Полицијски гласник

СТРАНА 362

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46 и 47

Леио ми иде, помислим у себи, ако достава буде неистинита. Какав је г. Р још ће ми направити носла. Ако ништа друго, довојмо ће бити да се утврди; зашто сам и иа основу чега сам предузимао овако крунно истраживање у његовој имовини, на ми не треба веће бруке. Свему овоме додајте још и то, да се радознали свет беше већ увелико почео скупљати у околини штале и на рачун г. Р , свашта испредати, па ћете појмити у каквом сам се непријатном положају налазио, и зашто сам сваког часа грозничаво погледао на жандарме који се већ беху ознојили од копања. Почех размишљати и то озбиљно, како ћу се са што мање штете и бруке извући из ове ствари, кад се копачи од једном нагло зауставише. Пре него што су ми јавили за узрок, ја сам пожурио ископаној раци, и на огромпо изменађење и велику радост, смотрио у истој горњи део једног људског костура. Наредих одмах да се цео коотур пажљиво откопава и позвах газда Р . .. . да дође и види шта смо нашли. ■— Можете већ појмити колико је било његово изненађења кад је угледао цео човечији костур, и колико се морао уплашити кад сам га најсвечанијим тоном запитао: ■— А шта ћемо сад'? — Бог на ти, господине, одговори брзо овај надувепи ћиФта и окупи богорадити и позивати се на све могуће виђеније личности за доказ своје чесгитости и исправности. — Да бих га колико толико умирио, јер се од » беде" беше озбиљно уплашио, рекох му да се нема чега .бојати ако само није крив, и за доказ мога благоволења позвах га у оближњу каФаницу на ракију, док не стигне позвани лекар без чијег присуства нисам хтео вршити увиђај. За ово време жандарми су чували костур, око кога се беху скупили ваздан радозналаца. — Да сте само могли видети колико је газда Р . . . . сада био љубазан према мени, и са колико је пажње причао о пок. Милошу, своме бив. кирајџији, о чијем је, врло сумњивом нестанку , имао, вели, част нагласити онд. члану кварта врачарског сада већ пок. С И не чекајући на моја питања, газда Р .. .. даље иродужи , како је шталу, у којој је сада нађен костур, зидао пре 3 године, дакле после иестанка Милошевог, што је најбољи доказ да није знао шта се у земљишту налази, јер да је знао, не би темељ подизао баш поред самог костура. — Све ово ја сам врло пажљиво слушао и, право да вам кажем, по мало уживао, сећајући се малопређашњег охолог попашања г. Р Ко зна, у осталом, докле би он овако причао, да не дође жандарм и јави да је лекар дошао. — Увиђај, коме је и газда Р . .. . присуствовао, испао је преко мог очекивања. Њиме је утврћено, да је пок. Милош био два пута ударен ножем у леву страну гру- 1 дпог коша и омањом сикиром неколико пута по глави. Ово се јасно видело по засекотинама на ребрима и изломљеним костима на лубањи. Иначе је остали део костура био врло добро очуван. — У самој земљи, поред костура, наћене су/ове ствари: један златни прстен

са монограмом ,М С", сребрна кутија за дуван, ћилибарска муштикла, сребрн сахат с ланцем од метала, једна мала сикира и један велики кухињски њож. Кључеве од касе, и поред најбрижллвијег тражења, нисмо могли изнаћи, али је и без њих било потпуно јасно, по нађеним стварима, да је ископани костур био доиста несталог бакалина Милоша С . . .. — Пошто смо све сво констатовали, наредих да се костур пренесе у гробљанску капелу, и вратим се у кварт. Била је у велико ноћ, кад сам о свему овоме написао опширан извештај и послао га управнику. — Ваљда ће сада бити задовол 3 ан мојим радом, закључих у себи и упутих се кући, размишљајући уз пут о пок. Милошу, и погађајући ко може бити његов убица. Свако усиљавање, да у овом правцу дођем до ма каквог логичног закључка, остало је безуспешно из простог разлога, што ништа изближе нисам знао о убијеном и његовим односима са најближом околином. — Пошто закључих да у овом смислу поведем истрагу, зауставих се, са свим природно, на анонимном нисму. Беше ван сваке сумње, да је његов писац знао много, или бар за истрагу довољно, о убиству пок. Милоша, али само ко је тај писац? Не знам ни сам откуд, али ми на мах сину у памети, да он може бити и сам убица! Можда га савест гризе, па је уобразио да. ће се на овај начин исте опростити. Ништа, у осталом, није немогуће. Бар то ми полицајци врло добро знамо. Треба, дакле, пошто пото пронаћи писца анонимног писма, које носаше жиг поште београдске, и чији рукопис и стил одава.ху доста дрског и добро писменог човека. * * * — Кад сам сутра дан дошао у канцеларију, настави В . . . . после краћег одмора, прва ми је дужност била да позовем неколико отменијих грађана из краја у коме је пок. Милош становао, и да их умолим за што детаљнија обавешгења о њему. Сви добијени одговори били су готово истинити, и тврдили су : да је убијени био врло поштен, миран, вредан и веома повучен човек. Увек је, рекоше, гледао само своју радњу, ретко је одлазио у каФану, слабо се мешао се светом, и не зна се, да је ма с киме био у интимном пријатељству. Као нежен.ен, становао је , са једним момком кога је имао, у соби до дућана, у кући газде Р .. .. В . . .. Веровало се, да је у погледу материјалном добро стајао, али кад су, после његовог несганка, инвенгарили дућан, нађено је еспапа свега до 3000 динара, и 7—800 динара у готовом новцу. Радњу покојникову, по одобрењу власти а уз припомоћ сопственика куће газде Р продужио је момак убијеног А . . . П . . . . који је, пре 4 год., постао зет газда Рајков. То је вредан, поштен , али уједпо и веома пргав човек. Са женом не живи најбоље и она је неколнко пута до сада бежала оцу. — Обавештења ова, ма колико да су била тачна, нису ме задовољила. Ја сам очекивао, да ћу дознати: како је покојни Милош био велики насртљивац, како је био

у великом непријатељству са неколико њих, како се на 2—3 дана пред убиство тукао са тим и тим, а сад, у место свега тога, излази, да је био миран као буба и повучен као калуђер. — Ништа ми, рекох, не остаје, но да све почнем из почетка. Ради тога наредих, да архивар изна^е у архиви сва акта о нестанку пок. Милоша, као и да од суда изиште сва акта о расправи његове имовине. Једновремено са овим издао сам наредбу. да се оштро мотри на сва лица која би долазила да посматрају костур, а нарочито на газда Р.... који ми, и против воље, из часа у час постајаше све сумњивији. Подне беше у велико превалило када сам, после свега овога, изишао из канцеларије. Глас о исконаном костуру беше се у толикој мери распростро по граду, да сам готово на сваком десетом кораку морао застајкивати и познаницима давати тражена обавештења. Кадсам приспео кући, било је већ 1 1 / 2 час по подне. Аратос ти и овакве службе, викнух још с врата жени, која се, познао сам одмах, беше спремила да озбиљно протествује и за синоћње и за данашње закашњење .... ★ * * По што је мало одануо стари В продужио је ово: — Тек што сам по подне дошао у канцеларију, кад ево ти писмоноше саједним иисмом, чији куверат и адреса беху идентични са добивеним анонимом. — Можете већ појмити са коликим сам грозничавим нестрпљењем отворио ово писмј , и колико сам се изненадио кад сам у њему прочитао ове ретке: — Господине .члане, — Ви сте савесно испунили вашу дужност и зато вам, као грађанин овог краја, од свег срца захваљујем. — Што се тиче убице пок. Милоша, слободно га не тражите, јер је он божјом вољом, још нре 3 год. отишао за својом жртвом. — Ово вам јављам да се не би узалуд мучили и губили време око вођења једне безуспешне истраге. Много вас поштује „Пријатељ" И ово, као и ирво нисмо, беше исписано нешто мало изврнутим, али при том доста лепим и читким рукописом. Из жига поштанског, међу тим, видело се да је овог истог дана, без сумње још изјутра, предато пошти. Садржина његова пак, уместо да ме увери о излишности истраге, утврдила ме је, на против, носле дужег размишљања, у уверењу: да је убица пок. Милоша не само жив и здрав, већ и да је, шта више, он главом писац оба анонимна писма. И дан дањи не умем вам тачно казати на основу чега сам дошао до овог уверења. Кад не би био полицајац, веровао бих да је то било под утицајем иеке. више силе, али овако склон сам да све припишем случају. Било како му драго, најзад, главно је, да је ово моје мишљење, као што ћете доцније видети, било правилно. — Из акта, које ми је одмах по овом архивар донео, видео сам да је пок. Ми-