Полицијски гласник

СТРАНА 78

ПОЛИЦИЛСКП ГЛАСНИК

БРОЈ 10 п 11

не треба сметати с ума, да таква процедура прво задаје болове, а аа тим, да кривац тиме још већма себе одаје. После тога говорено је, да се јагодице мењају услед тежих физичких радова. Међу тим огледима је доказано, да то не стоји. Која је од ових двеју метода боља и практичнија, то ће се тек дугим искуством осведочити. У сваком случају Бертилон и Галтон стекли су великих заслуга за човечји род у борби против зла. —• " Ш •-»—» ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетори^еко ^критичка етуди^а о криминално^ ети^ологнји. по Јозефу ван ~ )(ану*) (наставак) Поред овога, ми смо још приморани да аналишемо све радове, који се баве утицајем економских Фактора на криминалитет. Стављајући се на изложено гледиште, ми смо усвојили класиФикацију по школама која, бар по нашем мишљењу, показује тачно развијање идеје у питању о злочину и његовим узроцима. Као што је познато, данас у криминалној науци постоје ове школе: 1. Школа италијанска, која органске аномалије сматра као главни узрок злочина, а Факторима економс-ким, као и свима другим, придаје споредну важност. 2. Теорија друштвене средине , чиј.а је полазна тачка школа лијонска. Теорије ове школе исповедене су од великог броја Француских криминалиста. Она сматра злочин као продукат социјалне средине, под којом разуме и економске узроке. 3. Ђ Тре&а школа ,« која у ствари није ништа друго до једна грана теорије о друштвеној средини. Ова школа, која је основана у Италији 1890 г. нема разл> и за егзистенцију, као што ћемо то доцније видети. 4. Школа социјалистичка која, напојена материјалистичким схватањем историје, сматра економски Фактор као једини, или бар најмоћнији узрок злочина. 5. Сиетем аатолошког објашњења злочина ставља се на сасвим друго гледиште. Будући делом у сагласности са идејама гбре изложених школа, овај систем има велики број приврженика, који у патолошким појавама налазе објашњење свеколиког криминалитета. Као што је природно, овај систем има највише присталица међу лекарима. Он се, у осталом, врло мало занима социјалним, а још мање економскпм утицајима.. Међутим, он овеутицаје ни уколико неискључује као случајне или удаљене узроке злочина у оном смислу, у коме социјални и економски узроци спремају земљиште патолошком стању из кога се рађа злочин. 6. Школа еклектична, по којој је злочин последица и Фактора бијолошких и Фактора социјолошких. Главни шамнијон ове школе јесте интернационална унија за кривично нраво.

7. У противности са свиМа изложеним школама, јесте теорија саиритуалистичка, која подражава принцип слободне вољс: 8. Једна засебна група — школа образована је од стране статистичара, чија криминална статистика привлачи пажњу својим односима са статнстиком морала, и 9. Најзад, иисци који су се занималп нашим питањем, а не припадају ниједној од побројаних школа, наћи ће своје место у засебној, последњој глави. Ова наша класиФикација, хитамо да известимо читаоце, нема нарочиту претенсију да буде деФинитивна и искључива, а још мање да повуче чисту, демаркацијону линију између различитих школа. Пре него што би приступили анализи једног тако огромног и хетерогеног материјала, који смо намерни изложити, сматрамо за дужност да речемо неколико речи о самој ствари која нас интересује. Питање о утицају економских Фактора на криминалитет третирано је на више разних и, један с другим, неизмирљивих начина како са гледишта основног, тако и са гледишта самих система. Литература о овом питању обухвата читаву,серију писаца почињући од Турати-а и Голођани-а који тражаху једини узрок злочину у економскнм приликама, па до Гарофала и Маросана који одричу сваки утицај економске природе на злочин. И, међутим, ова нротивречна мишљења подједнако претендују да су заснована на носматрању Факата. На који начин измирити ову очигледну контрадикацију? Једна конФузија, изгледа нам, изродила се између статистичког и динамичког метода који се, у главноме, употребљују у изучавању акција материјалних Фактора. Један Факт, међутим, очигледан је. То је, да се утицај економсЈсих Фактора на криминалитет појављује једног истог дана а на различити начин, према томе да ли је резултат статистичког или динамичког испитивања. Анализа криминалне статистике, то ће рећи криминалитета извесне земл^е, или извесног предела за извесни период времена, јесте у ствари најбољи и неоспорни доказ о односу између криминалитета и економских нрилика, али он открива у исто доба у криминалитету очигледне тр.агове утицаја једне друге природе. На против, динамнчко изучавање криминалитета, то ће рећи упоређење напретка преступа против имаввине са променљивошћу економских прилика, открива егзистенцију једног очигледног паралезиема, готово свагда и увек сталног између две кубуре у којима су изражени стунњи поређења. Велики број криминалиста веро.вали су да могу из овога закључити, да су Фактори економски једни од најважнијих у генези злочина против својине. Историјс^и увод Видели смо већ, да се изучаван.е криминалне етијологије, у своме теолошком схватању, датира са оснивањем криминалне антрополошке школе. Сваки од њених делова имао је, међутим, своју преисторнјску Фазу.

Може се, без претеривања рећи, дабијолошка етијологија почиње од Гала , који је увелико веровао да може локализовати страсти и радње у мозгу. Историја криминалне социјологије ночиње озбиљно тек у Х1Х-ом веку. Много и много раније, но што је позитивиом продро у кривично право, и у њега унео модерну науку о праузрочности, већ се истраживао, пргма статистиччим подацима, однос који је постојао између Феномена социјалних. и криминалитета. Једновремено са овим и питање о економским утицајима није престајало да привлачи пажњу. Литература о овоме губи се у давној прошлости. Сасвим је природно, у осталом, што су се мислиоци њиме у велико занимали. Преглед који ћемо изложити о овој историјској Фази наше литературе. неће учинити никакву услугу, па чак нн корист, решењу проблема. То је метеФизичко схватање човечије природе, помоћу кога су они претендовали да реше и проблем о криминалној етијологији, као и толике друге проблеме. Контрола помоћу статис-тике, овог пробног камена истине, у овој епоси била је сасвим непозната. И, пригом, у свему овом не беше ничег прецизног ни систематског, нити је било могуће скупнти у једну целину све опште идеје. То најчешће беху узгредне, несвесне опсервације, скоро без икакве научне вредности, па ипак у многом погледу занимљиве. (наставнке се)

РАЗБ0ЈНИШТВ0 од Д-р Карла Либлинга. Под разбојништвом разуме немачки кривични законик — §. 219. »када неко употреби силу иротиву извеснога лица, или претњу с моменталном опасношћу за живот или тело" па му оида путем тога одузме, противуправно, какву покретну ствар у намери, да је себи присвоји. У погледу појма и суштине о разбојниш/ву, постоји као год и код појма и суштине о насилноме изнудиоцу, врло велика свађа. Једни сматрају , да је разбојништво крађа, извршена путем насиља, примењеног противу извеснога лица; други, пак, нарочита врста насиља, извршена нутем иамере једнога крадљивца, у цељи крађе; трећи сматрају разбојништво као једну врсту квалиФицираног злочинства, управљеног нротиву имања а где посредно долази у питање и слобода изве.снога лица, или још прецизније казано, то је деликт, управљен иротиву сопствености а који садржава у исто време у себи и нападај противу слободе једнога лица. Други пак, ослањајући се на опште право, карактеришу разбојништво као засебну врсту злочинства, са свим различног од крађе, управљеног противу својине и лица. Но противу свих ових деФиниција, односно појма и суштине о разбојништву може се рећи, да крајњи циљ злочинца односно намере његове нити је управљен противу личне слободе извеснога лица,