Полицијски гласник

СТРАНА 358

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46 и 47

део улепљене луше, а он их одмах узима у џеп, да би могао поновити своју маневру. Играч се толико занесе игром, да и не види да му нестаје новаца; пребројава после неколико пута новац и мора да дође до убеђења, да је изгубио много више, но што је мислио. Кад се сврши вашар, и кад почну људи да се враћају својим кућама, тада гугистам а отворено поље за њихов занат. Гугиста изађе на друм и замоли сељаке, који се враћају у своје село, да и њега повезу, пошто му је далек пут. Таква му се молба никад не одбија. Сељаци, враћајући се са вашара, обично су преко мере угрејани, на чак су и жене попиле нешто више, но што им је жеђ изискивала. Гугиста има при себи још једну Флашу доброга вина или шљивовице, и даје својим сапутницима у колима, да пију од тога вина или ракије, У пићу је помешан и прашак за успављивање, те ускоро све поспи у колима. Тек је тада дошло право време за гугисту. Он задржи кола, скине са њих своје сапутнике, узме им сав новац и ствари од вредности. Иотом седие на кола, потера коње па их све ма где прода. На сваки начин да је сељацима веома непријатно, када се у по ноћи, с буновним главама, пробуде и нађу у пољу, на чисгини. Гугиста се не намерава само на сељаке, већ и на трговце, који се враћају са вашара са пуно робе или са пуним кесама новаца. Једна девојка стоји на путу и моли таквог једног трговца, који се враћа са вашара, да и њу поведу. Трговац обично има у колима и кочијаша са собом. Кад је приме на кола, она приђе к њима напред и почиње да им прича једну од најинтереснијих епизода са вашара, тако да њоме са свим освоји пажњу својих слушалаца. Међу тим се прикаче на кола три четири гугисте, исеку конопце, којима су везапи сандуци на колима, побацају сандуке из кола, брзо их сакрију по џбуновима иза друма, па онда даду знак девојци. Ова онда замоли да је пусте из кола, пошто јој је ту близу пречи пут пешке за кућу. Ако покрадени примете замке гугиста, ови се онда не устручавају да употребе и силу. Као горе поменута девојка, врло се често преоблачи гугиста, и он служи за то да би [10 потреби савладао кочијаша. Ови се злочинци не устручавају чак ни убиства. само да би дошли до свога циља. Једна је од обичних мајсторија тих разбојника, да задрже кочијаша, као да замоле од 1-вега ватре за дуван. Застане ли овај, у тренутку га свуку с кола, из заседе се појављују неколико" гугиста, држе коње и везују кочијаша, ако то мора бити, па онда чине већ своје. Они пресрећу и пешаке, нијане и трезие, кад се враћају са вагпара, па их заустављају и пљачкају. Изврсна мађарска жаввдармерија има врло честе натроле, и ове су необично нредане својој служби, али ипак не могу да буду свуда, те гугисте увек нађу начина да пронађу жртву и похарају је. иревео Д. В. Баки-ћ.

ПОСТУПАЊЕ С МЛАДИМ ЗЛОЧИНДИМА и МАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ (нАСТЛВАк) Одрасли би могли неказниму децу за њихове цељи употребљавати, односно злоупотребљавати и то помоћу припомагања, наговараља а особито би ову улогу играли при крађи младих а у исто време неказннме деце, кад би нпр. јатак у овоме некажњен био а то би ужасио деморалишући морало дејствовати. У једаном датом нам мишљењу, изложена је брига о томе, да ће се ова злоупотреба од стране одраслих још више повећати, па због тога је изразио жељу да се предлозима од стране комисије још већа брига поклошг, те како би се једна таква опасност достојио предусрести могла. И одиста, у правилном тумачењу, које је у првој поставци дато, лежи заштита младих од евентуалне злоупотребе и пљачкања од стране одраслих. Пошто су све готово речи предлога, у горе наведеном мишљењу, негација тражењу државном, да се неко казни, то онда значи, да се саучесник, помагач и јатак не требају казнити све дотле, докле се год у иојединим случајевииа иеурачунљивост детета из § 51 кр. зак. за Немачко царство не буде констатовала. Но нужно је, да се постојеће контраверзе изражавају и то једним нарочитим законским наређењем а које би требало да гласи: у> Ка,знимост учесника., иомагача и јатака неКе моћи због тога бити искључена, ако исти у моменту извршења крив. дела имађаху иреко четрнаест година. в Од стране комисије изабрата је пуна четрнаеста година у погледу казнимости младих а од стране појединих писаца оно време које је у § 55 крив. зак. означено. С овим треба са свим начисто бити, да је питање у погледу неурачунљивости овде остало са свим недирнуто и да се о деци у овој класи пишта даље казати пе може до то, да се она путем крив. дела, ни у чему кривично правно не обвезују и да пред законом кривичним потпуно као некрива изгледају. VII. Државно принудно васпитане §§ 2 И 33 ЗАКОНСКИХ НРЕДАОГА Као што је у § 55 немачког крив. зак. назначено, да се дзца, која пре дванаесте године учине какво кривично дело, имају, према прописима појединих немачких држава, предати коме заводу на васпитање или поправљање, разуме се, с потребним надзором, тако исто хоћемо и ми, да на основу горњег извоћења, у свима могућим случајевима до 14 године старости злочиначку децу узме држава у своје руке и о њима, односно њиховом поправљању поведе рачуна. Дакле, као што се види, ми одступамо од овога наређења § 55. немачког крив. зак. у толико, што хоћемо, да се ова граница безусловно помери на четрнаесту годину и што хоћемо, да се у погледу овога васпитања створе наро^ита законска паређења, која ће важити за целокупно не-

мачко царство, а не само за поједине немачке државе. Ово је потребно у толико пре регулисати, јер код свих савезних држава немачких и не постоје оваки закони у погледу поступања с младим злочинцима, а с друге с.тране пак, ти су закони веома различити а што је главно, томе су мешању државном чешће веома уске границе повучене. Када нођемо од те тачке гледишта, да је држава дужна путем својих органа о оваком крив. делу извеснога детета рачуна да води, онда то не значи, да је држава дужна и да она треба у сваком једном таквом случају пристуиити принудном васпитању нпр. због једног иступа и ми смо далеко од тога, да то захтевамо. Пре него што приступимо па третирање комисиских предлога у погледу поступања с младим злочинпима, биће потребно, да бацимо један летимичан поглед на законска наређења појединих немачких држава у овоме, те да се види, у колико су иста више мање извод пом § 55 крив. закона немачког. Прајски законик од 13.марта 1878 год. што се тиче наредаба у погледу напуштене деце, наређује, да се дете које у међу времену од шесте до дванаесте године какво дело кривично учини, има предати, на осиову предлога старатељског судије, каквој доброј иородици или ком заводу за васиитање или однеговање, в ако би ово, с обзиром на родитеље једног таквог детета или његове старатеље а у односу наспрам учињеног крив. дела, било потребно, те како би се овим сачувало од даљег грешења у иогледу кривичних дела.® Прајско законодавство претпоставља принудном васпнтању осим тога, да је извесно крив. дело учињеио још и спољни знак неоднеговања једног оваког детета; дал^е, да је дата вероватност у иогледу наравствене запуштености и то с ногледом на својство извеснога крив. дела, на личност родитеља или однеговатеља и остале животне одношаје. Закон за Хамбург од 6. априла 1887 године, дозвољава принудно васпитање противу деце, која су пре шеснаесте а по пуном навршетку дванаесте године учинила крив. дело. Ово је потребно нарочито тада, ако је њихово дотадашње васпитање а с обзиром на прилике под којима су живела такве нрироде, да је иринудно васпитање веома нужно, противу истих да се иримени. То је једини начин да се једно овако дете сачува од даље запушгености а друштво спасе можда будућег опасног зликовца. Хамбуршки закон, — у колико је овде на видик изнешен, — стоји у свему на истој тачци гледишта као и прајски. Законом од 22. децембра 1870 год. је у Брауншвајгу означено: (§ 2) Ако би код деце испод 12 године а која су извршила какво крив. дело, домаће васпитање недовољно било, то се противу истих ова изванредна срества применити могу: „1. телесно каштиговање, »2.предавање нарочитим васпитачима,и »3. предавање нарочитим заводима за однеговање или васпитање: