Полицијски гласник

6Р0Ј 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 375

Стари лупеж бегпе подигао руку, да смрви дете. Али се ипак предомисли. — Напослетку, рече он, ако ти је било милије, да ствар свршиш мирним путем, то је чисто твоја ствар. Дај овамо новац и златан ланац. Мала се веома зачуди. — Новац? Златан сахат? — Да те 1,аво носи !... Зар му их ниси измамила ? — Нашто ми је било од њега још вшпе тражити, кад сам била тако срећна ? На против поклонила сам му и свој прстен. Та ви знате, онај лрстенј, што сам га ту скоро украла у базару, у Амстердамској Улици. С почетка га не хтеде примити, јер је врло честит. Али кад је сазнао, да је прстен од лажнога злата, узеде га и закле ми се, да ће га као успомену на мене задржати на свагда. У то зазујаше четири песиице — очеве и братовље — тешко и неумитно. Али она се не потужи, не заплака. Сваки пут, кад би њени мучитељи мало заморени застали, и она могла подигнути чело, смешила се блажено, погледајући у звезде, које су трепериле и сијале се. Било је, као да им се захваљује Ј. У. -

из СТРаНОГА света

Отрован митрополит. — У Кискосу, у Турокој, умро је нре кратког времена митрополит Константин и свечано је сахрањен. Одмах после његовог иогреба почели су се по граду проносити гласови, да митрополит није умро природном смрћу. Власт је учинила истрагу, којом се сазнало, да су митрополита отровали неки грађани из Арлалиса, у којем је била митрополитова столица. — Приликом истраге похапшено је петнаест особа. Народ је у околини због тога веома узнемирен. За наследника Константиновог наименован је солунски грчки митрополит Атанасије, Д

Заједничко умирање. — Кад се код нас давао већ свима добро познати позоришни комад „Драгана", многи су налазили да је мало неприродан и „несавремен« свршетак комада, који се завршује самоубиством младог, заљубљеног, несрећног пара л_>уди. Код нас се, до душе, врло ретко, — да не кажем никако, — дешавају оваква заједничка умирања несрећних љубавнпка. Чешће се још и дешавају убиства из љубоморе , али узајамна самоубиства из љубави врло су ретка. Зато нама овде таква умирања и изгледају невероватна и претерана, док се у свету то више не сматра као велико чудо, јер случајеви заједничкога умирања тамо нису ретки. У више случајева, нарочито ако се оваква самоубиства имају извршити револвером или ножем, остаје »заједничко умирање" извршено само упола, пошто мушкој странп, која обично прво убија женску, често или не испадне за руком да себе

сасвим убије или се, — ако је човек кукавица, —• у одсудном тренутку, то јест, кад ред дође на њега, и покаје. После овога, разуме се, редовно има суд да каже своју реч. Један убија своју љубазницу из пиштоља ; смрт му се учини страшна, нема куражи да пиштољ напери и противу себе, него га баца и предаје се властима драговољно, оптужујући сам себе као кукавицу. Други је, по заједничком договору, пресекао бријачем грло својој седамнаестогодишњој драгани, па се згадио на топлу крв, те метнуо у руку мртвога тела девојчиног бријач, како би се мис.лило, да се сама заклала. Он није осећао ни толико частољубља у себи, нити гриже савести, што је гадно преварио своју љубазницу, која му је све веровала, те да се бар сам пријави власти и прими осуду као онај први, иего бега и крије се, док га правосуђе случајно не пронађе и предаје казни. Ово је још био студенат университета. Један опет, у Пешти, при намереном заједничком скакању с моста у Дунјш, »случајно" се задржи за ограду и остане жив, док се његова љубазница безазлено предаје таласима, уживајући можда у смрти, јер зна да с »њим« умире. Међутим има и међу овим младим светом читава гомила честитих људи, који уговорени посао, бар колико од њих зависи, савесно извршују. Тако је пре кратког времена један млади љубавни Фанатичар, који је пуцао на своју љубазницу, ио њеноме пристанку, а затим испалио и на себе три метка и само случајем измакао смрти, од поротнога суда оглашен за крива због покушаја убиства и самоубиства. Док се о једном сличном случају из Знаима јавља овако: Пред поротним судом, под председништвом дворског саветника Најбауера, стајао је ових дана осамнаестогодишњи трговачки син Јован Дозовски, који је пре неког времена на гробљу једним великим ножем тешко ранио прво своју љубазницу Франциску Хурт, па онда и самог себе с намером да заједнички умру. Драгана је у томе погледу била с њиме у договору. Поротници су огласили оптуженога за невина, после чега је од стране суда ослобођен и пуштен из затвора. Да забележимо, најзад, и овај случај: Почетком овога месеца убио је, код Рехница из револвера жандармеријоки потпоручник Фердинанд Рот своју невесту Елзу Тарчу, па онда и себе сама. Повод овоме двогубом самоубиству је била једна препрека за брак. Д Огромна парница. — У парници због кишињевских изгреда противу Јевреја подигнута је тужба противу сго лица због убиства, противу двеста лица због учешћа у убисгвима а противу свију осталих оптуженика због пљачкања, отворенога насиља, бешчашћења, разбојништва и сличних преступа. Д Ждероња. — Онима, који се радо размећу својим ванредним апетитом, што прелази у ирождрљивост, нека послужи као лепа поука овај догађај, који се десио у

Темишвару. Тамо је пре неки дан један младић, именом Никола Гајан, појео у опклади килограм сланине, десет пари кобасица и пет лебова. Он је, до душе, добио опкладу, али је одмах и умро. Полицијсколскарском секцијом је било утвр^ено, да му је пукло срце. Никола је иначе био јаке телесне грађе и био је за живота у стању, да потамани много јела, али је овога пута био преценио своју снагу, па му је лакомост и прождрљивост дошла главе. Д

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ т р А ж и с е Десанка кћи Илије Божи1.а, радника на железници, нестала је 15. ов. м-ца, и до данас се о њој није могдо ништа сазнати. Она има 7 год., у опште је плава, сувоњава; од одела има на себи: дугачку до земље сукњу илаву, од плава поркета, на глави белу вунену мараму, на ногама браон чарапе и паиуче. Позивају се све полицијске власти, да Десанку живо потраже , и у случају ироналаска упуте Управи града Београда, с позивом на Вр. 3 42 99. Драгутина Надрљанског, момка ковачког, из Ниша, тражи начелник среза јасеничког, због извесног кривичног дела; пронађеног треба спровести начел. среза јасеничког , с иозивом на Бр. 1 9.205. УБр. 33.94 1.

п 0 т е р е Тихомир Терзић из Чачка, који је био погођен као Фијакерски момак код Мнлоша Вилимоновића, трговца из Крагујовца, 7. о. м-ца, отпутовао је са Фијакером Бр. 3 1. у Краљево, иа се отуд није ни до данас вратио. Фијакер је боје зелене, једна је кобила ћорава, са жигом „0», други коњ је без икаквих знакова. Тихомир је раста средњег, стар око 22 год., образа пуних, косе, обрва и очију црних, од одела има на себи капут, прслук и панталоне; на глави капу Фијакерску без нумере. Позивају се све полицијске власти , да Тихомира живо потраже, и о резултату известе начелство окр. у Крагујевцу, с позивом на Бр. 18600 УВр. 34 1 45. Живко Иикодијевић — НиколајевиЦ из Паланке или В. Плане, 15. ов. м-ца покрао је газду г. ЈозеФа Рожиделовског, каиелника војне музике, однев му том приликом један зимски капут затворено-нлаве боје са астраганОм, једне панталоне, пар веша, ципеле од лака и кал>аче. Живко има 16 год., крупан је . плав у лицу, тромог кретања. Позивају се све нолицијске власти, да }Кивк а живо потраже и нађеног сироведу начел. окр. пожаревачког, с позивом на Вр. 16.995. УБр. 34.1 80. Витомир — Мута — и Никола 1Срџа Брака Љубомирови!, Аврам Ал ■ Ага Бошковић, из Врела, среза тамнавског, који су осуђени због опасне крађе извршене Панти Лукићу, из Коцељева, и Драгињи удови Јовице Павловића, из Суботице, обили су затвор суда општине врељанске, где су били притворени, и из истог побегли. Витомир има 19 год., раста средњег, врљав, у горњој вилици крезав, боје црне; Никол а има 17 год., стаса је сред-