Полицијски гласник

6Р0Ј 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 399

— На ово питање одговарамо : Плаћања пореза с главе на главу но 6 дивара , ослобођени су осуђеници само за оно време, док су на издржавању главне осуде, јер зато време не подлеже плаћању пореза ни на рад, ако су га дотле плаћали. Али чим се они с робије или затвора врате, они морају плаћати овај порез, пошто се надзор, као узгредна казна, не може узети и изједначити са есудама, које лишавају човека слободног самоопредељења и рада, јер су они овде само ноћу одвојени од послова, а преко дана раде све послове, за које су способни. III. Суд општине царинске, актом својим од 13. новембра ове године Бр. 3103, пита: „Моли се уредништво за објашњење : може ли се вршилац дужности председничке у овој општини, користити чл. 118. закона о општинама односно права на плату председничку, кад је он на ту дужност дошао по чл. 77. истог закона, а ва његово место , пак, за вршиоца дужности кмета узет је одборник. Да ли сада, кад је протекло месец дана, од кад су ова двоица на овим положајима, имају право на шату као што сте објаснили у бр. 30 и 31 вашега листа, пошто овде није случај удаљења ни одсуство председниково, него је исти отпао што се примио послаништва? 8 — На ово питање одговарамо: Кад год неко врши дужност председника или кмета, било што су ови на одсуству или су са ових положаја уклоњени ма којим узроком или сами одступили, па то заступање траје дуже од месец дана, он има право на плату председника и кмета. Само у случајевима болести то право нема. Према овоме, и у овом конкретном случају, имају право: кмет, који врши дужност председничку, на плату председникову, који је отпао по чл. 16. закона о изборима народних посданика, и одборник на плату кмета, који је сада вршилац дужности председника. Само, наравно , и кмет и одборник имају право на ову плату само у том случају, ако је први био по закону на реду да заступа председника, а други ако је за то одређен од стране одбора, управо ако они нису самовољно и ненадлежно ушли у ове положаје. IV. Драг. Ђ. Јовановић, срески писар пита: „Ни законом о поступку суд. у грађанским парницама, ни устројством окружних и среских начелстава, није предвиђено: који се рок за жалбе против административних решења аолициских власти узима. Ја сам од млађих полициских чиновника, и све што сам у овој струци прибавио знања, прибавио сам читањем закона, уредаба и расписа, и од својих старешина и другова. Али , као што рекох, за административна решења полициских власти нема одређених рокова ни грађ. суд. поступ. ни устројством начелства и среских власти, а разне старешине, опет, разно поступају у овим случајевима, да је тешко разабрати : шта је по закону. Тако, док сам био у начелству моравском, један је помоћник начелства, као шеф канце-

ларије , остављао рок за сва административна решења 15 дана, али по коме је законском пропису тај рок узимао, није умео ни сам да објасни, док је, међутим, онај што је после њега дошао, остављао само 3 дана, наслањајући то ва 5 1 15 и 16 полиц. уредбе, што је, опет, по моме схватању, са свим погрешно. И у срезу, где сам сада, узимају овај последњи рок у 3 дана. Да не би био у неизвесности, и да бих био на чисто са овим, ја молим уредништво за што скорије обавештење: који се рок узима за жалбе, изјављене на административна решења полиц. власти, донесеним на основи којега прописа из грађанског судског поступка и по којој законској одредби ? Да наведем ове примере: II. Ј. изјавио је жалбу на решење ово среске власти, којом му је на основи § 493. грађ. суд. пост. наређено, да усгупи извесно имање у року од 15 дана. А. М. К. другим решењем , да у року од 15 дана новеде парницу за скинуће пописа против Н. Н. Ово решење донесено је по § 4 66 грађ. суд. поступка. Ни један ни други нису поступили но решењу, већ су на иста изјавили жалбе и то после 15 дана, и ја дрлшм да су њихове жалбе благовремене, док други чиновници не деле то мишљење." — На ово питање одговарамо: И ако је првобитна намера г. Јовановића била, да сазна само то, по коме је закону рок од 15 дана за жалбе на административна решења полициских власти, која потичу из примене закона о поступку судском у грађанским нарницама, ипак је он изнесеним примерима истакнуо два потпуно одвојена питања. Тако он је истакнуо питање: 1, шта бива са оним, који не поведе парницу у року од 1 5 дана, кад је на ову упућен решењем среске власти у смиолу § 466 грађ. суд. пост. да доказује својину пописаних ствари; и, 2, шта бива са оним, коме се у смиолу § 493. грађ. суд. пост. нареди, да уступи имаље, које је некоме досуђено пресудом, па он то не учини у остављеном року ? Према овоме, и ми морамо одговорити редом на истакнута питања. Дакле: Рокова има двојаких. Једни су одређени законом, а једне одређују судови или власти, у границама, које је прописио §, 116. грађ. суд. поступка. Законски рокови, који су изреком одређени, не могу се ни из каквих узрока ни умалити ни продужити, по § 123. поменутога закона, а рокови, које суд и власти одређују, крећу се у границама из чл. 1 16 и зависе од воље власти, хоће ли бити дужи или краћи. Али и законски рокови, и рокови одређени један пут од стране власти преклузивни су, и који год у њима не изврши оно , што му је наређено или не употреби правна средства, ако томе има места по закону, као последица јавља се губитак употребе даљих правних средстава и долазе последице, предвиђене чл. 138 поменутога закона. Према овоме , кад власт некога упути по § 4 66 грађ. суд. пост. да у року од 15 дана подигне тужбу код суда , па он то не учини у овоме законскоме року, нити изјави жалбу на

ово решење у овоме року, онда се по последњем ставу § 4 66 ове ствари продају као дужникове. Доцније поднесена жалба неблаговремена је, и неће се ви узимати у обзир, јер је овде законом одређен рок од 15 дана. Овако стоји са нрвим питањем. Што се, пак, тиче другога питања, ми одмах имамо да изјавимо, да власти греше , ако у случајевима § 493. грађ. оуд. пост. дају каква решења. Ту се проото саопшти ономе, кога се тиче. извршна пресуда судска или решење власти, да ово или оно земљиште није више његово, већ се уступа ономе, коме је дооуђено. И ако би он и преко тога покушао да га заузме, с њиме се поступа по §. 37 5 кривич. законика и ништа више. Према томе, ту у опште не може ни настати питање о року за жалбу, ниги се треба освртати на љегова жаљакања све дотле, докле пе настуни случај § 375 крив. зак, у коме тек случај има места његовој жалби у року, који предвића § 15 и 16 полиц. уредбе. По што смо овако одговорили : шта треба радити у случајевима, које је г. Јовановић изнео у наведеним примерима, сад ћемо да одговоримо и на оно питање : зашто се и но коме закону узима рок од 15 дана? Дакле, примењујући у извесним случајевима, као извршна власт, закон о поступку судском у грађанским парницама, полициЈСка влаот је нагнана, да доноси извесна решења, која из његове примене истичу. За жалбе на ова решења није прописан рок каквим специјалним законом, а није ни самим овим законом одређен за сваки случај пооебице. Како, пак, за сваку нравну радњу мора бити и извесног рока, онда је узет рок од 15 дана, који је прописан § 311 овога закона у вези са § 323, за жалбе на Апелацеони и Касациони Суд, што потпуно одговара духу овога закона. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Мирослава Свободу, бив. шегрта код браће Гођевца, индусријалаца овд. тражи Управа града Београда актом Бр. 3 6.7 42 Он има 13 година, средњег је раста, црномањаст је у опште. Пронађеног треба спровести управи. Цикола Васиљевић, радник столарски пресудама суда општине краљевске Бр. 3769 и 37 92 осуђен је на 8 дана затвора за дело из § § 386 тач. I и 3 57 тач. II крив. закона и да плати по истим пресудама 36'50 дин. осуђених трошкова. По саопштењу истих пресуда, Никола је са његовом женом побегао незнано куда, зато суд учтиво моли све полициске и општинске власти, да именованог пронађу и над њим ове пресуде потпуно изврше па по извршењу и овај суд извесге. Николи је 3 0 год. раста је средњег, лица округлог, браде и бркова чисто црних , браду сасвим штуцује. Био је у црном штофаном оделу. Бр. 5481. Од стране суда општине краљевске, 3. децембра 1903 год. у Краљеву. Милутина Аћимовика, молера, који је 3ов. м-ца у вече оставио своју жену и отишао незнано где, тражи кварт палилулски актом