамо и у Мађарској нарочите врсте злочинаца. У једној је мађарској вароши вашар. Она је средиште многих села и варошица, те је силан свет са свих страна поврвео на годишњи панађур. Варош није иначе велика, али се овим поводом препунила. По свима улицама зврје кола, у којима су упрегнути одлични мађарски коњи, које сам сељак гаји. За вашар су сем варошких механа подигнуте и мпоге кафанске шатре на вашаригпту. Из њих се свуда чује циганска музика, песма и вика расположенога света. Мађар је веома живахан, воли музику, песму и вино. Стотине и стотине људи мувају се око шатри и кола. Највише их је у мађарском сељачком оделу. које је, нарочито код женских необично шарено. Међу тим светом има доста елегантних ма^арских жандарма у зеленој униформи, са црно лакованим округлим шеширима, и на овима дугачким перјем пеглова; има Цигана, Словака, али прилично и варошана. Кад узмемо к томе јогп и особите типове просјака и просјакиња, униФормисаних чиновника, војску, тада имамо са свим шарену слику, тако да би сваки онај, ко то први пут види, могао помислити, као да је на маскен-балу. Међу купцима и нродавцима, међу светом који је дошао на вашар ради забаве, има помешано и много злочинаца, а међу овима две нарочите сорте мађарских злочинаца. То су гагиСТв, који долазе до жртава својом лукавошћу и препреденошћу; и гугисте који по потреби силом савлађују своју жртву и нису ништа друго до модиФиковани разбојници. Гагисте су и гугисте нарочито с тога опасни што се појављују само у групама и што се служе прерушавањем одела и лица. Најобичнији је случај код њих прерушавање у одело бившега војника са. врло деФектним огртачем, за тим честитог сељака, угледног човека, поседника, адвоката или трговца. Наравно да на вашару није само једна таква група, већ их има више оне се знају међу собом, па се по потреби и потпомажу. То су већином сточни панађури, на којима се марочито купују и продају коњи. Једна је група гагиста изабрала за се место где се коњи продају, и ми ћемо је мало боље предочити читаоцима. Баш је био продао један сел^ак свога коња, кога је сам и одгајио, за лепу суму од неколико стотина Форината. Продавац још једном потапша коња по врату на растанку и гледаше за н.им скоро тужно. По том бројаше новчанице, које је добио за продатога коња. У том тренутку приђе му један угледан сељак и погледа, као да и он броји иовце. Тај је поштењаковић гагист. „Ви, ваљда, прегледате/ почиње он разговор, „да нема међу тим банкнотама и која лажна? Да, да, треба бити са свим предострожан! Хоћете ли ми веровати, ја сам такође данас преварен : продао сам два вола и добио сам за њих добру своту. Ја верујем да и у том новцу има лажнога, јер не може човек довољно да буде предострожан, те да не буде преварен."