Полицијски гласник

6Р0Ј 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 381

ког одсуства, био покушао, да својим упадом развашарену одају опет нешто мало доведе у ред. — 0, молим, господине, не мучите се, молим вас лепо... То ће мој собар све сутра уредити. Понудим му столицу, заузмем и сам место, и пошто запалисмо цигаре, рекох ја нагласком, што је давао смелости : — Господине, спреман сам да чујем... Џентлмен је могао сад да начини једну уметничку паузу, да би се прикупио, као што у његовом положају имају обичај да чине сви романски јунаци, пре него што стану причати историју свога живота. Али он избеже ту баналност и отпоче одмах: — Господине, Ја сам лопов... лопов по занимању или из навике... или крстимо га, ако хоћете, правим именом — обијач... То сте без сумње већ погодили ? — Свакојако! — То чини вашем оштроумљу сваку част... Дакле, ја сам лопов. Тај сам положај у животу изабрао, пошто сам претходно утврдио, да је то у мутним и нејасним временима, у којима сада живимо, најчаснији, најискренији и најсолиднији позив. Лоповство — кажем лоповство, исто онако као што бих казао адвокатура, литература, сликарство — беше до сада извикан занат, јер су они, који су се тиме бавили, већином били сурови момци, одвратне скитнице, људи без отмености и васпитања! Ја тежим, да тој вештини створим бољи углед и да лоповство уздигнем до занимања поштовања достојног и зависти вредног. Ми нећемо да млатимо празну сламу, господине, него гледајмо на живот онако, какав он јесте. Лоповлук и крађа је у онште једино занимање људско. Ми бирамо некакав позив, ма какав он био, само зато, што нам даје могуђности да крадемо, неки више, неки мање, али свуда има по штогод да се украде. Ви имате и сувише васпитан дух, та ви знате и сувише до5ро, шта се у ствари криЈе иза лажљивога украса и накинђурености надЉх врлина и наше части, а да би било потребно, моја тврђења поткрепљивати јаким доказним примерима и читавим низом закључака. Ове речи, које су веома ласкале мојем, у осталом основаном, уображењу у властита психолошка и друштвено-научиа знања, — дадоше ми повода, да убацим једно надмоћно и одлучно „Сасвим тако!« Тиме охрабрен, настави елегантни обијач на пријатељски и иоверљив начин даље: — Ја ћу да вам причам само оно, што се на мене односи. Бићу, у осталом, сасвим кратак. Дакле: прво сам се био дао на трговину. Али прљави послови, које сам по нужди морао вршити, нечисте ујдурме, гадна лупештва, лажне мере одбише од себе несвесну нежност моје честите природе, која носи обележје отворене срдачности и строге савесности... Напустим трговину и окренем се Финансирању. Финансирање ми се згади. 0 Боже мој, та ја нисам могао никако с тим да се помирим, да водим послове који никако не постоје; лажне хартије, лажан новац емитовати; финансирати са лажним рудНицима, земљоузима, угљеним мајданима! Непрестанце стремити томе, како да учиним, те да новац

других људи тече у моје џепове; како да себе обргатим лаганим напредовањем пропадања мојих клијената а помоћу сјајних проспеката и законитости извесних духовитих комбинација, — изгледало ми је недопуштено понашање, којему се силно противио мој савесни дух, слободан сваке лажи. Онда сам помислио на новинарство... Али је један месец био довољан, да ме убеди, како новинарство не може да исхрани онога, који се не покаже способан јадног и безобзирног изнуђавања... Покушао сам и са политиком... Овде нисам могао да се уздржим од гаснога смеха, који је могао дуго трајати. — Сасвим тако! потврди освајачки џентлмен. Више се и боље о томе не може никако рећи. Укратко, исцрпео сам све позиве, које може јаван и приватан живот да пружи младом, ревносном, интелигентном и осетљивом човеку, какав сам ја. Јасно сам видео, да је крађа и лоповство ма под каквим се именом крило, једина намера и чисто такав циљ свега старања, али скривено, маскирано и из тога разлога много опасније! Тако сам из свега тога извео закључак: Попгго човек већ никако не може да измакне неодољивом, природном закону лоповлука, онда је најчасније извршити га просто и непосредно, а не прикривати га високопарним замотавањима, чији лажан сјај, чије звучне титуле, чији накит за улепшавање никога више не може да завара и незабашуривати своју природну жељу, да присвојимо туђа добра. — Ја сам, дакле, крао свакога дана; ноћу сам продирао у богате куће ; дизао сам унапред једном за свагда код каса других, што сам сматрао да је потребно за задовољење мојих потреба, за развитак мога снол.ашњег човека. То ме стаје неколико сахати сваке ноћи између једне клупске партије и разговора на игранци. Са изузетком овога кратког времена живим иначе као цео свет... Члан сам неколико клубова; имам одличне друштвене везе. Још пре кратког времена сам одликован од министра орденом. И ако ми какав добар лов пође за руком, онда сам највеликодушнији човек на земљи. Јер ја чиним само искрено оно, што сви остали људи чине на мучним странпутицама и на меого бестиднији начин... Моја је савест чиста и ништа ми не пребацује, јер од свију људи које ја познајем, ја сам једини, који има храбрости, да сједини своје делање са својим намерама, и сасвим право иде путем , који му је природа одредила.... Осветљење поче бледити, дан провири кроз завесе на прозорима. Ја понудих елегантном незнанику да с њиме поделим свој доручак, али он то одби с напоменом, да је у фраку и да не жели, да ми се недопадне таквом некоректношћу. * * * И ова приповетка као и она драмска шала јако подсећају на ђачку крађу у Хајделбергу, а нарочито на крађу једног бечког техничара у Загребу. Тамо је техничар Павле Јагодић одлазио у кућу и спријатељио се са породицом имућне госпође Терезе Фишер, испитивао је сасвим безопасно прилике и односе за

смишљену крађу, — што је као пријатељ у кући могао, — и предузео је посао исто тако лукаво и умешно као и све предходне спреме, које су му за тај посао биле потребне. Он је тако био вешт, да је сам био — ухапшен још пре него што је крађа била откривена... Разуме се, кад се он спрема дуже време на тако опасну трговину, а толико мало памети има, да — пошто је већ украо из гвоздене касе 66.000 круна у хартијама од вредности и отпутовао срећно из Загреба у Беч, — он одседа 15. новембра у хотел са... лажним брковима (он је ово јамачно читао из романа!), да одатле, и тако позоришно маскиран, раснрода своје хартије од вредности. Полиција је утврдила и незнајући ништа о крађи — да је Јагодић »дао себи наместити« лажне бркове у једној Фризерници усред вароши, нашавши самог Фризерског помоћника. Томе је помоћнику објаснио. да има намеру посетити свога пријатеља и да би шале ради хтео да види, хоће ли га овај одмах познати. Шала му је загорчала. Од опасних и непредвиђених обрта у преступничким плановима интелигенција је Јагодића исто тако мало заштићавала, као и Мирбовљевог лопова, који је оборио малу штатуу и тако пробудио своју жртву. Али јунак Мирбовљеве шале држи својој жртви духовит иледоаје за лоповски позив, који је лоповлук изабрао као свој позив, пошто је увидео, да се у свим а позивима и пословима краде и милостиво се опрашта с очекивањем скорога виђења а техничар из Загреба имаће неколико година времена даувиди, да је још увек врло ризично доћи до новаца крађом, па ма она са каком интелегенцијом била скројена. Пледоаје, који ће његов бранилац држати пред поротницима, неће бити ни тако занимљив ни тако успешан као онај код Мирбоа, а интелигенција студентова, који своју вјавну делатносг« почиње са таквим фијаском, утицаће само отежавно. Ј. У. —

Из СТРДНОГИ СВЕТД

Тедесна казна. — Ко би рекао, да ће данас икоме пасти на памет, да помишља на увођење старих батина, бар за извесне преступнике, па ипак ево шта из Копенхагена јављају: »Од стране министра правде Албертија нредложено увођење телесне казне — батина — у Данској наилази на живу опозицију код социјалдемократа и радикалске левице. Законски предлог тражи ову казну само за веома сурове преступе, тешке злочине противу морала и дрске разбојнике нападаче. Са противничке стране гледа се на повраћање телесне казне у виду батина као на један корак уназад, ка правосуђу старога доба, који не приличи влади са напредним идејама. Али министар правде верује, да ће и поред великог противљења опозиције, за свој предлог наћи довољну већину у парламенту". Д