Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАШГ 5

кровове и земљу, казамат и насеље. Снег се држао два дана и нестало га је тек 23. маја. Ето што се зове на Сахалину »климат". Веругава леђа чудовишта покривена су као накострешеним иглама четинарима. Висока, отсечена и неприступна обала, но којој се кривудавим линијама обележавајужути слојевн глине, чађави угља, бели песчара. Негде се распознаје рђа гвожђаних руда, а горе по површини свуда тајга 1 . Јеле и смрче, огољене, без лишћа са стране од куда их ветар бије, растећи поводе се на једну страну. Врхови смрча повили се по ветру, као дим из паробродског димњака. Као да та гигантска дрва, с пруженим рукама беже од те ужасне обале од тог суровог, хладног и немилосрдног мора и ветра. Уђемо ли у дубину. Мртва тингана. Једино што грање пуцкара под ногама. А ако се зауставиш ни једног звука. Ниптичије песмени писка... Постаје страшно. као у пустој цркви. 'Кутање сахалинске шуме, то је тишина остављеног, напуштеног храма у коме се никад неће чути шапат молитве. Дубље у тај крај вечитог Кутања. Ево већ и светлост не иродире. Свуда мрак. Изгледа као да огроман баобаб стоји на својих десетак стабала. То је ветар смешао врхове смрча у једну огромну капу, скрпио њихове гране и игле, иачинио масиван кров, по коме изгледа да се може ићи! Даље! одавде.... Овде гуши.... Овде је тешко чак дрветима, овде болују чак ти гиганти. Њихова су стабла искривљена огромним гукама. Ето вам слика природе северног Сахалина. Пре двадесет и седам година, овуда су лутали само медведи и гиљаци, бедни и несретни дивљаци, који једва да су што умно или морално, одмакли од својих иријатеља по стану. Не верују гиљаци узалуд, да је и у медведа исто таква душа као и у Гиљака, и да после смрти пде ка „господару <( , Вогу шуме, и да му се тужи на Гиљаке, а господар их суди као равне. Медвед је »ожењен гиљачком!« Верују они, и не сматрају да постоји каква, разлика душевна између њих и медведа. А сада су у том крају медведа и гил>ака разбацана које где насеља. Бедна тииична сахалинска насеља. Куће »ради права (( начињене једино да би могли добити право на сељачки живот леже остављене порушене и полуразрушене. И овде ни звука. То вечито ћутање. — Има ли живог човека? У две три куће још живе, — остале пусте. — Е, па како живите? — Какав јетуживот? Животаримо. — Садите, сејете ли што? — Шта овде расте! Једино кромиир, па и то свакојако. Шиве мукло невесело, свакн забавл:.ен собом и својим мислима, с тугом очекујући, нада ће се навршити рок насеља, да би С9 могливратити »наматерик« родну земљу. ') Непроходна четинарска шума.

Даље, даље од тог мучног краја. Чангрљају, звоне и одјекују праиорци на облучју ама. Тројка запрегнута маленим, крепким, токмастим. издржљивим и брзим сахалипским коњићима, с брега на брег, из дола у до, носи нас дуж острва к југу(НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОЛИЦАЈАЦ (ие записнива једног члана полиције)

— Кад сам га ја упознао, вели се у члановом записнику, могао је имати 55 год. али му смежурано и многобројним, дубоким борамаизбраздано лице, даваше изглед правог осамдесетогодитањака. Противно овом, његове сјајне, црне и изразите очи, могле су се мерити са очима младића у најбољим годинама. Висок, сувоњав, мало погрбљен, црномањаст, чела висока, носа мало повијена, косе прос-еде, — ето такав је изгледао Владимир II... један од најстаријих среских началиика у пензији, у времену кад се десио догађај који описујем, и који је, као што ће се видети, у тесној вези са њим и његовим животом. — Био је самац и као такав живео је веома новучено. готово само за себе, у малој и врло живој варошици К Требало је да прође неколико месеци, па да се стаиовници ове варошице навикну на свог новог суграђанина, који једног дана изненада дође у њихово место као изаслаиик контроле за преглед црквених рачуна, на по свршетку рада, остаде да стално живи међу њима. Од тога доба нротекла је читава година дана, на ипак полицијац, како обично мештани називаху свога новог суграђанина, остаде некако стран и врло мало познат становницима К ....им. Већина од њих још га сматраху као госта, или у најбол>ем случају као државног чиновника, који је данас овде а сутра на противном крају Србије. — Овоме је, поред повучености и озбиљности аолицајчево , доиринела у многоме, и његова равнодушност према свему, која је понекад прелазила у прави песимизам, с киме се, опет, никако нису могли измирити увекрасположени и весели К .. ни. При свем овом, аолицајца су, с малим изузетком, сви поштовали, а по неки га се Бога ми и бојали. — Бојазан ова, у осталом била је неоснована, јер нолицајац за све време од кад живљаше у К.... не беше ником рекао једне једине прекорне речи, нити је ма с ким дошао у какав сукоб. — Сем усамљених шетњи ван града и до гостионице у којој се хранио, и то увек за једним истим столом и на истом месту, Владимир нигде више није ишао, нити је уз пут, идући из стана у гостионицу, и обратно, ма где свраћао. Становао је, међу тим, код једне старе и сироте жене, на самом уласку у варош. — 'Гако исто не зна се, да је он, изузев газдарице од куће и келнера који га је послуживао, ма кога другог ирви ословио, или се ма с киме у какав дужи разговор уиустио.

— Ако би га ко на улици или у каФани поздравио, отпоздрављао је увек учтиво, али он сам никог није хтео први поздравити. Једини изузетак од овога био је при уласку у гостионицу када је, изгледа више механички но с намером, скидао шешир и ишао гологлав до свога места у трапезарији, не гледајући при том ни у кога. — Ни код саме куће није никог примао а и са газдарицом врло је мало говорио. Обично је сам седео у својој соби и редовно по нешто читао или писао. Једино створење у К.... које се могло похвалити већим и чешћим разговором с њиме, био је синчић газдаричин, ђак основне птколе, који је своје школске задатке редовно носио госаодину на преглед и за сваки одлично израђени задатак добијао је по 5 пара за посластице. По казивању овог малишана, госаодин је умео да прича много боље и леише од његовог учитеља. — Чуд ак чосек, додавали би редовно мештани кад год би се повео говор о иолицајцу. А ови говори, нарочито у почетку, били су врло чести. Било је ту свакојаких нагађања о њему и његовој ирошлости. — Док су једни тврдили да је човекомрзац по рођењу, а други да је и сувише уображен, дотле су трећи, оиет били пронашли, не зна се откуд, да је он једаи велики грешник, кога сада свест гризе због разних. у току ранијег полицијског службовања, почињених ствари. — И ако се, све ово, разуме се, говорило у најужем и најноверљивијем кругу, ипак, ваљда, није било ниједног детета у К.... коме ови разговори нису били познати. При свем овом, за читаву годину дана нико се не на!;е да полицајцу о-во саопшти и упита га: има ли чега у истини. — Неколико лакомислених младића, махом хвалиша којима обилују све наше иаланке, решавали су се, до душе, неколико пута да ово учине, па су једном приликом и разговор заподели о овој ствари иред иолицајцом. али је само један његов оштар поглед био довол 3 ан па да на мах заћуте и при ноласку из каФане, где је ово било, са највећим страхопоштовањем поздраве чудног човека. — У овом његовом ногледу, управо, и лежала је сва његова сила и моћ. Било је у њему нечега тајанственог, нечег што у исти мах и привлачи и одбија, што најзад продире и у саму душу. Многи од оних, који су имали прилике да се озбиљно сусретну са овим иогледом, избегавали су дуго и дуго аолицајци * * * — Било је то месеца новембра 18.. г. када сам, ио потреби службе, премештен за среског начелника у К.... И ако ми је ово 'био већ трећи иремеиттај у години, ипак сам му се од срца радовао, само да бих се ослободио иеколико нартиских првака који су хтели ношто ното вршљати срезом и светити се иолитичким противницима на рачун иолициске власти. Не могући у овоме усиети, израдили су код министра да ме премес/ги и то са парочитим триумФом објавили по срезу. Да