Полицијски гласник

БРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 77

Они су се, при том, ограничили првенствено на проучавање оних браздица на трећем чланку прстију, дакле на јагодицама, и Галтон, чије је име на првом месту скопчано с развитком ове особите науке, дошао је дотле, да постави четири

Сл. 1.

Сл. 2.

Сл. 3.

основпе Форме, које се поЈављуЈу у небројеним варијантима. Он разликује између лучних линија (сл. 1, 2 и 3), повлаке

Сл.

Мисао, да се тим открићем користи криминалистика у утврђењу и проналажењу злочинаца, била је врло близу. Злочинци у повраћају непрестано се труде, да власти обману о својој личностм. Потернице са својим уобичајеним описима ретко кад могу ту што иомоћи, осем ако постоје каква маркантна обележја. А ко зна, како је ма у пола вешту човеку лако

(сл. 4), спужасте линије (сл. 5, 6 и 7) и склопљене Форме, као што су оне на по-

Сл. 6.

Сл. 7.

следњим сликама. За ту последњу класу утврдио је он с великим оштроумљем извесан број типичких подлинија. Кад би сад разна лица отиснула врхове својих прстију, превучене штампарском бојом или којом другом бојом на парчету беле хартије, на први поглед сви ти отисци изгледаће нам врло слични међу собом, али ако само узмемо у помоћ једно увеличавајуће стакло, одмах ћемо видети, да је разноликост ипак врло знатна. Галтон је на основу својих истраживаља израчунао, да је вероватност, да се код две разне индивидуе наиђе на исте цртеже, равна 1: 64,000,000,000, дакле толико као да је сасвим искључено. Али практичну вредност за криминалисте, добио је тај резултат истраге тек услед даљег констатовања, да тај цртеж. код сваког човека остаје за време целог његовог живота неизмењен, дакледа отисак прста једног осамдесетогодишњег старца показује тачно исте карактеристичне знаке, као и отисак снимљен у његовој десетој, петнаестој или тридесетој години живота. Осакаћивања и потпуна или делимична разоравања коже могу. наравно, изменити слику, али ако процес болести није захватио сувише дубоко, остају ти типични знаци и онда у толикој мери, да се распознају, као што се то види на сл. 8, где је оток, и на сл. 9, где је пресек оставио трагове. Па чак ни смрт, која све уништава, не показује се као разоритељ; јер ми можемо на прстима многих мисирских мумија и дан данас, после толико хиљада година, потпуно јасно видети ток тих линија.

Сл. 8.

Сл. 9.

изменити свој изглед, тај ће појмити, да с-е ни ФотограФијама, које су сређене ио дебелим албумима, не може бог зна колико много учииити. Француз Алфонс Бертилон био је тај, који је својим генијалним антропометријским системом криминалистици овде пружио сасвим нова спомоћна средства. Ми смо већ неколико пута указивали па његову методу мерења тела, те ћемо овде само неке важније ствари навести. Полазећи са тог факта, да се извесне мере и сразмере на одраслом човечјем телу више не мењају, предложио је Бертилон, да се код сваког кривца,којп падне у руке суду, утврди та мера и да се она прибележи на једној карти, која ће се чувати за слЈгчај, да се кривац мора пронаћи. По Бертилоновој методи потребно је да се над притвореним лицем изврши једанаест мерења, да би се апсолутно поуздано утврдио његов опис цифрама. Овде ћемо навести најважнија од тих мерења. То су ова: дужина и ширина главе, дужина левог средњег прста, леве ноге и леве долактице. Ти делови костура, као што се зна из искуства, не мењају се код одраслога човека, и никад се не дешава, да се сви ти делови потпуно подударе код двеју разних индивидуа. У заједници с разним другим знацима, као с бојс-м очију итд. та мерења су поуздано обележје, претпостављајући, да се ФотограФије израде добрим апаратима и тачно. Своју нраву вредност добија, пак, Бертилонов систем тек са својом оштроумном методом употребе, који је створио сам проналазач. На име у свакој већој полицијској централи налазе се десетине хиљадакаратаза агносцирање. Је ли потребно да се дозна, да ли је некаухапшена личност већ раније долазила са законом у сукоб и према томе да ли је мерена, то се најпре на основу узете мере од главе утврди главно одељење, у коме се има карта тражити. Има ли се можда посла са стотинама хиљада карата, њихов се број врло брзо смањује са сваким даљим мерењем, јер тих сто хиљада карата од индивидуа с истим сразмерама главе опет су подељене према дужини средњег прста.

ноге, долактпце итд. у многобројна пододељења, тако да један извежбан чиновник може увек за неколико минута наћи полицу, у којој је између осталих карата и тражена карта, ако је уопште има. Злочинац се просто запрепас.ти, кад му се, после тих премеравања, кресне у очи његово право име. Бертилонов систем, који је већ уведен у многим земљама, слави непрестано победе. Ради илустрације овога што смо рекли, да наведемо један једини случај, који је изазвао сензацију. У години 1899. извршенјена шаха персијског, приликом његове посете у Паризу безуспешан атентат. Атентатор је ухваћен, али није хтео казати име. Париској полицији је његова личност била иотпуно непозната; али после пет минута, пошто је уведен у Бертилонов биро, могло мусе рећи, да се он зове Франсоа Салсон,да је у години 1894. био под истрагом због анархистичких агитација а доцније осумњичен за покушај убиства. Друга једна одлика Бертилоновог метода је у томе, што се те карте за агносцирање могу умножити, и, у колико је потребно због међународних варалица и зликоваца, послати властима других вароши и земаља, као што је то био случај код Салсона. Али као год и свако човечје дело, и Бертилонов генијални метод агносцирања" има својих недостатака. Изузимајући то, што могу наступити мале погрешке, које би по осумњиченог могле лако бити кобне, још је потребно, да се мерења врше тако тачно, да се морају узимати у обзир и делови једног милиметра. Услед тога потребни су суптилни апарати и одлично и школовано особље. То мерење ће се дакле моћи вршити само ио централама, а пошто се, разуме се, сваки иритвореник не може доводити у централу, то ће многи преступници избећи ову по њих непријатну контролу. Ови недостатци — који су до душе незнатни према великим одликама — Бертилоновог система, дали су повода Франсису Галтону да покуша, да га замени простим отиском прстију. Сваком је јасно, да је овај метод много простији. За то нису потребни никакви инструменти нити школовани чиновници. Мало штампарске Фарбе, друге какве боје или мастила и један табак беле хартије то је све, што је потребно: сваки жандарм може извршити манипулацију. Отисци се могу фотограФСки умножити и разаслати у друга места и крајеве, те да се после неколико година или деценија позна зликовац ма у ком крају света. Рекосмо да овде нема оних тешкоћа, које налазимо' код Бертилона у погледу мерења и иоузданости. Али овде је друго једно зло, на име:штоје много теже, код огромног броја таквих отисака, учинити поделу иа одељења и тако иронаћп на брзу руку потребан отисак. До душе Галтон је и ту доскочио и цоделио отиске по њиховим типичким цртама. Овај систем показао се одличнији но Бертилонов. Галтон за овај свој метод има противника. Тако неки доказују да зликовац може лако, да би се извукао, механички изменити црте на врховима ирстију. Али