Полицијски гласник

БРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55

је потребно да ое сада ради и празничних дана, на да ое поодови оврше на време, како извесни предмети ие би застари.ш.» Моли се уредништво за објашњење : сме ли општ. суд овакве извиђаје чинити празником?« — На ово питање одговарамо: Ни једним закопом није забрањено оиштин. судовима, да раде и празником. Шта више по чл. 90. закона о општииама, судови по варошима и варошицама раде сваки дан, а то могу и они по сеоским општинама. Према овоме, слободно се могу ови послови радити и празником као и радним данима. III. „Наша се општина разгрупнсала, и досадашња судница остала је у атару ново образоване општине, те ова досадашња онгатина мора да подиже себи нову судницу. Да се судница подигне у једном, не ће пристаги друго село и обрнуто, а ван села не сме бити по чл. 13. закона о општинама. Према овоме, ова два села, што су остала у оаставу старе општине, доћи ће у сукоб око судпице, а то би се избегло ако би се дозволило, да се опшгинска судница иодигне на атару ново образоване општине, управо преко пута од досадашње, јер би то, у осталом, била најбоља средокраћа за оба села, а одговарало би и наређењима чл. 13, да је судница у селу. Моли се уредништво за обавештењо : да ли се судница може нодићи у атару туђе општине. — На ово питање одговарамо: По природи својих нослова, које има да вриш оиштински суд; даљо, по улози коју он има као полицијска и државна управна власт, он може делати само па простору , који припада његовој општини, у смислу чл. 5. закона о општинама. Према томе, и судница општинска, треба да је на атару његове онштине с обзиром на погодбе, које тражи чл. 13, поменутог закона. У комо ће, опет, селу, бити општинска судница, то регаава општински збор у смислу чл. 33. тач. 10., већином гласова, којој се одлуци мора поклонити оно село, на чију штету изађе ова одлука, пошто је оно, улазећи у заједпицу, у напред пристало на све оно, што већина грађапа нађе за умесно и правилно. IV. „ Наше Пореско Одељењо, актом својим наредпло је овоме суду, да од свога деловође узме изјагањење : загато је он од извесног лица примио молбу без таксе у 0-50 динара, коју је ово лице упутило општинском суду, тражећи: да се остатак новца од продатог имања за иорез, не враћа њему, него разведе на име пореза за 1 904. год., како би по чл. 10 закона о таксама могло изрећи казпу према деловођи. Моли се уредништво за објашњење : да ли овакве молбе, упућене општинским судовима, иодлеже казни, и да ли је, ио томе, и поступак одељења правилан или не? в — На ово пигање одговарамо : Као што је јасно речено у чл. 25. правила за извршење закона о таксама, од 3. маја 1897 године ПрБр, 10442, разне представке, молбе, жалбе и т. п. упућене општинским власгима,

не подлеже плаћању таксе у маркама, нити у опште општински судови наплаћују другу таксу по закону о таксама, сем оне, која је прописана у тзч. 98. такс. тариФо и оне у тач. д. §. 23. грађ. суд. поступка. Према овоме, одељење греши, што деловођу чини одговорним за ово дело, јор он није ни био дужан, нити смео, да наплаћује таксу од 0-50 динара, за иредставку, која је упућена опгатинском суду. О овоме има објагањење и у бр. 45 нашега листа од 1 902 године. IV с(У чл. 118. закона о опгатинама, прописано је, да плата деловође општинског оуда, не може бити лгања од 3 00 динара у општинама до 5 00 пунодетних грађана, а у остадим општинама испод 7 20 динара. Ади и ако овако пигае у закоиу, опет се тако не поступа у многим оиштинама. Тако, н. пр. општина в има 580 пуиолетних грађана, а са странцима 995, те би, по томе, саобразно поменутом законском наређењу, плата деловођи морала бити најмање 720 динара на годину, а међутим одбор одредио свега 480 динара. Буџот је већ био пред г. Министром Финансија, и он је одобрио ову позицију. Има ли могућности да се ова иротивзаконитост поправи и како?" — На ово питање одговарамо: Закон је у овоме иогледу јасан. Он је за број пунолетних грађана везао ову или ону плату, и свако противно поступање повреда је овога закона, на је и у овом специјалном олучају одбор учинио незаконитост, што је плату деловође свео на 480 динара. Нротив ове одлуке одборске ваљало је улагати протест у своје време, јер је сада доцкан, погато је г. Министар Финансија већ одобрио буџет, иемајући пред собом жалбу интересованог лица. Сада, пак, покретати ту ствар у смислу чл. 152. закона о општинама, било би доцкан с обзиром на рокове, остављене чл. 17 0. и 171. истог закона. V. а Новчане књиге, но којима ошптине прибирају своје приходе и чнне расходе, морају бити потврђене ирема постојећим иравилима о рачуноводству и књиговодству. За потврду ових књига, неке полицијске власти наплаћују таксу, а иеке не. Да би се један нут знало, треба ли ову таксу плаћати или нс, моли се уредништво, да по овомс изнесе своје мигаљење." — На ово нитање одговара.мо: Као што смо и у броју 26. и 27. нагаега листа од 1902 године казали, ми налазимо, да ову таксу не треба наплаћивати, јер се рачуноводство, које сада постоји код опгатина, не води само по доброј вољи оиштинских власти, него је то дужносни посао, који потиче из закона о устројству општинских власти, у колико се оне јављају у својству државних установа, те по тач. 5. чл. 2. и тач. 2. чл. 3. закона о таксама, не подлеже плаћању таксе.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Марко Ј1. Жикић , тежак из Обрежа, среза темнићског, 11. овог месеца отишао је од своје куће и до дапас се шђе вратио. Њему јо 3 4 год., стаса је омалепог, косе црно, образа малих, чела испупчена, обрва и очију црних, носа пљосната, бркова црних иодшишаних; браду је бријао. Од одела имао је на себи: оукнене панталоне половне, блузу од сукна, на глави шубару иолу-астрагаи, на иогама опанке и сељачке алсве чарапе. Особених зиакова нема. Моле се свс полицијске власти а општинским се преиоручује, да Марка у своме крају потраже и о пронађеном одмах да извеоте начелника ор. темнићског, с позивом на Бр. 22 0 5. Павда Гајовића, бив. трговца из Крагујевца, тражи првостепсни крагујевачки суд дспепгом Бр. 2881, ради издржавања осуде. Он има 3 2 год., пун је у лицу, црномањаст. Нађеног треба спровести начел. окр. крагујевачког, с позивом на Бр. 288 1. УБр. 6933. Величка Трајковић.а, тежака из Репинца, среза пољаничког, тражи начелство окр. врањског, актом Бр. 2901. Исти је отигаао од куће пре годпну дана и до дапас није се вратио, нити се гата зна о њему. Он има 2 5 год., раста је малог, косе смеђе, смеђих малих бркова, очију зеленкастих, браде нема, на левој обрви има белег од убоја. Нађеног треба упутити начелнику окр. врањског, с позивом на Бр. 2961. УБр. 70 45. Димчу — Димитрија — Младеновића, из Калиманца, среза иољаничког, тражи начелство округа врањског, актом Бр. 2925, исти је отишао нре извесиог времена од куће и сада се не зна где се находи. Он има 25 год.. стаса је средњег, дежмекаст, косе и бркова смеђих, дица округлог, очију граорастих, браду брија, без икаквих других знакова. Нађеног треба упутити начелнику окр. врањског, с позивом на Бр. 2935. УБр. 7044.

П 0 Т Е Р Е Сава Милошевић. , из Милошевца и Дазар Дазаревић, из Петријева, осуђеници београдског казненог завода, побегли су 16. овог меоеца са рада из Добричева. Сава има 3 8 год. раста је малог, плав, чела висока; Лазар има 38 год., раста је високог, црномањаст, има црну браду, у оделу је осуђеничком. Позивају ое ове полициске влаоти, да их живо потраже и нађене спроведу Управи економије у Добричеву, о нозивом на Бр. 5 47. УБр. 5933. Дуки Милановићу, из Стубице, пепознати крадљивац украо је, ноћу између 20. и 21. ов. м-ца, једну краву стеону, длаке жуте, ровашену у оба уха, рогова правих. Позивају се ове полициске вдастн, да потраже крадљивца и нађеног спроведу начелнику среза кодубарског, с позивом на Бр. 2112. УБр. 6 58 9. Радојица Стојиловић, из Лугавчине, окрипљсн је код начелства окр. смедеревског, због нрављења лажног новца. Стар је 25 — 26 год., високог отаса, црне маоти (личи на Циганипа) малих бркова, прошле године служио је као ложач на броду (( Цар Никода 8 . Начелство окр,