Полицијски гласник

ВРО .Ј 46 и 47

ИОДИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 361

покварила. Изгледа, да се је овим наређењем хтело оним Фамилијама дати могућност које имају и добро образовање и добро васпитање а чија су деца без њихове кривиде покварена, да у будуће на^ исту обрате већу пажњу и по могућству поправе их; но бојати се је, да ово благовољење не падне у део и оним Фамилијама које нити имају могућности, нити добре воље нити довољно образовања, да ово изврше«. У једном другом мишљењу се каже: »Однеговање у сопственој Фамилији из које је извесно лице, с достојанством у питању, произашло, имаће веома мали успех и поред све коптроле државне. Стране Фамилије које би се примиле и које би биле у стању, да једно овако дете васпитају, могу'се врло ретко наћи. Оне пак Фамилије које немају своје сопствене деце и које би се овога посла примиле, морају се прво испитати, да ли ће оне -за ово да имају довољно способности; оне пак, које имају своје деце, морају веома велику пажњу да обрате, јер се њихова деца поред овако покварене могу веома лако заразити па за то ће се веома тешко примати једнога овакога васпитања«. Простор не дозвољава, да се сва ова мишљења у погледу овога питања на овоме месту изнесу; ја сам тако подешавао, да ствар са свих страна расветљена изгледа 1 ) Ово готово у опште осуђивање предлога, да се уведе државна контрола у погледу Фамилијарног васпитања, довело на се, да још једном о овоме размишљамо и у пркос свега тога, ми се нисмо могли одлучити, да од нашега мишљења одступимо. Д-р Андра Гвозд. ЖивковиЋ. (Наставиће ое)

АНОНИМНО ПИСДОО (ие ваписника једног члана полиције) — Све је то ништа, децо, према ономе што се мени десило, биће томе М година, са једним анонимним писмом, добаци дугогодишњи члан полиције В неколицини младих полицајаца, својим гостима, који се на другом крају стола живо препираху о вредиости анонимних писама у појединим кривичним истрагама. — И ја сам зато, настави В да сваки частан и поштен човек треба да нотпише своју представку, али ви заборављате, или може бити још и не знаге, да се многа и многа анонимна писма пишу несвесно, често пута под утицајем неке неодољиве силе, или, најзад, у недостатку довољне храбрости, што је најчешћи случај. На основу мога дугогодишњег искуства у полицији, могу вам позитивно рећи, да су ови последњи аноними у већини случајева истинити и врло корисни, само је потребно да им човек одмах нозна и обазриво употреби, Прелазећи са презрењем преко обичних денунцијантских достава, које по прочитању, редовно бацам у корпу за хартију,

Веома бих радо мишљење једнога управника завода снасавајуће куће у иогледу његовога схватања што се тиче његовога негативнога искуетва у погледу принудног Фамилијарног васпитања, изложио, но бим истога мишљења то ми не дозвол>ава да учиним.

ја ћу вам у прилог овог мог мишљења о анонимним писмима, испричати догађај који мало час поменух, из кога ћете најбоље увидети како анонимна писма могу бити веома корисна и интересантна. * * * — Вило је то, као што вам рекох, пре 8 год. Са службом сам био у кварту врачарском и то тек од неколико дана. Још ни дужност не бејах потпуно примио. Право да вам кажем, осећао сам се прилично незгодно у новом, чланском положају. Као старом, дугогодишњем капетану, навикнутом на самосталност у раду, никако ми не иђаху у главу свакојака телефонска наређења , а још ми теже беше навићи се на множину »целисходних« обзира без којих се, по мишљењу мога тадањег управника. није могао ни замислити добар престонички полицајац. Помишљах већ озбиљно да се вратим за капетана, кад се изненада деси нешто што увелико заголица моју полициску радозналост и задржа ме, ево и до данас, у Београду. По што је мало оквасно грло са старим „црњаком" и запалио „специјалитет" којим га један од колега понуди, стари В настави: — Отварајући једног дана званичну »пошту« кварта, био сам не мало изненађен, кад сам, међу многобројним званичним писмима , опазио једно у црном куверту, адресовано лично на мене. — Сумњајући, да се коме од мојих пријатеља није што догодило, отворих одмах ово иисмо и, на велико изненађење, у њему прочитах, да видите само шта? Изговарајући ове речи, В отвори Фијоку свога писаћег стола и из исте извуче једну малу, црну књигу, свој дневник из кога нам прочита ове ретке: — Господине члане, — Не познајем вас, а и мало ми је стало до ваше личности. За мене је главно да сте ви члан овог кварта и да, као такав, имате да испуните једну дужност. Надам се, да ћете је испунити много савесније од вашег претходника. — Ствар је у овоме: — Пре 6 год. нестало је изненадно Милоша С бим. бакалина у улици С.... Истрагом, која је вођена поводом овог његовог нестанка, утврђено је, као што то већ обично бива, да је Милош „ отумарао незнано где«. — Данас кад су и власти и гра^ани на њега увелико заборавили, јављам вам, г. члане, да је овај јадник убијен ноћу између 14 —15 септембра 188". год., и да се леш његов и дан дани, налази скривен, односно закопан, у штали Р.... В.... трг., у ирвом Кошку с десне стране од улаза. — Саопштавајући вам ово, г. члане, ја се уједно надам, да ћете одмах предузети потребне кораке, да се костур пок. Милоша ископа и пристојно сарани. — За доказ, да ће ово доиста бити костур Милошев, нека вам послужи златан прстен са његовим монограмом, који ће се, иесумњиво, наћи у земљи, ако се само копање буде пажљиво вршило. Поред овога, наћиће се у. земљи још и ове ствари: кљу-

чеви од касе покојникове, даље једна мала сикира и један велики нож. — Још вам напомињем, да сам све ово и овим истим путем саоиштио и вашем претходнику пре годину дана, али он није нашао за потребно да ма шта предузме по мојој достави. Желети је, да се ви на њега не угледате. — За сад прећу гкујем моје име, али није искључена могућност да вам се доцније јавим. Дугогодишње иекуство у полицијској служби беше ме научило, да ни један важнији посао не предузимам без хладнијег и озбиљнијег размишљања, па сам тако и у овој прилици учинио. Тек кад сам свршио сав званични посао, и то је било око 11 часова пре подне, вратио сам се ионово на ово нисмо и отпочео мало озбиљније размишљати о његовој садржини. Случај је ваљда, хтео, да у том тренутку наиђе мој нретходник. Више из радозналости показах му примљени аноним, и упитах га да ли је доиста пре годину дана примио доставу овакве садржине? — Цела је истина, одговори колега по прочитању писма, само што ја, додаде он даље, из принципа не предузимам ништац^ доставама. — И ја сам до сада махом тако радио, али у овоме случају баш хоћу да видим има ли чега у истини ? — Желим ти успеха одврати колега, али само имај у виду да је газда Р виђен грађанин и велики присталица данашњег режима. Право да ти кажем, ја сам се мало и због њега устручавао јер ... знаш — Разумем те врло добро, али ћу ја ипак окушати. — Одмах после овога разговор је прешао на друге ствари .... * * * — Пошто сам се предходно уверио, настави В после малог одмора, да је пре 6 год. доиста изненада нестало Милоша С бакалина из улице С као и да се од тог времена о њему ништа није чуло, одем још истога вечера, са једним писарем на означено место, и у присуству сопственика штале и још два грађанина наредим копање. — Да бих се, на случај неуспеха, оградио унапред од сваког прекора, рекох узнемиреном сопственику како је један крадљивац изјавио, да је у његовој штали, пре неколико месеци, закопао извесну покрађу, па сад хоћемо о томе да се уверимо. Знате већ колико је наш свет неповерљив према полицији, па је тако било и са газда Р који је, узгред буди речено, по појмовима мога управника, имао права на ваздан »целисходних обзира«. — Пошто је прво изјавио, да не може и не мора знатк шта поједини „мангупи" раде по његовој имовини, и окривио власт што у довољној мери не заштићава »имовну безбедност поштених грађана 11 , газда Р ми, најзад, стави до знања: да ће он, ако се само ништа не нађе у његовом добру „)мети већ потражити и прибавити себи сатисФакцију за нанети му бламаж",