Полицијски гласник

СТРАНА 360

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46 и-47

пуно сакривена, међутим који је позват, њихова кривична дела да огкрива. Фамилијарни одношаји једног оваког детета нису му познати; међутим, спољни знаци у погледу његове Фамилије су такви, да му иста изгледа потпуно часна и да према томе може да верује, да дете будући под таквим околностима не може ла је запуштено, ма да је све то маска и ништа више. Најзапуштенија се деца рекрутују из оних породица, којих су деца преко дана једино играчка материног задовољства за неколико минути. Такве матере предају обично децу своју служавкама, да се ове о истима старају а какве су данашње служавке, о томе не треба да говорим! Док једна овако покварена служавка тера своју љубавну авантуру, дотле је, поверено јој младо дете, посматра можда са каквог сакривеног мес.та. Овако је исто и са оним матерама из добрих Фамилија, које у место да васпитавају децу своју, заносе се будалаштином страсне љубави. 0 овоме, разуме се, да ништа не зна муж, који такође можда ниЈе на своме месту, јер у место бар у вече да остане у друштву своје деце, он бега од куће, да ое у друштву садругара својих проведе, банчећи можда преко целе ноћи Све ово и ако је овако код многпх и многих породица, ипак се од оваквог света крије, спољни овет о томе не зна. већ мисли да је то часна породица. И кад се доцније дозна, да је известан дечко из једне такве Фамилије учинио овде крађу, онде отмицу и т. д. онда се лицемерно чују речи сажалења о томе, како се је у једној таквој Фамилији изметнуо један потомак и како срамоти име тако »часни, родитеља", а међу тим се и не мисли на то, да су томе бага ти тако »васпитани" и »добри« родитељи свему узрок. Описивање оваквих случајева иојављује се веома често у обичном животу и сваки од нас, можда ће овако нешто из искуства свога моћи себм представити. То су моменти, који жељу створише, да се принудно васпитање не ограничи само на ону зликовачку децу, код које је домаће неваспитање потпуно доказано, већ и иначе и да се према томе власти, које у погледу принудног васпитања решавају, не гребају у томе руководити великим Формалностима у испитиваљу. На овоме месту ми смо дошли до једног предмета, који је на целокупној области, о поступању с младим злочинцима, најтежи, а о коме постоје најразличитија мишљења. Као најправилније изгледа оно, које захтева природно васпитање деца у опште, која су услед покварености кривична дела учинила а која су, међутим. у моменту извршења била испод четрнаесте године старости. Но нужно ће бити у опште, прво расправити питање шта комисија иод принудним васпитањем разуме, јер у уређењу једне оваке установе, налазе оправдања свога и дотична наређења. До сада се је готово непрестано о принудном васпитању говорило, јер овај израз наређењима позитивних закона одговара па и поред тога, овај ће израз доцније морати у овом нашем расправљању отпасти. чим будем прешао на предлоге комисиске. На место израза принудно васпитање треба да дође израз »др-

жавно надзорно васпитање", јер овај много боље одговара овоме уређењу о принудном васпитању, које ми хоћемо, него овај досадањи који Фактички одговара иостојећем стању о васгштању деце. Већина данашњих позитивних закона познају ово васпитање деце под разним именима, као васпитање у кругу какве часне Фамилије, или предавању ком приватном заводу на васпитање или комдржавном заводузаоднеговање итд. Ми смо нашли за паметно, да у место рђавог израза: »приватни завод" или „приватни завод за васпитање", употребимо израз : »под државним надзором приватни завод за васпитање" и као особита врста израза „надзорно васпитање у сопственој Фамилији". Ако се хоће известан циљ у иогледу суштине васпитања да постигне, то се онда у будуће мора извесним државним органима дозволити ираво надзора такође и над приватним заводима за васпитање, а којима држава запуштену и злочиначку децу поверава ради однеговања, или у које држава аопушта, да овака деца могу ступити; ово је неопходно потребно. Но у исто време мора поотојати једна друга могућност а то је, да се запуштена и злочиначка деца могу сопственој својој Фамилији ради васпитања предавати, али контрола државних органа мора и овде да следује. Овим би се, истина поље државног мешања проширило, но то би проширење било у корист једино младежи. Противу васпитања деце у својој сопственој или туђој Фамилији, под државним надзором, постоје веома различита мишљења и у литератури а и иначе, и неће с горега бити, да се с истима у неколико позабавимо 1 . Даваоц једнога мишљења, иначе човек великог искуства, »преФект« нарочитог завода за васпитање, каже следеће: »Из религиозно наравствених основних начела, код хуманог пара људи, од којих се доброме васпитању има човек надати, они ни у ком случају извесно запуштено дете не ће примити код себе на васпитање, ако имају ма и једно своје дете. Иначе би се сами изложили опосности, да се и њихова деца поквареношћу заразе. Но ако су без деце, онда постоји опасност, да ће увек давати првенства оној деци, која су васпитанија. Даље, не само они, који о овој својој дужности однеговања не воде рачуна, већ и они, који су у овоме потпуно савесни, плаше се овога надзора државног, јер су имаче запуштени дечаци и девојчице увек готово наклоњени, бранити се иротиву истих, чим примете да и најмања небрежљивост у васлитан.у постоји, а то све јако плаши, оне, који се јг >дним таквим васпитањем баве.

1 0 томе, како треба принудно васпитање да ое уреди, постоји врло богата литература. Исту изнети овде и забављати "се с њоме, апсолутно је немогуће. Но главно је то, да се овде спомене, да су скоро сва та резоновања појединаца заступљена приликом давања мишљења на позив копгреса чланова интернационалног, криминалног удружења (групе за немач. царство). У новијој литератури нарочито спомињем мишљење: Ашрота, Поступање с запуштеном децом; Алтемана у Листовом часопису XI. страна 89; у истоме часонису од Фулда стр. 114; од Вихера, Уређење завода за васпитање и поправљање, у годишњем часопису северно немачког друштва затвореника, свеска 3 и 4.

Не буде ли таквим питомцима на даље вера поклоњена, то се онда бољи људи не могу у будуће ставити у такав положај, да себе од тужаба такве деце бране, но то све зависи од дотичне личности, која је једмим оваквим клеветањем од стране једног оваквог питомца погођена. Такође бојати се је, конФликта с родитељима оваквих питомаца.... Што се однеговања тиче у својој сопственој Фамилији, тоЈсу по правилу управожалосниФамилијарии одношаји, невоља, рђави пример и слични узроци узрок запуштености .... После тога ће однеговање младих злочинаца у појединим завсдима за васпитање морати правило постати, док међу тим однеговање,-у каквој Фамилији служиће само као помоћно средство у нужди и то једино против млађе а при томе не тако јако изопачене деце". У једном другом мишљењу каже се: „Изгледа, да се пр и излагању предлога не треба из вида Да изгуби, да се може између предавања у какав завод за васпитање и безусловнога »1а18вег аПег" извесна средина изабрати ; према овоме, ови предлози придодају нашему праву једно до сада са свим страно начело а то је, да се принудно васпитање може утврдити у сопственој или каквој страној Фамилији но под условом државне контроле... Но од овога последњега може се једна веома мала употреба правити, јер је веома мали број тако подесних Фамилија којима би се оваква деца ради васпитања њиховог поверити могла. Веома велики број часних Фамилија које се налазе у згодним економским приликама, неће да се приме једног оваког тешког терета и једно овакве велике одговорности; међу тим однеговање деце код оних Фамилија које се тога, принуђене силом околности, из нужде примају или које хоће тиме себи извесне користи да прибаве, не може се као добро препоручити. Што се тиче друге наредбе (државно контролисање у погледу однеговања у сопственој Фамилији), ја се надам и мислим, да се истом апсолутно никакав уснех не може постићи. Да би позвата лица што боље у овоме могла ову контролу да изведу, то би онда нужно било, да сазнаду, односно да се упушге у испитивање п најделикатнијих тајна Фамилијарних. Но питање је сада, како би у овоме могло да се успе. Наше законодавство у погледу извршења ове дужности ставља још сада веома тешке услове грађанима и то готово на свима пољима; не може се ни замислити, да би се и половина овога броја овако подесних људи могао наћи који би за овако мучан, тежак рад и пун одговорности имали довољно времена на расположење, имали воље и разумевања у овоме. Између оваких лица која би бпла позвана ово контролисање да врше и Фамилија; над којима би се исто имало вршити, створио би се веома мучан положај и што би веома штетно утицало на васпитање младе деце". Једно друго мишљење полази са свим с једне друге тачке гледишта, но које је управљено једино противу контролисаног — од стране државних оргапа — васпитања у сопственој Фамилији. »Веома ће тешко бити у стању сопствена Фамилија, да, под контролом државних органа, поправи оно што је раније